Komentar dana Strah od uličnih nemira

piše: Andrej Ivanji

Broj novozaraženih kovidom 19 širom Evrope iz dana u dan obara rekorde. Izuzetak nije ni Srbija. Na osnovu dostupnih podataka, pandemijska situacija je daleko gora nego što je bila početkom godine.

Mnoge zemlje ponovo su uvele drastične protivpandemijske mere. U Francuskoj, Nemačkoj, Austriji, Italiji... zatvoreni su kafići, restorani, tržni centri, kladionice, teretane, saloni lepote...; ograničeno je kretanje, ponegde je tokom noći na snazi policijski čas.

Predsednik Francuske Emanuel Makron apelovao je na Francuze da ostanu kod kuće, jer "se virus širi brzinom kakvu ni najpesimističnije prognoze nisu predvidele", jer je Evropu "pregazio drugi talas, za koji znamo da će biti jači i smrtonosniji od prvog". Sličnu poruku da je lockdown neophodan šalju i drugi evropski političari. "Ako dosledno izdržimo mesec dana, to bi moglo da razbije ovaj drugi talas", rekla je kancelarka Nemačke Angela Merkel, objasnila je da je aktuelna pandemija "poseban i veoma izazovan događaj" kakav se viđa "jednom u sto godina" i odbila da spekuliše šta će biti posle 1. decembra. Mere zatvaranja u Nemačkoj prate mere državne pomoći: mala preduzeća sa do 50 zaposlenih dobijaće pomoć u visini od 75 odsto, a velika 70 odsto prometa koji su prijavila u novebmru 2019. godine.

U proleće, kada je u Srbiji zvanično dnevno beleženo 200–300 novozaraženih (vrhunac je dosegnut 16. aprila – 445), predsednik države Aleksandar Vučić je lično preuzeo odgovornost za uvođenje najdrastičnijih mera u Evropi i govorio o grobljima koja će biti premala ako građani, a posebno oni stariji od 65 godina, ne budu zatvoreni u svoje kuće.

Sada, kada je broj novozaraženih u jednom danu bio premašio 1800, Vučić svu odgovornost prebacuje na Krizni štab: on mora da čuva ekonomiju, ali eto, ako oni budu insistirali, biće zatvoreni kafići, restorani, noćni klubovi, kladionice, teretane, saloni lepote, frizerske radnje... Uz napomenu da je, naravno, zdravlje građana prioritet, Vučić je apelovao na Krizni štab da vode računa o tome da ljudi moraju da rade i primaju platu. Oklevanje pri ponovnom uvođenju drastičnijih protivpandemijskih mera obrazlaže se time da je zdravstveni sistem Srbije bolje pripremljen na sve izazove nego što je bio početkom godine.

Ispod vela brige za ekonomiju krije se, međutim, i nešto drugo: strah od uličnih protesta. Na samu najavu Vučića, osokoljenog trijumfom na parlamentarnim izborima, da bi mogao ponovo jednog vikenda da uvede policijski čas, ispred Skupštine je početkom jula provalio bes desetina hiljada građana. Protest se pretvorio u nasilje, na ulici su specijalne policijske snage demonstrirale svu svoju, u percepciji mnogih, neprimerenu silu. Protesti su trajali nekoliko dana i utihnuli. Bes je akumuliran.

Ta najava uvođenja policijskog časa bila je samo povod za provalu potisnutog nezadovoljstva opštim stanjem u zemlji. Potpuno zatvaranje ugostiteljskih objekata, naročito u Beogradu koji je epicentar širenja vurusa korona, moglo bi u ovom času da izazove erupciju onog najubojitijeg revolta – socijalnog. Egzistencija desetina hiljada ljudi u Beogradu vezena je za rad u ugostiteljstvu i turizmu, privrednim granama već najteže pogođenim pandemijom. Motivacija egzistencijalno ugroženih ljudi da izađu na proteste daleko je tvrdokornija od motivacije ljudi koji protestuju zbog ubijanja tamo neke demokratije ili slobode medija.

Aleksandru Vučiću, koji u međuvremenu nije ni pokušavao da prikrije da on donosi sve odluke, neće biti lako da nađe meru između suzbijanja pandemije i očuvanja održivosti zdravstvenog sistema sa jedne, i očuvanja socijalnog mira sa druge strane. Priče o Srbiji kao svetskom šampionu privrednog i svakog drugog rasta mogle bi da mu se obiju o oglavu. Porodice koje srljaju u siromaštvo, ljudi koji bi, na talasu otkaza koji se očekuje ili zabranom rada uslužnih delatnosti privremeno ili dugoročno, mogli da ostanu bez posla, očekuju pomoć države, a državna kasa se ispraznila. Pošto je država izjednačena sa SNS-om, a SNS izjadnačen sa Aleksandrom Vučićem, biće teško krivicu za nadolazeću krizu prebaciti na Đilasa i Šolaka, ma koliko Pink ili "Informer" budu grmeli.