POREDAK TIMOVA

1. Ferrari 140

2. Meklaren Mercedes 72

3. Vilijams BMW 59

4. Zauber 20

5. BAR Honda 16

6. Džordan Honda 15

8. Beneton Reno 6

9. Jaguar 5

10. Prost 4

11. Erouz 1

Mihael Šumaher: Broj jedan

Biti u pravom trenutku na pravom mestu osnovna je karakteristika četvorostrukog šampiona sveta Mihaela Šumahera. Sa petnaest godina osvojio je prvo mesto u karting šampionatu Nemačke (1984), što nije ništa neobično za dečka koji je gro vremena provodio na karting stazi svoga oca. Isto je ponovio i naredne godine, a potom je pored nacionalnog osvojio i evropski šampionat. Već tada je postao maher u podešavanju bolida što će, smatraju stručnjaci, ponajviše doprineti njegovoj briljantnoj karijeri u Formuli 1.

Posle nekoliko godina koje je proveo vozeći niže kategorije jednoseda, potom turističkih automobila u "ekipi talenata" koju je svojevremeno oformio Mercedes, i Formule 3 i Formule 3000 u Japanu, Šumaher pred kraj sezone '91. dobija šansu u tada veoma perspektivnom timu Beneton. Već u prvoj kompletnoj sezoni koju je vozio za taj tim osvaja treće mesto u generalnom plasmanu. Šef tima Flavio Brijatore ne samo da je prepoznao talenat, i kako neki kažu, nezajažljivu želju za pobedama mladog Mihaela već maksimalno koristi i njegovo znanje o mehanici i aerodinamici. Upravo sa Mihaelom Šumaherom u Formuli 1 do punog izražaja dolazi saradnja tima i vozača, razmena informacija o ponašanju bolida na stazi, šta valja promeniti i kako podesiti bolid za trku. Razlici u talentu i klasi, pa i u hrabrosti pridružuje se i razlika koja među vozačima postoji u na poznavanju tehnike. Kad neko ima sve to, onda ne čudi što je u trećoj sezoni u timu koji je imao i dobar budžet i odlične konstruktore Šumaher osvojio svoju prvu titulu svetskog šampiona.

NEOBIČNA SEZONA: Bila je to, inače, izuzetno čudna sezona (1994) u kojoj je tada dvadesetpetogodišnji Mihael Šumaher uspeo da se posvađa sa gotovo svim vozačima i zvaničnicima u Formuli 1. Diskvalifikovan je na dve trke (Engleska i Belgija), a bilo mu jer zabranjeno da vozi na još dve (Italija i Portugal). I pored toga, sa osam pobeda uspeo je da osvoji prvo mesto. Te godine je, čini se zauvek, određen i njegov imidž arogantnog, bezobzirnog i proračunatog vozača koji jedino želi pobedu, pa i po cenu da direktne konkurente izgura sa staze (sudar sa Dejmonom Hilom u Australiji, na primer), ne mareći za to da li njegovi potezi mogu izazvati nesreću sa težim posledicama. Nije mnogo mario za to šta o njemu govore i pišu, čak je na neki mazohistički način i podgrevao glasine, što će učiniti da do sada nije stekao globalnu popularnost iako je na pragu da obori sve rekorde koji danas važe u Formuli 1.

I naredne godine (1995) osvaja šampionat za ekipu Beneton, a potom prelazi u tim Ferarija, koji je u tom trenutku tavorio i živeo uglavnom od stare slave. Kao što je "nanjušio" da će Beneton posle velikih uspeha polako početi da klizi naniže, tako je dobro procenio da Ferari ne može niže da padne i da je uspon tima neminovan. Već u prvoj sezoni (1996) beleži tri pobede za tim i osvaja treće mesto u generalnom plasmanu, naredne godine pet puta pobeđuje i postaje vice-šampion sveta, isto mesto zauzima i '98, sa šest pobeda, potom dolazi pad i samo dve pobede u sezoni '99, da bi sledeće sezone doneo titulu šampiona koju su u Ferariju čekali čitave dve decenija. Ove godine ponovio je taj uspeh četiri trke pre kraja šampionata.

U TRCI SA FANĐOM: Stručnjaci, a i drugi vozači, poput Edija Irvajna, smatraju da će do kraja 2004, kada mu ističe ugovor sa timom iz Maranela, osvojiti još tri titule šampiona. Za sada ga samo jedna deli od rekorda koji drži slavni Huan Manuel Fanđo, koji je osvojio pet titula svetskog šampiona. Ukoliko se pomenuta prognoza ostvari, Mihael Šumaher će sa sedam titula biti najbolji gran pri vozač svih vremena. Tačno deceniju posle debija u Formuli 1 (Velika nagrada Belgije na stazi Spa Frankošamp '91) Mihael Šumaher je izjednačio rekord Alana Prosta od 51 pobede i ima velike šanse da do kraja karijere podigne metu do nivoa koji će teško dostići neko od sadašnjih mladihvozača.

"Mnogi se pitaju koliko će puta Mihael pobediti do kraja karijere", izjavio je Alan Prost. "Možda šezdeset, možda sedamdeset, jer mu na ruku ide to da ima malo tako dobrih timova kakav je Ferari u ovom trenutku. Bez obzira na to, mora se reći da se radi o jednom od najboljih vozača svih vremena."

Još jedan rekord koji još nije oborio jeste onaj u broju osvojenih prvih startnih mesta (pol pozicije), koji drži pokojni Aerton Sena. Malo ko sumnja da Mihael neće dostići broj 68.