Portret teroriste - Osama bin Laden :
Terorista No1

Oni koji su imali prilike da ga sretnu opisuju ga kao hladnog, proračunatog, skromnog i izuzetno poštenog čoveka, potpuno posvećenog svom cilju

Osama (Usama) bin Laden rodio se 1957. godine u Rijadu, glavnom gradu Saudijske Arabije, kao 17. sin bogatog građevinskog preduzimača Mohameda bin Ladena, koji je imao pedeset dvoje dece sa deset žena. Osamina majka bila je najmlađa i najmanje omiljena od svih Mohamedovih žena. Porodica Bin Laden potiče iz Jemena, ali je Mohamed iskoristio svoja poznanstva sa saudijskom kraljevskom familijom da skupa sa bratom razvije građevinsku imperiju u S. Arabiji, i to ih je učinilo jednom od najuglednijih familija u ovoj prebogatoj zemlji. Bogatstvo familije Bin Laden ne umanjuje ni veliki broj naslednika (Mohamedov brat i partner u poslu takođe ima pedesetoro dece), tako da je mladi Osama od oca nasledio oko 250 miliona dolara.

Diplomirao je ekonomiju i menadžment na Kralj Abdul Aziz univerzitetu u Džedi u Saudijskoj Arabiji. Već tada je bio religiozni fanatik. Neki smatraju da je naročito interesovanje za islam počeo da ispoljava nakon očeve smrti 1967. godine, budući da se njegov status u porodici promenio, dok drugi misle da ga je opredelilo to što je porodica Bin Laden bila uključena u posao obnavljanja bogomolja u svetim gradovima Meki i Medini. Kako god, svi se slažu da je "tačku na i" stavio njegov profesor na fakultetu, šeik Abdulah Azam.

Ovaj Palestinac otkrio je mladom Osami tajne arapske politike i religije. Abdulah Azam je svojevremeno bio jedan od najbližih saradnika Jasera Arafata, ali ga je napustio razočaran Palestinskom oslobodilačkom organizacijom i krenuo da propagira novi sveti rat (džihad) protiv nevernika.

Kada je Sovjetski Savez napao Avganistan 1979. godine, mnogi mladi muslimani sa Bliskog istoka krenuli su u pomoć svojoj braći po veri. Koristeći svoje znanje i porodično iskustvo, Osama se uključio u rat kao planer za logistiku, finansirajući i organizujući gradnju škola i skloništa za avganistanske izbeglice u Pakistanu. Zbog neospornih organizacionih sposobnosti i poštenja stekao je zavidnu reputaciju među saborcima i običnim ljudima u Pakistanu i Avganistanu. Sredinom osamdesetih i sam je prešao u Avganistan i nastavio sa gradnjom puteva i bunkera za mudžahedine, a uključio se i u neposrednu borbu.

RAT U AVGANISTANU: U to vreme počeo je aktivno da sudeluje (kao finansijer i aktivista) u organizacijama koje su pomagale ostvarivanje avganistanskih ciljeva. Prošao je razne obuke koje su za avganistanske borce organizovali instruktori CIA-e, a Amerikanci i sami priznaju da su u avganistanskom ratu u talibansku stranu uložili šest milijardi dolara. Bio je hrabar borac, čak je doživeo da mu Sovjeti ucene glavu. Ranjen je šrapnelom u jednoj borbi u okolini avganistanskog grada Džalalabada, i tom prilikom je ostao bez prstiju na jednoj nozi.

Nakon sovjetskog povlačenja iz Avganistana, Osama bin Laden vratio se kao heroj u Saudijsku Arabiju gde se ponovo uključio u porodični biznis ne zaboravivši pri tom svoje saborce. Osnovao je nekoliko fondova za pomoć invalidima rata i porodicama poginulih. Međutim, ratno iskustvo ostavilo je na njemu duboke tragove i gurnulo ga u još veći fanatizam. Smatrao je da se islam ne poštuje dovoljno i na pravi način u S. Arabiji, a prelomni momenat u njegovom životu bio je Zalivski rat. Nije mogao da se pomiri sa činjenicom da je nevernicima (Amerikancima i njihovim saveznicima) dozvoljeno da masovno stupe na tlo Saudijske Arabije, zemlje u kojoj se nalaze najveće islamske svetinje. Njegova beskompromisna mržnja prema Amerikancima i svemu što je američko potiče iz tih dana.

Nakon rata počeo je sve otvorenije da kritikuje kraljevsku familiju, zbog čega je najpre bio proteran iz Rijada u Džedu, potom mu je oduzeto državljanstvo, da bi aprila 1991. godine morao da napusti zemlju i pređe u Sudan. U Sudanu se posvetio izgradnji puteva i poljoprivredi, a priključio mu se i veliki broj Avganistanaca.

Od tog vremena se njegovo ime povezuje sa gotovo svakom antiameričkom akcijom iza koje stoje muslimani, poput pokušaja bombaškog napada na američke vojnike u Jemenu 1992. godine (preuzeo odgovornost), podmetanja bombe u Svetski trgovinski centar i ubistva 12 marinaca u Somaliji 1993. godine. Ove akcije stavile su ga visoko na listu američkih neprijatelja, tako da su SAD i S. Arabija izvršile snažan pritisak na Sudan da mu uskrati gostoprimstvo. Godine 1996. vlasti u Sudanu konačno su morale da popuste pred pritiscima i proteraju Bin Ladena uprkos velikoj popularnosti koju je uživao među običnim svetom.

PRVA FATVA: Osama bin Laden vratio se u Avganistan besan, i 23. avgusta 1996. objavio je prvu fatvu (smrtnu presudu) SAD pozivajući svoje sunarodnike da ubijaju Amerikance u S. Arabiji. "Zidovi represije i poniženja ne mogu se srušiti nikako drugačije sem kišom metaka", poručio je tom prilikom. Fatvu je dve godine kasnije proširio na sve što je američko i sve Amerikance, ne praveći razliku između vojnika i civila, žena i dece. Ciljevi napada nisu više imali ni geografska ograničenja, napadi su čak bili poželjniji na teritoriji SAD.

Sedmog avgusta 1998. teroristi za koje se sumnja da su pripadali njegovoj organizaciji napali su američke ambasade u Keniji i Tanzaniji, dok je napad na ambasadu u Tirani otkazan u poslednjem trenutku. U ovim napadima poginulo je 226 ljudi (12 Amerikanaca). Smatra se da je ovaj datum izabran jer je to godišnjica stupanja američkih trupa na tlo Saudijske Arabije 1990. godine. Bin Laden je porekao da stoji iza ovih napada, ali je izrazio divljenje prema onima koji su ih izveli.

Veruje se da Bin Laden u svojoj organizaciji okuplja oko 3000 zagriženih i vrlo iskusnih boraca u 60 zemalja u svetu koji su u čak 20 zemalja organizovani u ćelije (jedna ćelija navodno postoji i na Kosovu, a ima dosta svojih ljudi i u SAD). U Avganistanu je sa njim nekih 400 boraca. Pored toga, u očima muslimana širom sveta, naročito siromašnih i mladih, on ima status superheroja.

Nalazi se na listi najtraženijih osoba američkog FBI-ja, a glava mu je ucenjena na pet miliona dolara. Smatra se da više puta nedeljno menja mesto boravka, koristeći različita vozila i ne najavljujući svoje planove do poslednjeg trenutka ni najbližim saradnicima. Najveći problem mu predstavlja komuniciranje. Dugo vremena koristio je satelitski telefon, ali nakon što su obelodanjene poruke u kojima je čestitao izvođačima atentata na američke ambasade prestao je njim da se služi. Kombinuje sredstva za komunikaciju od krajnje primitivnih (kuriri) do sofisticiranih (elektronska pošta i kriptovane kompjuterske diskete). Do konačnog egzila u Avganistan, i to u okolinu Džalalabada, putovao je sopstvenim avionom po muslimanskim zemljama, a na raspolaganju mu je i još nekoliko aviona čije je vlasništvo nedefinisano.

STRAH OD BOLESTI: Svoje akcije Bin Laden planira mesecima, čak i godinama. Bombardovanje ambasada u Africi planirano je pet godina. Ćelije njegovih ljudi nemaju više od deset članova, obavezno mlađih od 30 godina. Bezbednost akcije neobično je važna i smatra se da su mnoge odlagane više puta kako bi se sačekao najbolji trenutak za napad.

Iako vlada mišljenje da mu lično bogatstvo znatno olakšava terorističko delovanje, finansijski eksperti smatraju da to nije sasvim tačno budući da Bin Laden nije u mogućnosti da koristi najveći deo svog novca. Jedan od razloga je njegov potpuni razlaz sa porodicom koja ga je odbacila zbog terorističkog delovanja. Ipak, smatra se da na raspolaganju ima više desetina miliona dolara.

Sav taj novac mu i nije preko potreban, smatraju stručnjaci za terorizam, budući da terorističke akcije nisu "skup sport". Podmetanje bombe u Svetski trgovinski centar februara 1993. godine koštalo je 18.000 dolara, u šta su ubrojani troškovi iznajmljivanja kombija, stanova u kojima su teroristi boravili, opreme i avionskih karata. Doduše, iza terorista je ostao neplaćeni telefonski račun u iznosu od 6000 dolara.

Sa visinom od gotovo dva metra, Osami bin Ladenu nije baš lako da se maskira i sakrije van kruga ljudi u koje ima beskrajno poverenje. Oni koji su imali prilike da ga sretnu opisuju ga kao hladnog, proračunatog, skromnog i izuzetno poštenog čoveka, potpuno posvećenog svom cilju. Privatni život mu je malo bitan, mada se smatra da ima tri žene. Navodno je hipohondričan i svuda sa sobom vodi lekara. Ima prošireno srce i nizak krvni pritisak, a mediji su nedavno objavili da su mu bubrezi teško oboleli.

Zoran Stanojević