GODINA IZA NAS: Kreatori novog galerijskog koncepta

Iz ateljea >

Neka nova građanska klasa

Umetničke galerije nisu profitabilne, pa je zato razumljivo što vest da u ovo teško vreme neka od njih dobro posluje, da je posećena i dosledna programu zbog kog je osnovana, a da je uz sve to još i nova – deluje nestvarno

Za beogradsku Galeriju B2 čula sam u krugovima stručnjaka koji se bave savremenom likovnom i vizuelnom umetnošću i pre nego što je otvorena. Njen dobro osmišljen i osvetljen prostor usred Terazijskog parka, ali pre svega galerijski sadržaji, privlače pažnju, i zato ne čudi što je za samo godinu dana postala zanimljiva umetnicima, kolekcionarima, kritičarima i publici. Na aktuelnoj postavci "Boja i svetlost. Godina iza nas" prikazana su dela umetnika čije su izložbe organizovane tokom protekle sezone: Zorana Grebenarovića, čije su slike u centralnom delu izložbe, zatim Radeta Kundačine, Kristine Ristić, Miodraga Ristića, Bojana Bema, Milana Kralja i Nevenke Stojsavljević. Izbor nabrojanih umetnika, uz vajara Đorđija Crnčevića, čija je izložba "Umetničko delo kao ekspresija i kao kontemplacija" letos izazvala veliko interesovanje stručne publike a čiji rad nije deo pomenute izložbe, govore o ozbiljnosti programa i koncepcije Galerije B2.

Autorka izložbe i umetnička direktorka galerije Dragica Vuković objašnjava da je njihova specifičnost u odabiru autora čiji je likovni jezik definisan i koji dosledno rade svoj posao bilo da je reč o slici, grafici, crtežu ili skulpturi. "Akcenat je na delima Zorana Grebenarovića. Sa njim smo, osim o izložbi, pregovarali i o profilisanju galerije, a život je nažalost učinio svoje. Krajem 2018. godine, pripremajući izložbu koja je bila na tragu onoga čime bi trebalo da se bavi naša galerija, Zoran se kobno razboleo pa se dogodilo da mu je naša druga postavka bila poslednja."

Da li umetnici prihvataju saradnju tek otvorene galerije, kakve su njihove obaveze prema galeriji, da li ostvare neku dobit? Dragica Vuković ne poriče da se oslanja na svoje lične kontakte, ali i podseća da je odavno poznato da su autori osetljivi, često mušičavi, "da se žale na nedovoljan broj galerija, da su nezadovoljni galeristima. Mi baš zato nastojimo da postignemo dogovore koji bi sve usrećili. Podrazumeva se da je galerija organizator izložbe, ali im osim prostora dajemo ozbiljne ilustrovane kataloge sa prevodom na engleski za koje tekstove pišu Jerko Denegri, Ljubomir Gligorijević, Ljiljana Slijepčević i drugi stručnjaci. Umetnici nam ostavljaju jedan rad za galerijsku kolekciju, a postoji i mogućnost da neki od izloženih radova otkupimo. Takođe, sve naše izložbe su prodajnog karaktera."

Iza ovog, kako i sam priznaje, skupog zadovoljstva stoji uspešan mladi ekonomista Dragan Stojadinović, koji je svoja interesovanja i novac usmerio ka savremenom likovnom stvaralaštvu, kolekcionarstvu i Galeriji B2. Oko njega su prijatelji koji mu pomažu zato što, kako objašnjava, "dele istu pasiju, u nadi da će uspeti da nastave ovo što su započeli: da odabrane umetnike predstave po što višim svetskim standardima". Inače, Dragan Stojadinović je šef trgovine i prodaje za EFT grupu i sarađuje sa 20 zemalja. Naviknuta da nove generacije novac ulažu u džipove, firmiranu preskupu garderobu, egzotična putovanja i restorane, iznenađena slušam priču ovog mladog Beograđanina o želji da svoj novac uloži u kulturu i svoj grad: "Zaražen sam umetnošću i mislim da je njen osnovni cilj da komunicira sa što širim krugom ljudi, da ih povezuje po svim meridijanima i prevazilazi sve razlike. Raduje me da smo već uspeli da kontaktiramo sa kolegama u Italiji, Austriji, Nemačkoj. Bilo mi je najbitnije da upoznam umetnike, da čujem šta ih zanima, da se družim sa njima. Najveći utisak mi je ostavio Zoran Grebenarović, kao jedan duhovit, natprosečno obrazovan gospodin i redak intelektualac, u čijem sam društvu uživao satima i danima. Naglasio bih da su upravo prijateljske relacije između svih nas koji smo se okupljali oko galerije, ono što je povezuje prethodnu izlagačku sezonu."

Sa operativnom direktorkom Galerije B2 Aljom Suvačarov razgovaram o posećenosti, posebno o interesovanju publike koja nije profesionalno vezana za našu likovnu i vizuelnu scenu. Da su privukli pažnju iako nemaju vidno istaknutu reklamu, pokazalo je već otvaranje, na kome je predstavljeno stvaralaštvo Radeta Kundačine. "Bilo je preko 300 posetilaca, što je odlično, s obzirom na veličinu raspoloživog prostora. Ljudi su ostali u galeriji nekoliko sati, u prijatnom druženju, a to se ponovilo na svim sledećim otvaranjima. Galerija ima natkriljen prostor i plato, pa je to odličan preduslov za okupljanje i za ugodno i smisleno provedeno vreme."

Ko su kupci, da li se, s obzirom na mladu publiku, stvara neka nova klijentela zainteresovana za savremeno stvaralaštvo? "Čini se da se krećemo u tom pravcu", kaže Alja. "Izgleda da se vraća, ili možda tek formira neko novo građansko društvo. Oko nas se stvara neka nova mlada publika, tu su čak i oni koji se možda tek opredeljuju da se i sami bave umetnošću, ali i formirani autori koji žele da se povežu sa galerijom i pronađu profesionalni prostor za sebe."

Šta dalje? Dragica Vuković kaže da je do sada imala podršku da ostvari koncept koji ne pristaje na kompromise, a dosadašnje iskustvo na likovnoj sceni joj govori "da ovo može da bude prostor gde bi se i nadalje odvijao jedino kvalitetan program. Imamo mnogo dobrih i jako zanimljivih autora, i mislim da zbog njih ne smemo popustiti sa kvalitetom. Tu je sve važno, emocije, minuli rad, vrsta opredeljenja, sve se to vidi i pulsira i na ovoj izložbi i u našem prostoru. Kroz šta je sve naše društvo prošlo proteklih decenija, nije ni čudo što nam je i profesija devastirana. Lično sam zadovoljna dosadašnjim reakcijama, pre svega ljudi do čijeg mi je mišljenja stalo. To znači da nismo svi nestali u komercijali, da ima nas koji posmatramo, znamo šta radimo i šta je dobro."

Aktuelna izložba "Boja i svetlost. Godina iza nas" sedam umetnika različitih generacija trajaće i tokom februara.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---