Epidemija u letnjem periodu:
Kanda malo popušta

Broj zaraženih blago opada, za sada nema govora o popuštanju mera, a predsednik se sprema za jesen tako što počinje izgradnju bolnice koja će biti gotova do zime

Jedan od većih problema sa epidemijom virusa korona u Srbiji je što čim zvanični broj zaraženih počne da opada, ova tema pada u drugi plan, pre svega u medijima, a onda i u životima ljudi. Jednom se to već vratilo kao bumerang, a poslednjih dana makar broj otkrivenih novozaraženih lagano opada. Naravno, prva vest u svim medijima je konstituisanje novog saziva Skupštine, dok na društvenim mrežama "modna policija" bistri izbor odeće novih narodnih poslanica. Ili se skandalizuje nekom pesmom "Žena od sultana" kojoj još nismo stigli da se posvetimo.

Za razliku od prošle nedelje, sada se zna po kom osnovu je formiran Krizni štab za suzbijanje zarazne bolesti kovid-19. Vlada Srbije iznenadila nas je tom vešću sa četiri i po meseca zakašnjenja. Dakle, Krizni štab nije formiran na osnovu Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, što bi bilo logično i smisleno, već potpuno nelogično i besmisleno – po Zakonu o Vladi, koja ima pravo da, prostim jezikom rečeno – u nekim situacijama formira neka tela koja se bave nekim pitanjima. Zašto se to objašnjenje čekalo 145 dana – možda odgovore za četiri meseca. Zašto to nije urađeno po zakonu koji jasno definiše šta i kako treba raditi, ne mora niko da priča – u nekoliko navrata se na ovim stranicama konstatovalo da Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti predstavnici vlasti ili ne čitaju ili čak i ne znaju da postoji.

Dok u ostatku sveta recesija već lagano počinje da uzima danak, Srbija se drži svog starog i oprobanog psihološkog mehanizma negiranja i potiskivanja problema. Predsednik Vučić kaže da smo mi na vreme mislili, za razliku od nekih drugih zemalja, a Nacionalna služba za zapošljavanje izlazi sa podatkom da je u periodu od početka pandemije do danas u Srbiji jednak broj ljudi ostao bez posla i posao našao. Što bi rekao petao Sofronije u onom crtanom filmu: "Dvaput ništa je ništa – dakle, crva nije ni bilo!"

PRIVATNI TESTOVI

Od novosti iz protekle nedelje, izdvajamo bombastične naslove o početku testiranja na korona virus u privatnim laboratorijama. Nije baš za neko radovanje, jer će uskoro građani u 27 laboratorija koje za to budu dobile dozvolu, moći da urade tzv. brze, odnosno serološke testove. Već smo o tome pisali, ali hajde da utvrdimo gradivo. Brzi testovi su izuzetno nepouzdani. Identifikuju prisustvo dva tipa antitela – imunoglobulin tipa M (IgM) i imunoglobulin tipa G (IgG). Prisustvo IgM u krvi ukazuje da je akutna virusna infekcija tu. Đavo čuči u malom detalju: IgM se u organizmu razvijaju tek od sedmog dana infekcije, a serološki test može da ih detektuje tek između desetog i dvanaestog dana. Dakle, više je nego realna mogućnost da zaražena osoba čitave dve nedelje zuji po svetu kao pčelica, sejući virus i ne znajući da je zaražena. IgG antitela ukazuju na infekciju koja je već protutnjala kroz organizam i to je ono na šta se misli kada se u kolokvijalnom govoru laički kaže – antitela. Međutim, još nemamo pojma koliko dugo ona opstaju u organizmu ni da li ga štite od reinfekcije. Zna se, međutim, da u imunskom odgovoru na kovid-19 važnu ulogu igraju i T-limfociti, ali zna se i da je njihovo prisustvo u organizmu teško pouzdano utvrditi. Dakle, serološki testovi postoje, do njih se može doći u privatnim laboratorijama (cene ćemo tek saznati, ali već je najavljeno da će biti nekoliko puta veće od "državnih" 1200 dinara), međutim, niti su pouzdani niti svrsishodni, osim što, eto, nekome ko ne zna da li je imao kovid-19 mogu da daju tu informaciju. Što i dalje, ponavljamo, ne znači da je imun na ponovnu infekciju.

TRI GODIŠNJA DOBA

Podsetimo, u korona-krizu ušli smo krajem zime, pregurali celo proleće, a evo, leto već lagano klizi, kao pesak kroz prste, a drugi pik prvog talasa još traje. Šta se dogodilo sa spektakularnim najavama da je Srbija nabavila sirovine za proizvodnju hlorokina, koji je jedan od lekova kojima se tretira (ne leči, jer leka nema) kovid-19, samo je još jedno od pitanja na koja odgovore nećemo dobiti. Nećemo, jer je zvanična državna strategija za borbu protiv korone, uz obaveznu dreku i prebacivanje krivice na građane – davanje lažne nade.

Kad smo kod krivaca, na tapetu su opet mlađi građani. Pokrajinski sekretar za zdravstvo Zoran Gojković izjavio je u utorak 4. avgusta da je sada najveći broj zaraženih iz starosne grupe od 25 do 49 godina, dok su "stariji sugrađani disciplinovani". Anegdotalno, u ugostiteljskim objektima i na javnim mestima u svim gradovima u Srbiji primetno je da ima dosta ljudi, ali bilo bi pošteno da Gojković i svi drugi koji forsiraju narativ "mladi, ludi, štakori, zaraza" u svoje izjave uvrste i podatak da je reč o radno najaktivnijem delu populacije koji sebi ne može da priušti "disciplinu", ne može da izbegne javni prevoz, u ogromnoj većini nema privilegiju rada od kuće, nema poslodavce spremne da obezbede sve protivepidemijske mere, pa je logično da i to bude jedan od razloga što je najveći broj pacijenata baš iz ove populacije.

U nedelji za nama, prosečan broj zaraženih u danu lagano se spušta ispod 300, što je dobar znak, ali zabrinjava broj pacijenata na respiratorima koji ide od 120 do 140. To ne znači da se ljudi kasno javljaju lekaru, nego da se sada plaća cena državnog raspuštanja mera koje je dovelo do širenja zaraze, velike navale na kovid ambulante i nedostatka mesta u bolnicama, pa su ljudi hospitalizovani tek u daleko težim stadijumima bolesti nego što je to bio slučaj u martu i aprilu.

Uprkos laganom padu broja zaraženih, mere zaštite, za sada izvesno ostaju na snazi. Ovih dana pale su i optužbe na račun građana koji posećuju javna kupališta. Kako bi taj problem mogao da bude rešen, po priznanju dr Predraga Kona, nije razmatrano. Makar u Beogradu, JP Ada Ciganlija najavljuje mogućnost ograničavanja broja vozila. Govoreći o najavama ministra zdravlja Zlatibora Lončara da će morati da ograniči broj posetilaca ukoliko bude bilo potrebe, iz Ade Ciganlije kažu da će biti potrebno razviti poseban model nadzora, imajući u vidu da postoji mnogo ulaza na ovo kupalište.

"Ukoliko dođe do toga, mi svakako možemo da ograničimo broj ulazaka vozila na Adu Ciganliju, to je ono što možemo da uradimo. Svakako, ukoliko se desi da moramo da implementiramo tu odluku, napravićemo neku strategiju, ali ono što jeste činjenica je da je Ada Ciganlija otvorena sa svih strana, tako da mi možemo da ograničimo broj posetilaca eventualno na plaži, broj ulazaka na Adu Ciganliju i da intenziviramo službe na samom terenu da opominjemo. Naravno, kažem, ukoliko se donese takva odluka i stigne nam naredba od Kriznog štaba, potrudićemo se da je što bolje ispoštujemo", rekla je za N1 Maja Pavlović iz JP Ada Ciganlija.

Šta je sa drugim gradovima, teško je utvrditi jer se lokalni krizni štabovi koji se redovno oglašavaju u javnosti mogu izbrojati na prste jedne ruke.

Sa druge strane, možda smešan, ali istinit podatak: u Srbiji vlada nestašica bazena – svih, od onih najjeftinijih na naduvavanje, do skupljih, sa pumpom i filterom, koji se, po želji i ukusu mogu i ukopati. Posledično, nestašicu bazena na naduvavanje prati i nestašica ručnih pumpi za bicikle i – bazene. Još jedan artikal koji je gotovo nemoguće naći jesu – veb-kamere. Rasprodate su zbog povećanog broja ljudi koji radi od kuće i sa njim povezanim sastancima preko različitih onlajn platformi za video-konferencije i sastanke. Maski, alkohola, kvasca i graška, za razliku od prvog pika prvog talasa – ima.

Da je velika zabrinutost za stanje ekonomije, kako domaće, tako i svetske, pokazuju panične reakcije na društvenim mrežama zbog vesti o bankrotu modnog giganta Victoria’s Secret. Upućeni, međutim, znaju da se ovaj proizvođač precenjenog ženskog veša i skupih, a osrednjih mleka za telo i toaletnih vodica, već godinama bori da opstane. Razlog propasti ni za njih, ni za druge velike igrače u modnoj i tekstilnoj industriji nije pandemija, bar ne direktno. Jednostavno, pojedini brendovi duže od decenije oko sebe gaje kult ekskluzivnosti tako što se opiru prodaji preko interneta (iz njihove perspektive, to je za sirotinju koja kupuje jeftini bofl sa kineskih sajtova, što ih ne sprečava da svoje skupe najlonske gaće proizvode u Kini). A onda je došla pandemija, eksplodirala onlajn kupovina (čak i u Srbiji) i desilo se to što se desilo.

ZIDARSKA KOLICA

Kao što već rekoh, nigde nema pumpi za gume. U tom smislu, čista je sreća što je guma na točku onih zidarskih kolica u kojima je bila smesa za kamen temeljac montažne bolnice u Batajnici bila napumpana. U suprotnom, teško da bi, nakon prve počasne lopate koju je zahvatio predsednik Vučić, druge koja je pripala ministru vojnom Vulinu, ministar zdravlja Zlatibor Lončar imao odakle da istovari preostalih 15, jer u zidarska kolica staje 17 lopata takozvanog "mršavog" betona, od kog se inače radi temelj za montažne objekte (izvor: pasionirano čitanje uputstava za montažu objekata autorke ovog teksta).

"Ovaj veličanstveni objekat koji gradimo na 18.000 m2, sa ponosom mogu da kažem da je rezultat velikog rada i truda države. Ovo su za Srbiju velike i važne stvari koje pokazuju da se ništa ne prepušta slučaju. Posebno sam ponosan što sve rade srpske firme uz pomoć Vojske Srbije i njenog inženjerskog tima. Ovde gradimo modernu bolnicu koja će biti naša najznačajnija i najveća kovid bolnica. Velika su ulaganja, ali moramo to da uradimo, da značajno povećamo naše kapacitete, da ljudi znaju da država brine, da znaju da država ulaže. Mislim da su ovo najbolje bolnice, efikasno reagujemo i brzo možemo da ih napravimo. Ova divna bolnica spasiće mnogo života i usrećiti mnogo porodica", napisao je Aleksandar Vučić na svom Instagram profilu, uz sliku sa polaganja kamena temeljca nove kovid bolnice u Vojnom kompleksu "Zemun ekonomija" na Batajničkom drumu.

Predsednik je ranije najavio da ovu bolnicu zidamo jer se spremamo za drugi talas epidemije koji verovatno dolazi u oktobru, a bolnica će biti gotova u decembru. Dakle, kao i do sada, bićemo zamalo spremni za sve što može da nas snađe.

Jovana Gligorijević