Francuska i Nemačka:
Dvojac bez kormilara

Svojom vizijom Evropske unije Emanuel Makron se opet kandidovao za njenog lidera. Njegovi predlozi su uglavnom naišli na uzdržanost ili odbijanje u Berlinu. U Bregzitom i ostalim krizama uzdrmanoj EU stvari mogu da se pomeraju samo ako se zajednički upregnu Berlin i Pariz

Bregzit, prezaduženi jug, siromašni istok, autokratija u Poljskoj i Mađarskoj, države prvog i drugog reda, antibriselska vlada u Italiji, nadolazeći nacionalizam i desni populizam, izbeglice iz Afrike i sa Bliskog istoka, neusaglašena spoljna i bezbednosna politika, odnos prema pretnji Trampove Amerike i Putinove Rusije, odlazak Angele Merkel u penziju. Evropska unija deluje kao raštimovani orkestar kome je hitno potreban novi dirigent. Ma koliko da je bila osporavana, kancelarka Nemačke je do sada imala tu ulogu.

Otkako je u maju 2017. slavodobitno stupio na mesto predsednika Francuske, Emanuel Makron, međutim, ne krije da on sebe vidi kao lidera EU, ako ne i čitave Evrope. Krajem septembra iste godine održao je na Sorboni vatreni govor pun entuzijazma i elana, predstavio svoju viziju "suverene, ujedinjene, demokratske Evrope" koju "moramo nanovo da osnujemo", da "pronađemo u sebi hrabrosti da utabamo taj put". Rekao je tada i da onima koji propovedaju "mržnju, podele ili povratak na nacionalne interese" neće prepustiti ni pedalj evropskog prostora.

Makronova inicijativa je promeškoljila Evropsku uniju, unela živost u učmali evropski projekat i podsetila na nekadašnji elan kojim se decenijama gradila evropska zajednica naroda, mirnodopski projekat zasnovan na demokratiji, prosperitetu i zajedničkom tržištu. Angela Merkel je, doduše, načelno podržala svog mlađanog francuskog kolegu, ali bez nekog ubedljivog oduševljenja. Uskoro se Makronova vizija koja odiše njegovom "ljubavlju prema Evropi", kako su neki komentarisali, izjalovila na nemačkoj uzdržanosti, Orbanovom prkosu ili Salvinijevim salvama protiv Brisela. Oni koji propovedaju "mržnju, podele ili povratak na nacionalne interese" osvojili su mnogo evropskog prostora.

Istovremeno, Francusku su uzdrmali "žuti prsluci", Makronova popularnost je kod kuće počela naglo da opada, a evropski komšiluk uglavnom odmahnuo rukom na njegove liderske ambicije.

A onda je, godinu i po dana posle govora na Sorboni, nepuna tri meseca pred evropske izbore 26. maja, Makron ponovo preuzeo inicijativu u Evropi.

MESEČARI

U eseju koji na sličan način apeluje na jedinstvo i zajedništvo kao govor na Sorboni, Makron se početkom marta 2019. obratio "građankama i građanima Evrope" i upozorio ih da ne smeju da budu "mesečari". Aluzija na knjigu Kristofera Klarka Mesečari – kako je Evropa krenula u rat 1914. bila je nedvosmislena. Esej su prenele dnevne novine u svih 28 članica Evropske unije.

"Ako danas sebi dozvoljavam da vam se direktno obratim, onda to ne činim samo u ime istorije i vrednosti koje nas spajaju, već zato što moramo hitno da delujemo", piše Makron na početku eseja. On upozorava na evropske izbore na kojima se "odlučuje o sudbini kontinenta", te da od Drugog svetskog rata "Evropa nije bila tako važna", a istovremeno "u tako velikoj opasnosti".

Makron navodi Bregzit kao simbol za krizu u Evropi koja nije na odgovarajući način reagovala na potrebu naroda za zaštitom usled previranja u današnjem svetu. "Bregzit je i simbol za zamku u koju je Evropa upala", piše Makron. A zamka nije članstvo u Evropskoj uniji, već su to "laži i neodgovornost, koje bi mogle da je razore". Jer: nacionalističko odvajanje ne može ništa da ponudi, ono predstavlja odbijanje bez perspektive, ono lažnim tvrdnjama iskorišćava bes ljudi i obećava sve moguće. Makron poziva "građanke i građane" da se "ponosno i trezveno" suprotstave toj "manipulaciji".

USAGLAŠAVANJE EU

Nakon vatrenih reči i gotovo poetske brige za Evropu Makron postaje konkretniji: zalaže se za zajedničku graničnu policiju i upravu za azil EU na principima stroge granične kontrole i za zajedničku regulativu za izdavanje azila; traži da se usaglašeno sa NATO-om povećaju vojni izdaci i da se osnuje Evropski savet za bezbednost u koji će biti uključena i Velika Britanije bez obzira na Bregzit.

Makron, dalje, želi da osnuje "evropsku agenciju za zaštitu demokratije" te traži da se zabrani da "strane sile" finansiraju evropske političke partije.

Bivši investicioni bankar zalaže se i za reformu pravilnika o konkurenciji u Evropi i trgovinske politike, za kažnjavanje ili zabranu preduzeća koja krše standarde o zaštiti čovekove okoline, zaštiti podataka ili plaćanja poreza, te da se po američkom ili kineskom uzoru za obavljanje javnih poslova privileguju evropska preduzeća.

Naveo je i osnivanje "evropske klimatske banke" iz koje bi se finansirao ekološki preobražaj Evrope.

A onda je Makron apelovao i da se na nivou EU promeni socijalna politika: da se uvede osnovno osiguranje za radnike koje bi garantovalo da u svakoj državi EU dobijaju istu nadoknadu na istom radnom mestu, te da se u čitavoj EU uvede isti minimalni dohodak o kojem bi se svake godine iznova pregovaralo.

HLADNA REAKCIJA BERLINA

Ma koliko Makron sebe doživljavao kao reformatora i (više ne tako) novu zvezdu na evropskom nebu, bez podrške Nemačke ništa unutar EU ne može da se pokrene. A u Berlinu su mnoge njegove reformatorske ideje odbijene.

NASLEDNICA ANGELE MERKEL: Anegret Kramp-Karenbauer

Umesto kancelarke Angele Merkel, reč je uzela njena naslednica na čelu Hrišćansko-demokratske unije (i možda na čelu buduće vlade) Anegret Kramp-Karenbauer i predstavila svoj koncept EU. Ona je odbacila Makronovu ideju o uvođenju obaveznog minimalca koji bi bio isti u čitavoj EU, kao i da se privileguju evropska preduzeća kod javnih poslova i tendera. AKK, kako je skraćeno zovu zbog rogobatnog imena, ignorisala je u svom viđenju EU Makronov omiljeni projekat – zajednički budžet evrozone.

AKK umesto toga predlaže da se ukine drugo sedište Evropskog parlamenta u Strazburu, te da činovnici EU ne budu više izuzeti od plaćanja poreza na dohodak. Ona se zalaže da celovita EU bude zastupljena jednim glasom u stalnom Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, a može da zamisli i zajednički budžet EU za investiranje u zajedničko istraživanje, razvoj i tehnologiju.

AKK principijelno jeste, kao i Makron, za pooštravanje spoljnih granica Šengenskog prostora, ali umesto neke zajedničke imigracione politike traži da se odmah na granici EU utvrđuje po kom osnovu i da li uopšte nekog treba pustiti da uđe u Uniju.

Nije se usprotivila Makronovoj ideji o osnivanju Evropskog saveta za bezbednost sa sve Britanijom, ali je predložila da se prilikom promena Evropskih ugovora od samog početka uključe sve države članice EU, a ne da se sve vrti u krugu "briselskih elita", "zapadnih elita" ili nekakvih "proevropskih elita". Nemački nedeljnik "Špigel" u tome je prepoznao podršku Makronovoj ideji da se do kraja godine održi Evropska konferencija na kojoj bi se diskutovalo o svim nužnim promenama evropskog političkog projekta, "bez tabua", uključujući i eventualno preradu postojećih ugovora.

Stiče se utisak da izlaganja Makrona i Kramp-Karenbauer manje imaju ambiciju da istorijski reformišu EU, a više da mobilišu birače pred evropske izbore na kojima bi desni populisti mogli da odnosu pobedu. Predsednik austrijske koalicione vlade narodnjaka i desnih slobodarskih populista Sebastijan Kurc je mnoge Makronove predloge nazvao "utopijskim".

Andrej Ivanji