Kontroverze oko kloniranja ljudskih bića:
Perverzna maštanja o selekciji

Prilikom prošlonedeljne konferencije u Vašingtonu, na kojoj je objasnio svoje namere, doktor Antinori doživeo je najveće poniženje za jednog naučnika: smeh. Vodeći engleski i američki doktori molekularne biologije koji već godinama rade na kloniranju životinja etiketirali su ga kao šarlatana i megalomana

"Osoba A predstavite se."

"Ja sam Moamer el Gadafi."

"Osoba B predstavite se."

"Ja sam Moamer el Gadafi."

"Osoba C, kako se Vi zovete?"

"Moamer el Gadafi."

Ovako će izgledati kviskoteka, bez ikakve mogućnost da se gadafiji razlikuju jedan od drugog ukoliko se u novembru ostvari najavljeni eksperiment kloniranja čoveka. Prema objašnjenju Severina Antinorija, kontroverznog rimskog ginekologa koji predvodi tridesetočlani tim naučnika, cilj kloniranja ipak nije stvaranje dvojnika, već lečenje potpunog steriliteta jer će mu se podvrgnuti samo muškarci koji nemaju nijedan drugi način da postanu očevi (navodno je spremno već 650 zainteresovanih parova).

Ipak vest da "čovek klonira samog sebe" od onih je koje izazivaju polemike svetskih razmera. Rizici, nuspojave i etičke konsekvence kloniranja nose sa sobom pitanja sudbonosna za ljudsku vrstu i suviše važna za dosadne avgustovske dane. Iz tog razloga zavladala je panika u mnogim institucijama međunarodne zajednice. Uostalom, sa terapeutske klonacije (u svrhu lečenja steriliteta) skoro neprimetno se može preći na kloniranje radi reprodukcije, a sve to evocira perverzna maštanja o selekciji ljudske vrste, stvaranju dvojnika, besmrtnosti i sve redom, do Hitlera i dr Mengelea.

Iako se opravdano strahuje da se godinama u tajnosti u nekim zemljama (poput Japana i Južne Koreje) odvijaju slična istraživanja, opšti je konsenzus da je kloniranje čoveka skok u mrak za koji nema razloga. Time se mali italijanski ginekolog našao kao Galilej naspram Inkvizicije. U domovini je odavno kritikovan jer je pre nekoliko godina njegovom terapijom jedna žena postala majka u 62. godini; kako stvari stoje, zbog najnovijeg poduhvata Antinori će biti izbačen iz italijanskog društva lekara, a možda i uhapšen.

NAUČNIK ILI ŠARLATAN: Doktor Antinori sa asistentkinjom

PRIPREMA UPRKOS SVEMU: I dok se Antinorijev tim priprema za eksperiment, uprkos protivljenju Evropske unije, američkog predsednika Buša i Vatikana, celokupan medicinski svet ih gleda sa zabrinutošću i sumnjom. Prilikom prošlonedeljne konferencije u Vašingtonu, na kojoj je objasnio svoje namere, doktor Antinori doživeo je najveće poniženje za jednog naučnika: smeh. Vodeći engleski i američki doktori molekularne biologije koji već godinama rade na kloniranju životinja etiketirali su ga kao šarlatana i megalomana. Istom prilikom, na radost svih svetskih medija, Antinori je na svom špageti-engleskom odgovorio nobelovcima da su obični veterinari, a čelnike Rimokatoličke crkve (čije su anateme najžešće) nazvao srednjeovekovnim mrakom i kriminalcima.

Zgroženi namerama Antinorija i njegovih saradnika, zvanični Berlin i Pariz zatražili su od Ujedinjenih nacija da se usvoji konvencija koja bi zabranila kloniranje u svrhu reprodukcije. U ovom trenutku, prema Evropskoj konvenciji o biomedicini i Dokumentu o osvnovnim pravima Evropske unije, postoji zabrana stvaranja ljudskih bića identičnih postojećim. Istovremeno je objavljen interni dokument Evropske unije u čijem zaključku stoji da će "ako ti beskrupulozni tipovi ispune svoje ciljeve to biti katastrofa". Međutim sva ta dokumenta nisu obavezujuća i trenutno samo 23 zemlje (od kojih četiri iz Evrope: Italija, Španija, Nemačka i Francuska) imaju jasne zakone kojima se ne dozvoljavaju takvi eksperimenti.

OBILAŽENJE ZAKONA: Pripreme za kloniranje čoveka teku nesmetano jer će ovi zakoni biti zaobiđeni tako što će gostoprimstvo naučnicima pružiti jedna "neimenovana mediteranska zemlja" (čitaj – Gadafijeva Libija), ili brod usidren u međunarodnim vodama.

Sam postupak kloniranja biće identičan kloniranju ovce Dolly, i predviđa da se iz neoplođene ženske jajne ćelije izvadi jezgro (nucleus) i zameni jezgrom muške ćelije. Električnom stimulacijom vrši se fuzija i počinje da se razvija (u laboratoriji) normalni embrion. Nakon toga, i samo ako je embrion zdrav – tvrdi Antinori, biće vraćen u žensku matericu.

Sem moralnih i etičkih zamerki na ovaj eksperiment, prisutne su tehničke sumnje jer su na sličan način dosad klonirane razne životinje (žabe, krave, ovce, svinje, miševi i koze), ali uspeh je bio manji od 1 odsto, i to uz stravične anomalije koje naučnici nisu u stanju da objasne.

U oblasti kloniranja ljudskih ćelija najdalje se otišlo u Velikoj Britaniji zahvaljujući zakonu koji je dozvolio istraživanja, ali samo da bi se porazile bolesti poput Parkinsonove ili Alchajmerove. Istraživači iz Edinburga, koji su pre tri godine klonirali prvog sisara, ovcu Dolly, izjavili su da postoji ogromna opasnost da Antinori stvori deformisanu decu i da "nijedan naučnik zdravog razuma to ne bi ni pokušavao". Uplašenim Englezima i široj svetskoj javnosti doktor Antinori i njegov američki kolega kiparskog porekla Zavos pojednostavljeno su objasnili da "krajnji cilj nije da se stvore Dejvid Bekam ili drugi sportisti...", već da se leči sterilitet onih parova koji nemaju nijedan drugi način da postanu roditelji. Istovremeno tvrde da je "kloniranje ljudskih bića lakše nego kloniranje životinja", i procenjuju uspešnost na 12 odsto uz napomenu da su genetske deformacije moguće, ali isti rizik je prisutan kod svih ostalih vrsta asistirane reprodukcije.

"Ovo je poslednja granica biogenetike pred kojom je nemoguće zaustaviti se" – zaključio je doktor Antinori.

Zoran Jevtović