VREME 1520, 20. februar 2020. / MOZAIK
Moda:
Dobar kostim za dobru ulogu
Koje poruke šalju žene britanske imperije konceptima svoje odeće, od Elizabete I do Kejt Midlton
Kada su pre par meseci vojvoda i vojvotkinja od Saseksa ili Hari i Megan najavili odricanje od kraljevskih dužnosti i početak nezavisnog života, mnogi poznavaoci dvorskih prilika nisu bili preterano iznenađeni. Buntovna Megan Markl, koja je već u najranijem dobu protestvovala protiv rodne neravnopravnosti, nije bila spremna da se povinuje pravilima Bakingemske palate preko mere u kojoj je smatrala da to narušava njen lični integritet. Broj faula se nizao, a mnogi od njih ticali su se njenog ličnog stila i nehajnog odnosa prema zadatom protokolu, koji je u manjoj ili većoj meri formirala kraljica Elizabeta II. Nasuprot Megan nalazila se najbolja Elizabetina učenica, žena budućeg kralja Velike Britanije i zemalja Komonvelta – Kejt Midlton. To je po ko zna koji put u žižu stavilo pitanja o pravilima oblačenja pripadnica vladarske britanske porodice.
ELIZABETA I
Da bismo ovo razumeli, moramo krenuti od početka, od Tauera polovinom šesnaestog veka, u kome je mlada Elizabeta, čije je pravo na presto najblaže rečeno osporavano, shvatila da ako se ikada izvuče iz datih okolnosti, neće imati prava na grešku. Zato počinje da gradi lik, nalik pravom pozorišnom karakteru, koji će biti nepobediv i kome u maskularnom okruženju, ne samo u Britaniji već i okolnim zemljama, niko neće moći da nađe zamerku. Elizabeta se pobrinula da njen kostim istorija ne zaboravi. Sve na njoj je bilo osmišljeno da pošalje poruku. Riđa kosa nasleđena od velikog Henrija VIII i beo ten dodatno pojačavan puderom na bazi olova bili su simbol britanske svetle puti kontra maslinastom kompleksu i tamnoj kosi Španaca, njenih glavnih neprijatelja. Na glavi je nosila ili umanjenu verziju muškog šešira u naglašeno bogatoj frizuri kako bi minimalizovala ovaj simbol muževnosti, ili stilizovanu verziju francuske kape, ukrasa po kome je bila poznata njena majka Ana Bolen, na taj način potcrtavajući majčin legitimitet. Njena odeća je bila podešena da svojom grandioznošću ostavi utisak ne samo bogatstvom detalja već i veličinom. Sve je bilo pojačano do apsurdnih razmera – od širine haljine, obima rukava do višestruko naglašene i na razne načine redizajnirane verzije čuvenog španskog okovratnika. Poruka je bila poslata jasno, a očigledno i uspešno, jer je Elizabetina vladavina jedna od najdužih u britanskoj istoriji.
VIKTORIJA
|
Nekoliko vekova kasnije u sličnoj poziciji naći će se i kraljica Viktorija, koja je uvećala britansku imperiju do granica koje nikada kasnije neće preći. Ona dolazi na presto u svojoj osamnaestoj godini, pošto je neverovatnim spletom okolnosti izgubila oca i stričeve i zaobišla tutorstvo majke i staraoca. Sa svešću kako joj preti opasnost da kroz nepromišljeni brak na čelo Britanije dođe vladar koji će oslabiti zemlju i učiniti je podanikom neke druge krune, Viktorija odlučuje da igra na sasvim drugu kartu od Elizabete: u prvi plan stavlja svoju čednost i striktne standarde ličnog morala. Toliko se njen stav preslikavao na društvene prilike da će taj period ostati u istoriji zabeležen kao viktorijanska era.
Kada su odevni izbori u pitanju, dve su ključne situacije koje su formirale stav o Viktoriji kao kraljici visokih moralnih načela i devetnaestom veku u Engleskoj dale crno-beli ton. Pre svega venčanje 1840. godine kad je Viktorija nosila venčanicu od bele čipke iz istočnog Devona kao jasnu podršku razvoju proizvodnje i tradicije ovog kraja. Bela venčanica u vreme kada su boje za ovakve prilike bile češći izbor, trebalo je da govori o čistoti Viktorijinog karaktera i nevinosti duše, kao i da će s te pozicije voditi državu. Bela venčanica je moda koju je pokrenula baš Viktorija. Nakon njenog venčanja ona postaje statusni simbol jer je govorila o finansijskoj sposobnosti porodice da priušti blistavo belu haljinu koja će biti nošena samo u jednoj prilici. Drugi prelomni trenutak predstavljala je njena odluka da nakon smrti princa Alberta duboku crninu nosi pune tri godine. Ovom odlukom da odećom pokazuje da nije prežalila supruga zapravo je sačuvala svoju nezavisnost od potencijalnih prosaca i pretendenata na presto, na kome će ostati do smrti 1901. godine.
ELIZABETA II
|
Dvadeseti vek a već duboko i dvadeset prvi, obeležiće kraljica Elizabeta II i to nas vraća na početak priče i aktuelni trenutak. Iako je na tronu od 1952, ona se godinama unapred pripremala za dužnost koja će je čekati narednih, za sada, skoro sedamdeset godina. Tokom Drugog svetskog rata obukla je vojnu uniformu dok je služila u ženskom ogranku teritorijalnih trupa Britanske armije kako bi poslala poruku da je sa narodom i u najtežim momentima za zemlju. Poglavar Ujedinjenog Kraljevstva postaje u trenutku kada kruni opada popularnost nakon abdiciranja njenog strica i dolaska na vlast ne baš omiljenog kralja Džorža VI. Javna izloženost kraljičinih nastupa počinje direktnim TV prenosom njenog krunisanja 1953. godine, inače prvom produkcijom te vrste, i postaje sve veća i jača šezdesetih godina. Događaj koji je u najvećoj meri izmenio njen odnos sa medijima je dokumentarni film o životu u palati, koji je BBC emitovao 1969. kako bi stidljivu kraljicu i njenu porodicu humanizovao i približio narodu. Iako je ovaj film, koji je za to vreme imao nezapamćenu gledanost, pružio uvid u onaj deo života u palati koji do tada nije bilo moguće videti, u isto vreme učinio je kraljicu i njenu porodicu ranjivom i metom kritika, i pod neprestanim okom javnosti.
Elizabeta zato uvodi protokolarna pravila za razne oblasti pa i za odevanje, kako bi se zaštitila od mogućih napada javnosti. Neka od njih će se odnositi isključivo na kraljicu. Na primer, pravilo da kraljica uvek u javnosti nosi jarke boje kako bi bila prepoznatljiva u masi, ili set pravila komunikacije koju ona sprovodi uz pomoć svoje male ručne tašne, rukavice koje nosi radi sigurnijeg rukovanja sa podanicima, ili da u porubu haljine ima ušivene male olovne tegove kako vetar u nezgodnom trenutku ne bi otkrio previše.
Pravila koja je uvela za ostale ženske članove kraljevske porodice su ta koja nailaze na otpor novih generacija. Na primer, pravilo da se u javnosti nikada ne pokazuju gole noge i da se obavezno nose providne čarape; pripadnici kraljevske porodice uvek moraju imati slobodne ruke i ne očekuje se da nose bilo kakav deo asesoara ili odeće u rukama izuzev tašne koja je, ako se drži sa obe ruke, znak da u tom trenutku rukovanje nije moguće; obavezno je nošenje šešira pri javnim pojavljivanjima; trebalo bi da se izbegava džins, a ako se nosi, ne sme biti izbeljen ili pocepan čak ni iz modnih pobuda; kosa bi trebalo da bude uvek organizovana u urednu frizuru bez obzira da li modne tendencije dozvoljavaju ili zahtevaju povremenu razbarušenost.
Moć Elizabete II je znatno manja nego njenih prethodnika zbog rasta uticaja Parlamenta, pa zato ona odlučuje da svojom odećom šalje jasne znakove, koji imaju značaj samim tim što dolaze od monarha: od venčanja na kome je nosila haljinu koja je sašivena od materijala kupljenog bonovima iz posleratne racionalizacije, do smaragdno zelene haljine pri prvoj poseti Irskoj, te haljine sa vezom u motivu javorovog lišća u Kanadi.
DAJANA, KEJT I MEGAN
|
Nakon dolaska princeze Dajane, koja je skrenula pogled kraljevine na sebe aktuelnim odevnim izborima i postala modni uzor ženama širom sveta, Elizabeta je shvatila da modna industrija može biti moćan saveznik u kreiranju imidža kraljevske porodice ako je u rukama nekoga ko zna šta želi time da postigne, a ona to svakako jeste. Vojvotkinja od Kembridža poznatija kao Kejt Midlton će joj na tom putu biti idealan partner. Iako se čini da Kejt ima sasvim jedinstven stil, osećaj je da iza njenih izbora stoje odluke usklađene sa Elizabetinim željama. Kejt Midlton ima izgrađen stil koji je čist i jednostavan ali modno osvešćen. Nema eksperimentisanja i odskakanja od pravila koja bi grubo narušila autoritet Elizabetinog protokola, ali koketira sa onim što bi se moglo nazvati ličnim stavom a zapravo pogoduje Bakingemskoj palati. Voljena kao "princeza iz naroda", bez plemićkog porekla, ona kombinuje dostupne brendove sa dizajnerskim komadima kreirajući imidž pristupačnosti. Uz najskuplje odevne kombinacije nosi asesoar dostupnih brendova ili jednostavan komad odeće komercijalnih robnih marki. Na taj način omogućava poštovaocima krune ili pak svog stila da je oponašaju. Ipak, ma kako njeni odabiri delovali slobodno, ona neće prekršiti ni jedno krucijalno pravilo jer je u svakom trenutku svesna svog položaja buduće kraljice.
Megan Markl je zato još više bila pod svetlima reflektora jer joj, kao nekome ko se formirao daleko od tereta tradicije, iskreno nije bilo jasno kako odbijanje da se nose neutralne najlon čarape može podrivati autoritet monarha.
Dugotrajne vladavine i skretanje pažnje javnosti na monarhiju britanske vladarke su ostvarivale i ovakvim pravilima koja, naizgled, nemaju veze sa upravljanjem državom. Na kraju krajeva, za dobru ulogu kostim može biti od presudnog značaja.
Lidija Jovanović