Navigator Poučna priča iz predizborne kampanje

piše: Zoran Stanojević

Da je neko ovo predložio za film ili seriju, vrlo je verovatno da bi bilo odbačeno kao nerealno, zbog totalnih logičkih rupa. Dakle, neki lik donese laptop koji je upao u vodu na popravku u aprilu 2019. godine, preda ga vlasniku radnje koji je "zakonski slep" i predstavi se kao sin bivšeg potpredsednika SAD, budućeg kandidata na izborima. I više se nikada ne pojavi da ga uzme sa popravke.

Posle nekog vremena to postaje vlasništvo radnje, pa vlasnik zvirne u sadržaj i ima šta da vidi. Među mejlovima pronađe razno svašta što kompromituje i sina i potpredsednika, ukazujući da su ih korumpirali Ukrajinci. Neko vreme ćuti, ali kada na televiziji vidi kako novinari i demokrate rastaču njegovog omiljenog predsednika, on odluči da obavesti FBI. Ipak, sadržaj prosledi i predsednikovom bliskom savetniku, bivšem legendarnom gradonačelniku Njujorka.

Ovaj to u zgodnom trenutku pusti tabloidu, priča pukne u javnosti mesec dana pred izbore, ali na portalu tabloida zaborave da izbrišu meta podatke iz fotografije računara na opravci, te ostali novinari na osnovu toga pronađu vlasnika servisa. On se pravi nemušt, kaže da zbog svog slepila ne može da potvrdi da li je u radnji stvarno bio sin, a kamere koje sve unutra snimaju čuvaju snimke dva meseca, što je prošlo odavno.

Tim bivšeg potpredsednika, sada glavnog favorita na predsedničkim izborima, demantuje celu priču, mada ne tvrde da laptop ne pripada sinu. Njima naklonjeni mediji ukazuju na mogućnost da su mejlove podmetnule ruske službe, tako što su ih filovale u inboks da sve izgleda autentično. Uradili su to majstorski, vodili su računa o datumima i vremenima i sada je nemoguće reći je li sve to tačno ili nije.

Još je i gore. U jednom od mejlova tvrdi se da se tadašnji potpredsednik sreo sa predstavnikom ukrajinske naftne kompanije koja je masno plaćala usluge njegovom sinu, verovatno da bi imali dobar kontakt sa američkom administracijom. Sve se dešava 2015. godine. Tim potpredsednika najpre je demantovao da je do susreta došlo, jer ga nema u kalendaru obaveza i sastanaka za taj dan, a ti podaci se zvanično čuvaju, da bi se kasnije malo povukli ostavljajući mogućnost da je susreta bilo. Jedino ne kažu da su mejlovi lažni, te da je lažno i sve što se u njima tvrdi. Cinici kažu da Rusi kad podmeću uglavnom podmeću istinu. Rusi, naravno, sve odbacuju kao gluposti.

Mnogi u Americi smatraju da se u ovakvim slučajevima mora primeniti analogija iz fizičkog sveta, koja kaže da dokaz pribavljen na nezakonit način ne može da se koristi na sudu. U ovom slučaju, nezakonito bi bilo hakovanje sadržaja laptopa. Međutim, sreću toj opciji kvari činjenica da je sin, inače ratni veteran iz Iraka koji je imao vrlo problematično iskustvo sa drogom, laptop svojevoljno ostavio na popravci i potom nije došao po njega, čime je hard-disk postao vlasništvo servisa. Pristupanje sadržaju je, dakle, legalno.

Kako god da se razmrsi ova priča, nesumnjivo je da će značajno uticati na odnos prema podacima i obavezi koju servis ima prema nečijoj privatnosti. Jer, servis postaje vlasnik hardvera i pitanje je da li je moralno da kopa po fajlovima, ili je dužan da disk odmah preformatira i laptop ponudi na prodaju, kako bi izvukao "štetu" zbog neplaćene opravke.

Dok se to ne razjasni, savet je da vodite računa da vam kompjuter ne dođe u kontakt s vodom ili nekom još gorom tečnošću. Nećete imati prilike da ga uključite i zaštitite svoje podatke pre nošenja u servis, a tamo ste na milosti i nemilosti servisera. Sudbina sveta može doći u pitanje zbog jedne prevrnute čaše koka-kole.