TV manijak Deco, pozdravite tatu i mamu Čini mi se da je i tokom ove predizborne trke zabrana nekog spota vladajuće stranke izazvala veću medijsku pažnju od njegovog emitovanja. Vučić je ponovo postavljen u svoju omiljenu poziciju u svim političkim nadmetanjima, a to je uloga žrtve

piše: Dragan Ilić

Protekle nedelje deca su na različite načine bila tema televizijskih programa. Ponekad su se pojavljivala kao akteri, ponekad su bila tema rasprava, ali je možda najčešće bio prisutan specifičan način obraćanja gledaocima, gde se autori obraćaju detetu u svima nama. Ovo je vreme pred izbore, pa poruke moraju biti jasne i pojednostavljene, kao da smo deca kojoj sa malih ekrana govore njihovi vršnjaci, ili brižni roditelji koji će da brinu za našu srećnu budućnost.

Počnimo od političara. Veliku polemiku izazvao je spot u kojem se Aleksandar Vučić igra lego kockama sa devojčicom gradeći škole, puteve i sreću za decu i njihove očeve koji rade u inostranstvu. Naravno da su deca bila korišćena u predizbornim kampanjama decenijama unazad, ali je REM odlučio da po prijavi televizije N1 naredi zabranu emitovanja ovog spota. Ako će to biti princip za buduće kampanje, onda je sve u redu. Ipak, čini mi se da je i tokom ove predizborne trke zabrana nekog spota vladajuće stranke izazvala veću medijsku pažnju od njegovog emitovanja. Vučić je ponovo postavljen u svoju omiljenu poziciju u svim političkim nadmetanjima, a to je uloga žrtve. U stvarnosti, naravno, nije tako jer kao predsednik ima neograničene mogućnosti da u medijima sprovodi funkcionersku kampanju.

Istog dana, posetio je Bugarsku i sa Bojkom Borisovom proveo u igri fantastičan dan. Leteli su helikopterom nad deonicama auto-puta i gasovoda, a zatim se džipom vozili nezavršenom trasom. Vozio je domaćin, a izgledalo je kao da se dva dečaka fantastično provode. Tog dana, bio je Međunarodni dan deteta, a Borisov je priznao da datum posete nije slučajno odabran jer, osim brige za budućnost naše i bugarske dece, i političari su imali priliku da se poigraju. Onako, za svoju dušu, kako već dečaci umeju, ako im se ispune snovi da voze helikopter ili džip. To je mnogo zanimljivije od igranja kockicama.

Helikopterom se igrao i Željko Mitrović odletevši do "Zadruge" u Šimanovcima, jer je slavio rođendan i činjenicu da je postao deda. Napirlitanim učesnicima šou-programa sa neba je spustio u korpi hranu, slatkiše i pare, sve ono što su danima priželjkivali, kako rekoše u reportaži na Pinku. Kakva simbolika, u danima kada građanima stiže lova u vidu 100 evra od države.

Ovim smo svi skupa zaista dovedeni u poziciju dece, kojoj neko sa neba daje džeparac, zato što su bila dobra i da takva ostanu i ubuduće.

A sledeći primer dečijeg mišljenja stiže sa televizije Prva, gde se odnedavno emituju spotovi za izbor novih TV lica. Desio se prelazni period, otišli su neki poznati voditelji i voditeljke, pa ovo razumem kao pokušaj da se minimizuje loš publicitet. Valjda je namera autora bila da pokažu kako postoje hiljade novih voditelja, tu oko nas, samo ih treba pozvati. Nešto kao izbor za zvezde Granda. U tu svrhu su snimljena dva spota u kojima se potencijalni kandidati i kandidatkinje upoznaju sa sposobnostima koje danas u Srbiji mora da ima tv lice.

Prvi uslov je da pročitate tekst sa "idiota", a drugi, namenjen damama, upozorava da voditeljka televizije Prva dnevno provede i po osam sati na štiklama i mora da izdrži na licu kilo pudera godišnje. Nema zezanja! Morate biti pismeni i spremni da trpite bol u nogama, jer eto, takav je posao. Zaista, pogrešno je reći da ovako deca zamišljaju televiziju, jer deci ne bi palo na pamet da ovoliko vređaju jednu profesiju. Ili je ipak surova činjenica da danas za pojavljivanje pred kamerama nisu potrebni obrazovanje, opšta kultura, dikcija, lični integritet i harizma. Dovoljno je da pročitate sa "idiota" šta vam napišu i da izdržite više sati na visokim potpeticama. Pitam se samo da li postoji još neki uslov, recimo za muškarce, ili se autori oglasa obraćaju prvenstveno damama, koje su mnogo brojnije među TV licima.

Na kraju, jeziv primer zloupotrebe dece u političke svrhe videli smo u sučeljavanju državne sekretarke MUP-a Biljane Ivković i Igora Jurića. Tema razgovora tog nedeljnog jutra bila je bezbednost dece, bilo kroz Amber Alert projekat, koji još čeka zeleno svetlo, ili kroz prijavljivanje pedofila i zaštitu dece u sudskom postupku. Ništa se ne radi na Amber Alertu, uprkos obećanjima, ali je zato sekretarka navalila da Igor Jurić imenuje političara-pedofila o kojem ima saznanja od porodice žrtve. Jurić je, čini mi se s pravom, nepoverljiv prema državnim organima, jer se radi o delikatnoj temi i moćnim ljudima, pa je potrebno ohrabriti i zaštititi porodicu i žrtve. Za sada, u slučajevima poput Jutke, Pahomija ili Kačavende, postoji velika opasnost da se krivac izvuče, ili da se tokom sudskog procesa žrtva i porodica izlože šikaniranju i pritiscima.

Razumem zašto Jurić ne želi da u medijima daje ime pedofila, ali ne razumem i nikada neću razumeti bes i jed koje je tokom razgovora sipala sekretarka Ivković.

Bez trunke stida, optužila je Igora Jurića da je saučesnik pedofila čije ime ne želi da otkrije i pitala ga: "A gde ste vi bili kada vam je dete ubijeno?"

Sramota me je bilo dok sam to gledao, a moram Igoru da odam priznanje što je ostao smiren i pribran u takvoj situaciji i nije odgovorio na ovaj primer medijskog linča i mulja. Postupio je, u stvari, kao pravi otac, koji pred decom neće dozvoliti sebi da ga neka budala isprovocira. To je ćale i to je odgovoran roditelj, koji je sagovornici i svima nama održao lekciju iz elementarnog vaspitanja.

A deci želim srećan raspust, sa što manje televizije.