VREME 547, 28. jun 2001. / NEDELJA
Država i mediji:
Vreme za naplatu
Kakve li slučajnosti! Najmanje tri radio-televizijske stanice u Srbiji duguju državi na ime korišćenja frekvencija tačno onoliko koliko država duguje ratnim vojnim invalidima. U paru!
|
"RTV stanice koje su bile više nego bliske prethodnom režimu, Palma, Pink i BK TV, duguju skoro 2.100.000 maraka. Ispostavilo se da je upravo toliki iznos duga države prema ratnim vojnim invalidima, rekao je pre nedelju dana na konferenciji za novinare savezni ministar za telekomunikacije Boris Tadić.
Ministar Tadić nije precizirao da li je u pomenutim RTV kućama bilo i da li još ima posla i za finansijsku policiju. Iz onoga što je rekao stekao se utisak da su sve pomenute kontrolne i ostale računske radnje obavljene u samom ministarstvu. Ništa prijave, ništa prinudna naplata, ništa oduzimanje frekvencija dok se dug ne namiri. Ministar Tadić je procenio da je dovoljno da posredstvom štampe, radija i televizije "zahteva da po hitnom postupku ovi mediji i svi ostali koji duguju izmire svoja dugovanja", jer "to je njihova obaveza prema državi, ali je to deo i njihovog iskupljenja". Valjda su i kamate uračunate u pomenutu sumu, možda baš onako kako ih, na primer, Elektrodistribucija zaračunava građanima u neizmirene račune za struju. Što se iskupljenja tiče, ostalo je nejasno šta još po ministru Tadiću spada u taj proces ako je otplata duga samo "deo iskupljenja".
Pomenuta priča je, čini se, "usaglašena" u DOS-u jer i srpski ministar finansija Božidar Đelić smatra da jedan sličan potez, kakav je jednokratni porez za one koji su se uz pomoć bivše vlasti obogatili, "ima ekonomsku, ali pre svega moralnu pozadinu". Kad se u konkretne poslove u kojima bi trebalo da važi da su dva i dva četiri, a priznanica ili peti primerak dokaz da je nešto plaćeno, počnu trpati termini poput iskupljenja i morala, neminovno se nameće pitanje šta se iza brda valja? Da li je država (nova vlast) toliko slaba da ne može redovnim putem da utera dugove, pa resorni ministar mora preko novinara da šalje poruku dužnicima da "po hitnom postupku izmire svoja dugovanja", ili se radi o tome da su u toku nekakve nagodbe.
Na ovo poslednje upućuje ne samo postupak ministra Tadića, koji je u najmanju ruku za čuđenje, već i odsustvo bilo kakvog reagovanja prozvanih dužnika. Novinarska čaršija slatko se nasmejala sumi jer, ako se podeli na ravne časti samo na prozvane medijske kuće, sudeći po njihovoj imovini (poslovne prostorije, studiji, oprema), TV Pinku i BK TV-u neće predstavljati veliki problem da skupe po 700.000 nemačkih maraka i uplate ih na račun ratnih vojnih invalida. Ne bi bilo ništa čudno da tim povodom Karići organizuju svečanu akademiju u Centru "Sava" sa sve reprizom dokumentarca o njihovim mnogim aktivnostima uključiv i humanitarne.
Što se pak TV Palme tiče, javna je tajna da njen vlasnik Miodrag Vujović ima "određenih finansijskih problema", proizašlih iz činjenice da je nova vlast u Zemunu pronašla (u najmanju ruku) nepravilnosti u poslu koji je ta TV stanica napravila prilikom dogovora s radikalskom vlašću da se renovirana zgrada zemunskog magistrata dodeli između ostalog i TV Palmi. Informacija o tome bila je pre nekoliko meseci klasična "vest koja živi samo jedan dan", jer o pokrenutoj istrazi tim povodom i njenim rezultatima, kao i o eventualnom pokretanju krivičnog ili postupka zbog privrednog prekršaja ništa više nije dospelo u javnost.
Slučajnost ili nešto drugo, ali je na TV Pink nekako baš posle izjave ministra Tadića prikazan dokumentarac o novoj poslovnoj zgradi te televizije, sa sve modernim studijima, tehnikom i potočićima koji teku holovima. Zlonamerni bi baš takav potez Pinka mogli da protumače kao svojevrstan odgovor na javno upućen zahtev saveznog ministra za telekomunikacije da vlasnik te kompanije Željko Mitrović izmiri dugove.
S obzirom na to da je Boris Tadić pomenuo "i ostale koji nisu izmirili dugove", ostaje samo da se nagađa na koje je to "ostale" mislio. Da li je reč o radio i televizijskim stanicama koje su do 5. oktobra bile "na pravoj strani"? Znači li to da će i nova vlast, baš kao i ona prethodna, imati svoje medijske miljenike? Ili je pak čitava priča bila samo, kako bi to rekli klinci, "petarda", malo zamajavanja baš u vreme dok su republički poslanici raspravljali o Zakonu o jednokratnom porezu na ekstradohodak i ekstraimovinu stečene korišćenjem posebnih pogodnosti.
Dušan Radulović
| RTS počinje otpuštanje? Anketni odbor – Komisija za zaštitu prava radnika Sindikata RTS-a Nezavisnost, koja je formirana pre mesec i po dana, pročešljala je podatke "o izvršavanju, odnosno neizvršavanju dužnosti i obaveza od strane rukovodilaca na svim nivoima organizovanja RTS-a". Potom su presavili tabak i napravili spisak na kome je nešto više od dve stotine imena novinara, urednika redakcija, rubrika i emisija, rukovodilaca tehničkih službi, administrativnih i ostalih službi koje treba najuriti iz te kuće, a na osnovu toga "što su svojim radom doprineli ugrožavanju programskih, proizvodnih ili ekonomskih interesa preduzeća, kršili kodeks ili pribavili sebi materijalnu korist". Kriterijumi po kojima je Anketni odbor, na čijem čelu je novinar Trećeg programa Radio Beograda Rade Kalik, sastavio spisak između ostalih su zloupotreba položaja radi sticanja materijalne dobiti, ogrešenje o etičke i profesionalne norme i nedolazak na posao. Osim Dragoljuba Milanovića, Milorada Komrakova i ostalih poznatih lica sa televizije i glasova sa radija od onomad, na spisku je 81 novinar Informativne redakcije Prvog programa RTS-a, 33 novinara Informativne redakcije Prvog programa Radio Beograda, 21 čovek iz Zabavnog programa i kompletna rukovodeća ekipa Umetničkog programa televizije, što uz ostale sa Trećeg programa RTS-a, naučnog programa, Dvestadvojke i stručnih službi ukupno čini 234 čoveka. Spisak je inače upućen novom Upravnom odboru RTS-a na čijem je čelu pozorišni režiser Dejan Mijač, i još se ne zna da li su članovi ovog tela o njemu raspravljali. Nezvanično saznajemo da je novi generalni direktor RTS-a Aleksandar Crkvenjakov povodom pomenute liste pokazao određenu rezervu. |