SAD – Izbor demokratskog predsedničkog kandidata:
Sa kime protiv Trampa

Pomirljivo ili radikalno? Žena ili muškarac? Iskustvo ili svežina? Demokrate profilišu kandidata koji bi naredne godine mogao da pobedi Donalda Trampa. Nakon prvog sučeljavanja favoritu Džou Bajdenu je opao rejting

Napadi koje je doživeo druge večeri prve TV debate pretendenata na predsedničku nominaciju Demokratske partije, a pre svega onaj od senatorke Kamale Haris, za rezultat su imali pad rejtinga nekadašnjeg potpredsednika i favorita za nominaciju Džozefa Džoa Bajdena.

Kao i uvek nakon debata, javnost hoće i ume da odreaguje na one koji su se tokom sučeljavanja pokazali snažnim, odnosno slabim. Zato je Haris tako naglo zablistala u prvim istraživanjima javnog mnjenja nakon debate u Majamiju, primakavši se Bajdenu na svega nekoliko procentnih poena.

Niko ko poznaje američku politiku nije ni očekivao da će prvo javno sučeljavanje vodećih kandidata, izuzev senatorke Elizabet Voren – sa Bajdenom i Haris drugo veče debate binu je delio i senator Berni Sanders – proći bez varnica, niti da Bajden neće biti glavna meta. Niko osim, očito, samog Bajdena. Drugog objašnjenja nema za tako slab nastup i zabrinjavajuću nepripremljenost.

IZNENAĐENI BAJDEN

Rekordnih, kad su debate demokrata u pitanju, 18 miliona gledalaca svedočilo je te večeri scenama u kojima Bajden nije delovao onako kako se sve vreme predstavlja – ne samo kao najbolji izazivač Donaldu Trampu, već i kao budući predsednik SAD. Uz to, njegova pobednička strategija podrazumeva i da njegove demokrate kompletiraju vlast u Vašingtonu, baš kao 2008. sa Obamom i njim na čelu.

Toliko uveren u uspeh te strategije, Bajden aktuelnu, treću trku za Belu kuću od početka vodi kao da mu je jedini takmac Donald Tramp. Na bini u Majamiju otuda je delovao kao da je tu mimo svoje želje, voljan tek da tih dva sata što pre prođu, i ako je moguće bez većih problema po njega.

Nije, dakle, prošlo prema očekivanjima. Ali, više od lošeg utiska koji je ostavio u javnosti, Bajdena bi sad prvi put morao da se zabrine nad konceptom svoje strategije. Njena glavna odlika je odsustvo radikalnog pristupa rešavanju gorućih problema u SAD. U tome ga baš ne prate ostali stranački takmaci, u šta se mogao uveriti slušajući kolege na bini druge večeri debate, ali i one prethodne večeri, ako ju je odgledao.

DRUGAČIJI PRISTUP

A put do stranačke nominacije vodi isključivo kroz unutarstranačke izbore koji počinju u februaru naredne godine. Budući predsednički kandidat Demokratske partije, dakle, najpre mora da pridobije simpatizere i članove te stranke. I to je ono što je većina njegovih kolega tokom debate radila, uključujući i napade na bivšeg potpredsednika SAD. Znaju očito kome se obraćaju.

Dve i po godine nakon Trampove pobede na izborima, demokrate su u jednoj stvari prilično saglasne: u odijumu prema sadašnjem predsedniku. Želja da mu vide leđa u novembru iduće godine dovela je do porasta aktivizma i mobilizacije među građanima, što je naposletku i omogućilo Demokratskoj partiji da preuzme Predstavnički dom Kongresa na prošlogodišnjim izborima.

Kongresmenka Alesandrija Okasio Kortez nesumnjivo jeste lice prošlogodišnjeg "plavog talasa" i nove generacije zakonodavaca iz Demokratske partije, ali ona i njoj ideološki bliske kolege samo su deo tog trijumfa. Značajnu većinu u Predstavničkom domu demokrate su osvojile ipak najviše zahvaljujući kandidatima koji su pobedili u do prošle godine republikanskim uporištima, gde ideje kongresmenke iz Bronksa i ostalih izdanaka Sandersovog demokratskog socijalizma u najboljem slučaju izazivaju nelagodu i strah.

Razlike u pristupima biračima s kojima su demokrate nastupale na tim izborima nisu samo vidljive, u neslaganju među demokratama oko toga da li treba pokrenuti proceduru opoziva aktuelnog predsednika, već i u strategijama za naredne predsedničke izbore.

PODELJENA AMERIKA

Bajden, kao Obamin potpredsednik, u ovoj kampanji računa na i dalje veliku popularnost bivšeg predsednika SAD u nastojanju da ponovo objedini one društvene grupe koje su njima dvojici obezbedile dva mandata. Dopadljivost u delovima Srednjeg zapada i među radničkom klasom, koji su 2016. dali glas Trampu, i politička umerenost, koja bi trebalo da privuče i republikance koji ne mogu još jednom da glasaju za de fakto lidera svoje stranke, na papiru Bajdenu daje prerogativ najboljeg kandidata kojeg demokrate mogu da iznedre.

U realnosti, dosta toga se promenilo od Trampovog izbora. Podeljenu Ameriku sadašnji predsednik još više je podelio, čineći svaki pokušaj da se dve strane pomire kao nastojanje da se legitimiše sadašnje nenormalno stanje za koje su odgovorni u prvom redu Tramp ali i njegovi republikanci.

Otuda među prva četiri kandidata demokrata po rejtingu, njih troje (Haris, Voren i Sanders) ne miriše Bajdenovo umerenjaštvo i spremnost da se premosti razvalina koju je produbio Trampov mandat. Štaviše, u svojim agendama uneli su dosta toga što teško korespondira sa očekivanjima izvan većinskog dela svoje baze, u kojoj se više od 60 posto birača demokrata na unutarstranačkim izborima izjašnjava kao liberali, od kojih četvrtina kao veoma liberalna. Pre deset godina kao liberali izjasnilo se manje od polovine.

ZDRAVSTVENO OSIGURANJE

Pred oko 33 miliona gledalaca, koliko ih je ukupno pratilo dvodelnu debatu, Sanders, Voren i Haris digli su ruku kada je moderator zatražio od kandidata da se izjasne ko se zalaže za ukidanje privatnog zdravstvenog osiguranja (Haris je naknadno reterirala, pravdajući se da nije dobro razumela pitanje). To je bio odgovor koji se nije dopao čak ni mnogim demokratama, a kamoli republikancima koji tradicionalno zaziru od širenja pipaka države.

Uz još neke stavove koji su bili predočeni gledaocima, čini se da pojedini kandidati ne haju previše za to kako će radikalne pozicije ublažiti ukoliko se eventualno nađu u direktnoj kampanji protiv Trampa. Ali, čak i da se nađe preko 60 miliona Amerikanaca koji bi u Belu kuću doveli kandidata koji se zalaže za ukidanje privatnog osiguranja, drastično veću kontrolu prodaje oružja, oštru borbu protiv klimatske krize, zdravstvenu zaštitu za ilegalne imigrante i njihovo prihvatanje uz tek poneka ograničenja, besplatno visokoškolsko obrazovanje i ostalo, postavlja se pitanje kako bi takav predsednik, ili predsednica, realizovalo takve planove.

Istorija nas uči da predsednik SAD bez većine u oba doma Kongresa može da se oprosti od svoje izvorne agende. Bajdenova strategija upravo naglašava potrebu da republikanska uporišta osvojena 2018. zadrže i na izborima 2020. godine.

BALAST PROŠLOSTI

Sedamnaest meseci pre izbora dominantni deo birača i simpatizera demokrata raspolućen je između umerenog kandidata koji garantuje Trampov poraz i antitrampovaca sa preambicioznim idejama koje gode uhu. U prvih nekoliko meseci Trampovog mandata, uprkos ogromnoj pizmi prema njemu, demokrate nisu uspevale da pobede republikance na izborima jer, kako su pokazala istraživanja, biračima nije bilo dovoljno da je njihov kandidat protiv predsednika, već su očekivali i da im nešto ponudi.

Trenutno kao da ne postoj konsenzus o profilu kandidata koji bi pobedio Trampa. Uoči prve debate registrovani birači Demokratske partije favorizovali su kandidata sa iskustvom u obavljanju javnih poslova.

Bajden, koji se u taj profil odlično uklapa, doživeo je ipak pad od 10 procentnih poena i to nakon što ga je senatorka Haris tokom debate podsetila na njegovo protivljenje u dalekoj prošlosti potezima koji su pogodovali obrazovanju Afroamerikanaca, pa i njoj samoj.

Drugi napad koji je Bajden doživeo tokom debate ticao se njegovog govora od pre 32 godine kada je promovisao potrebu da se baklja prepusti novim generacijama. Bez obzira na to što je ta izjava istrgnuta iz konteksta, sedamdesetšestogodišnjem Bajdenu jasno je poručeno da nije u dodiru s današnjim biračima demokrata i da oni traže "svežu krv". Sa višedecenijskim stažom u Senatu, dva potpredsednička mandata i dve predsedničke trke iza sebe, daleko je od tog statusa. Kad propustiš istorijsku priliku, kakva je za njega bila 2016, politički bagaž iz toliko duge karijere postane pretežak.

Tako je bilo i sa Hilari Klinton. A zna se kako je ona prošla na izborima.

Denis Kolundžija