Komentar dana Rad do smrti

piše: Jovana Gligorijević

Na gradilištu u Bulevaru vojvode Bojovića u opštini Stari grad u Beogradu M.M. (63) propao je kroz pod radne skele i pao sa visine od oko 15 metara. Od posledica pada preminuo je na licu mesta. Takođe, radnik R.P. (69) poginuo je na gradilištu u industrijskoj zoni Ečka kada je pao sa skele. Na uviđaju su policajci, tuzilac i inspektori zaštite na radu. Nišlija S.V. poginuo je od strujnog udara dok je radio na mešalici u krugu fabrike "Pomoravlje" na Bulevaru 12. februar. Sva tri slučaja dogodila su se za 24 sata, tačnije 25. juna.

Prema podacima inspektorata za rad u Srbiji su se prošle godine dogodile 53 povrede na radu sa smrtnim ishodom, što je najviše u poslednjih deset godina. Od 15 radnika na građevini koji su poginuli tako što su pali sa skele, nijedan od njih 15 nije imao zaštitni pojas.

S jedne strane, ima logike u argumentu koji često čujemo od vlasti: gradi se više nego ikad, pa je očekivano da ima i više nesreća, koje su, slažem se, u određenom procentu – neizbežne. Ali, dve stvari mi nisu jasne. Jedna je kako to da nijedan od 15 poginulih radnika nije imao pojas i zašto. U Ministarstvu za rad kažu da se radnici plaše da prijave Inspekciji rada poslodavce koji ne poštuju pravila zaštite na radu. Ako je to tačno, sledi da se ljudi više plaše otkaza nego smrti.

Druga stvar koja mi ne da mira jeste starosna dob čoveka koji je poginuo u Ečki. Da ponovim: R.P. (69). Sa 69 čovek treba da bude u penziji i da živi koliko-toliko miran, nenaporan život. Ali R.P. taj "luksuz" sebi očigledno nije mogao da priušti. Sa 69, on je morao da radi. Morao je da radi težak, mukotrpan i opasan posao. R.P. je sa 69 godina na tropskoj temperaturi morao na građevinsku skelu.

U jednom se slažem sa predsednikom Vučićem: gradi se na sve strane. Zaista, gde god se okrenete, ne samo u Beogradu, na sve strane videćete kranove i skele. I to je legitimno. Takođe, stambeni krediti nikada nisu bili traženiji nego u poslednjih godinu dana. Verovatno zbog povoljnijih uslova. I to je u redu, ljudi treba da se skuće, da žive u pristojnim uslovima. Nije u redu da neke druge ljude izbacuju iz stanova zbog dugova višestruko manjih od vrednost stana, ali to je druga priča.

Više me zanima da li je R.P. (69) sebi mogao da priušti stambeni kredit, a sve mi govori da neko ko sa 69 još uvek mora da radi, ne živi život dostojan čoveka.

Statistika kaže da je najviše radnika u Srbiji prošle godine poginulo u industriji i građevini, granama gde, kažu nadležni, najviše napredujemo. Izgleda da ovaj naš progres ubija. Zamišljam da sam u situaciji u kojoj mogu da uzmem stambeni kredit i kupim stan u novoizgrađenoj zgradi. Ne, ne bih prvo proverila instalacije, izolaciju, kvalitet gradnje. Prvo bih pitala koliko je ljudskih žrtava uzidano u temelje.