Festivali:
Ring Ring /2/

Privlačenje suprotnosti

Kaffe Matthews

Nastup Kaffe Matthews bio je beogradska premijera vrste koja se, u nedostatku boljeg termina, opisuje kao laptop elektronika, verovatno zato što izvođač za vreme nastupa, po pravilu, sedi za laptop kompjuterom i izgleda kao da proverava elektronsku poštu. Veza čoveka i insektoidnih klikova i mikroskopskih brumova koji ekstremnom dinamikom testiraju zvučnike postaje izvesnija tek kada se računar sklopi. Čime se publici stavlja do znanja da je stvar privedena kraju. Vreme je za aplauz.

U pitanju je (ne)popularna vrsta koja je primenom starih ideja nove muzike u kontekstu virtuelnih tehnologija oživela duh ranih eksperimentatora, izvela elektro-pionire iz spavaćih soba u koncertne sale, i usput učinila PowerMac ozbiljnim kandidatom za naslednika električne gitare i gramofona, kao predmeta želje među muzičkim poletarcima. Oslobodivši se dancefloor pragmatizma, nova elektronika pred publikom istražuje granične mogućnosti mašina za dizajniranje zvuka, ne tako davno još zatvorenih u studio, prevodi procesiranje signala/šuma u red izvođačkih i (zašto ne?) improvizacijskih disciplina, testira naše predstave o tome šta muzika jeste i, u svojim najboljim izdanjima, pomera granice zvučnog zadovoljstva.

Nastup Kaffe Matthews, izgleda, nije bio dovoljno ubedljiv da bi preobratio onaj deo publike koji odbija da poveruje u muziku bez muzičara, ali svakako je najzornije ilustrovao jedan od polova među suprotnostima koje su se iz večeri u veče privlačile i odbijale na ovogodišnjem Ring Ringu. Gotovo onoliko koliko je Brotzmannu i njegovom neverovatnom bubnjaru pošlo za rukom da isto učine za ono što bi trebalo da se nalazi na suprotnom kraju spektra. (Đorđe Tomić)

Horkeškart

OSVEŽENJE: Horkeškart

Pravo osveženje treće večeri, pravi brejk između dva čuda elektronike bio je nastup dizajnerskog lobija Škart koji je pod imenom Horkeškart okupio hor i orkestar i pregršt finih dosetki. Spletom pesama pajtonovski intonirane patriotske sadržine razveselili su i razgalili srca zbunjenog, a potom egzaltiranog auditorijuma. Ono što je posebno krasilo ovaj nastup jeste osećaj za meru, tako retko viđen na domaćim terenima. Dakle, čekamo disk. (Nikola Šindik)

Metamkin

Kino-muzički kolektiv iz Grenobla, punim nazivom Interventna jedinica Metamkin, razigrao se na graničnom području uobičajenog shvatanja eksperimentalne muzike, apstraktnih filmskih prizora i pre svega iznenadio nas radikalnom kombinacijom slike i zvuka u prostoru u kome se ove dve često, same za sebe nekomunikativne umetničke forme, teško konzumiraju. Tokom nastupa, Metamkin koristi simultanu projekciju sa osam filmskih (super 8 i 16 mm) projektora koja, montirana uživo, završava i na platnu i na zidovima koncertne sale, dok se muzička podloga sastoji od improvizacije muzičkim podlogama, fragmentima i pojedinačnim zvucima proizvedenim i reprodukovanim na analognim uređajima, sintisajzerima i magnetofonima. Rezultat je neuobičajeno, gotovo agresivno kompaktna kombinacija zvuka i slike, koja našu pažnju sve vreme zaustavlja i troši negde između klasične, danas gotovo prevaziđene pozicije bioskopskog gledaoca koji biva "uspešno iznenađen" onim što posmatra i pozicije upućenog i prosvećenog konzumenta nove, eksperimentalne muzike. (Vlada Tupanjac)

Taraf de Haïduks

Poslednji koncert ovogodišnjeg Ring Ringa održan je u zaista neočekivanim, skoro neregularnim okolnostima. Ono što je trebalo da bude veliko finale pretvorilo se u ispit volje i izdržljivosti podno Kalemegdana, sa mnogo kiše i vetra. Dakle, ostali su oni najvatreniji, ne bi li konačno uživo videli najveći "mali" ciganski orkestar (taraf) na svetu. Goste iz Rumunije sačekala je mokra bina i kiša iznad Beograda, te su se prinudno povukli i šćućurili u hodniku Barutane. Naravno, ni pokisli gledaoci nisu oklevali, pa su se našli rame uz rame sa zvezdama. Posle kraćeg hoće-neće licitiranja, Taraf je zbrzao nešto vlaških kola, okružen razdraganom decom, u hodniku! Bez ozvučenja, bez bine, kao na svadbi... pre pola veka! "Koncert" je nastavljen u sali Barutane, bez elektrike, dakako. A onda su počeli leteti novci (ozbiljno), ćemane se zakitilo, cimbal je skakutao, vreme je letelo. Smenjivali su se ritmovi, dragoste, hitovi (!), uz opšte džendžanje, odobravanje ("jaooo") i podignute ruke. Bilo je lepo videti opuštene mlade ljude kako se druže sa tradicionalnom narodnom muzikom. Virtuoznost se ovde podrazumeva. Bliski kontakt publike i opkoljenog orkestra stvorili su nezaboravnu sliku istinskog "privlačenja suprotnosti". Muzička improvizacija na improvizovanoj "bini", neočekivani performans za dugo pamćenje. (Ivan Mijović)