Može li se vladati bez selfija

piše: Zoran Stanojević

Dva dana posle parlamentarnih izbora u Crnoj Gori i dalje se ne zna ko je pobedio. Pod uslovom da vam je izvor informacija zvaničan sajt i fejsbuk nalog predsednika Crne Gore Mila Đukanovića. Informacija o tome nema ni na drugim društvenim mrežama jer zvaničnih naloga predsednik na njima nema.

Možda se nekada preteruje sa teorijama koliko internet utiče na rezultate izbora, možda ne, ali retki su političari u svetu u društvima sa kakvom-takvom demokratijom gde političari nisu aktivni na mreži. Neki u tome verovatno preteruju, na užas svojih savetnika, Donald Tramp na primer.

Mila Đukanovića prati glas da ne koristi računar, što je donekle razumljivo jer je na vlast došao takoreći u vreme komodora, spektruma i BBS-ova, dakle, pre nego što je Crna Gora imala ijedan vebsajt na bilo kom domenu. Ako se nije potrudio da tom tehnologijom ovlada, a godine mu nisu bile prepreka, onda nije najspremniji "za budućnost Crne Gore". Jer sadašnjost se odvija na internetu, portali su preuzeli ulogu glavnih medija, lakše ćete u Podgorici naći poslovnicu mobilnog operatera nego trafiku koja drži štampu.

Ko sa građanima ne komunicira aktivno i prisno naročito pred izbore i tokom izbornog dana, ne treba da se razočarava rezultatima. Opozicioni političari u Crnoj Gori, recimo, zdušno su agitovali po društvenim mrežama i pozivali birače da glasaju, što im se isplatilo.

U odnosu na Srbiju, Crna Gora ima nekoliko tehnoloških prednosti kada su izbori u pitanju. Najpre, digitalizovali su sistem za identifikaciju birača i to još za izbore 2016. Svako izborno mesto opremljeno je mašinom koja očitava čipovane dokumente što znači da se trenutno može znati koliko je birača do nekog trenutka glasalo, mada takva informacija može da se zloupotrebi (posebno identitet) ukoliko nije pod strogom kontrolom i daleko od očiju stranaka. Nije tajna da je neko glasao, stranački posmatrači to mogu i sami da dojave centrali, ali automatizacija bi mogla nekome da da veliku prednost.

Druga zanimljivost, ali kada se glasanje završi, jeste mogućnost da zainteresovani preko sajta Centra za monitoring izbora u realnom vremenu prate popunjavanje uzorka i procenu izbornog rezultata. Zapravo je CEMI informacije koje se u Srbiji obično objavljuju u intervalima otvorio svima. Manjkavost ovog pristupa je zagušenje servera, povremeno je interesovanje bilo preveliko te bi bolje funkcionisale notifikacije, što su primenjivali crnogorski mediji koji su informacije uzimali od CEMI-ja, CDT-a i Državne izborne komisije (DIK). Dobra strana je što građani imaju veće poverenje u objavljene rezultate, makar zato što proces prate uživo te je "štimovanje" mnogo komplikovanije.

Kada se toliko oslanjate na internet, morate povesti više računa o prohodnosti i bezbednosti. Ako do sledećih izbora Crna Gora bude imala razvijenu 5G mrežu u urbanim sredinama, prvi problem bi mogao biti rešen. Pitanje bezbednosti je mnogo ozbiljnije jer su svi značajni sajtovi, uključujući DIK tog dana bili izloženi DDOS napadima, što je ometalo i izborni proces i obaveštavanje o njegovom toku. Zbog broja birača i biračkih mesta Crna Gora ima veće šanse da pre Srbije uvede elektronsko glasanje, ali pod uslovom da se mnogo ozbiljnije pristupi zaštiti sistema od napada spolja. Unutrašnja zaštita se podrazumeva ako je država ozbiljna u nameri da sprovodi fer izbore.