VREME 559, 20. septembar 2001. / SVET
Globalno protiv terorizma:
Kolektivna odbrana
NATO, Evropska unija i Amerika nastoje da stvore "svetski savez" da bi što pre i što snažnije krenule u dugu, iscrpljujuću, opasnu bitku protiv islamskih terorističkih mreža, centrala i pokrovitelja u svetu
|
NATO saveznici, čelnici i institucije Evropske unije, kao i vlade evropske petnaestorice izrazili su najveću moguću solidarnost s američkim narodom i vladom zbog u savremenom dobu nezapamćenog terorističkog udara i hiljada civilnih žrtava u Njujorku i Vašingtonu.
Bez trenutka premišljanja odlučili su i da zajedno s Amerikom stupe u svetsku "antiterorističku koaliciju" za uništenje terorističkih udarnih grupa, mreža, centrala, pomagača, režima koji ih otvoreno ili "tiho" podržavaju, ali i uzroka ovog planetarnog zla koje je zateklo i tako iznenadno u samo srce udarilo i najmoćniju silu sveta.
MEHANIZAM KOLEKTIVNE ODBRANE: NATO je, prvi put u svojoj istoriji, odlučio da pokrene i mehanizam kolektivne odbrane, što je moguće na osnovu člana 5 Osnivačke povelje, koji kaže da će sve zemlje priskočiti u pomoć nekoj saveznici ako na nju bude izveden "oružani napad". Iako se teroristički udar ne može formalno podvesti pod kategoriju "oružanog napada", na sastanku lidera NATO-a, u aprilu 1999, razjašnjeno je da to može biti i teroristički napad razornih razmera, isto kao i ako neka inostrana sila ili organizacija aktivira biološko-hemijska sredstva, odnosno ugrozi vitalne nacionalne resurse i bogatstva. NATO partneri su rekli da će svako pomoći kako bude smatrao da to treba da učini, a pod uslovom da se dokaže da je teroristički udar na Ameriku došao iz inostranstva.
Važnu, nužnu podršku je "antiteroristička koalicija" već dobila i od Ujedinjenih nacija, koje su osudile teroristički udar na Ameriku i rezolucijom "presudile" da vinovnici i pokrovitelji terorizma ne smeju ostati nekažnjeni.
NATO i Evropska unija daju najodlučniju podršku Americi u "ratu protiv terorizma", ali traže da budu ravnopravni partneri zato što je to zajednički neprijatelj Evrope, Amerike, isto kao i Rusije, Kine i svekolikog "civilizovanog sveta", uključujući "umerene" muslimanske zemlje i režime, koji i te kako na svojoj koži osećaju pogubno delovanje islamskog fanatizma i fundamentalizma – čiji je samo jedan smrtonosan i žilav ogranak oličen u mreži koju drži Osama bin Laden.
"Fundamentalistički terorizam je rak unutar islama", kaže evropski komesar Kris Paten. Neki zapadnoevropski listovi su dali velik prostor analizi "Njujork tajmsa", koja pokazuje da se milion dece u islamskim školama samo u Pakistanu "svakodnevno uči islamskom verskom ratu, džihadu..."
Evropljani zato naglašavaju da se došlo do "vododelnice, razmeđa" u međunarodnim odnosima, u strategiji budućeg razvitka celog sveta, jer civilizovana, demokratska, otvorena, multikulturna tolerantna društva i narodi neće opstati ako ne zaustave i onemoguće one koji bi silom, isključivošću, fanatizmom i varvarstvom hteli da "podele svet". Naročito Evropljani, ali i Amerikanci, poručili su da se to neće dopustiti ni po koju cenu i da "svet odsad više ne može i neće biti isti".
|
SUKOB DOBRA I ZLA: Sledi planetarna "bitka dobra i zla", i tu Evropljani daju za pravo Amerikancima, ali kažu da to nikako ne sme prerasti u "sukob civilizacija i kultura – one zapadne, hrišćanske i islama – muslimanskog sveta". Najpre zato što se unutar islamsko-muslimanskog sveta i te kako vodi bitka protiv tog istog, fundamentalističkog zla (od Alžira i Egipta, preko Libana i Zaliva, Srednje Azije, do Filipina). Takođe zato što u Evropi postoje milionske, doseljeničke muslimanske grupacije, koje su i dalje vezane za "islamske zavičaje" i jako podložne uticajima i "umerenih" i fanatika.
Evropske policije upravo otkrivaju razne islamsko-terorističke mreže i "krtice" u Francuskoj, Belgiji, Nemačkoj, Italiji, Velikoj Britaniji, uz zaprepašćujuća saznanja da su neki očigledno bili povezani i sa Bin Ladenom, pa da su, recimo, planirali i da, po užasu dobro poznatim otrovom sarin potruju svih 650 poslanika Evropskog parlamenta... ili da su, što je upravo obelodanio bivši francuski ministar policije Šarl Paskva islamski teroristi koji su 1994 oteli "erbas" Er-Fransa u Marseju pristali da puste putnike taoce, ali su tražili da se rezervoari napune kerozinom jer su, u stvari, nameravali da avion sruše na Pariz!
Još ranije – pokolj izraelskih sportista na Olimpijadi u Minhenu, atentati alžirskih islamskih terorista po Parizu i drugim francuskim gradovima, veze i zajedničke akcije arapskih terorista i italijanskih Crvenih brigada, nemačkih ekstremista Bader-Majnhof, ETA-e, IRA-e, pa sve do "otkrića" da su mudžahedini i Bin Ladenovi ljudi i jataci vršljali i po Bosni, Kosovu i Albaniji – govore da Evropa uopšte nije bila i nije pošteđena od terorističkih udara i pošasti.
Štaviše, svi evropski državnici, političari i analitičari upozoravaju da bi novi udarac velikih razmera koji bi izvela Amerika, a koji bi više bio odraz osvete nego prvi korak zajednički promišljene strategije, odmah mogao da se vrati kao bumerang i američkim interesima i Evropi.
Svi koji drže poluge vlasti u evropskim zemljama, uključujući partnere u NATO-u, podvlače da teroristi imaju mreže, godinama "uspavane" teroriste koji bi bili aktivirani i u samoj Evropi, ako bi se borba svetskog saveza za bitku protiv terorizma, s Amerikom i Evropom na čelu, pretvorila ili u očima stotina miliona muslimana u svetu bila shvaćena, makar i pogrešno, kao borba Zapada i hrišćanstva, judaizma i budizma – konfučijanstva protiv islama.
"To bi bila najveća greška i smrtonosna zamka", kaže šef francuske diplomatije Iber Vedrin, koji je s predsednikom Žakom Širakom otišao u Vašington da bi se, kao strategijski partneri i uz puno uvažavanje gledišta i sagledavanje uzroka islamskog terorizma, temeljno dogovorili i o strategiji i o konkretnim koracima i etapama bitke protiv tog svetskog zla.
"Niko ne želi da napadne različite narode i kulture, ali svi zahtevaju da krivci budu kažnjeni i da demoni budu uklonjeni s lica zemlje", napisao je komentator italijanskog lista "Republika". "Svi moraju shvatiti da nijedna vlada na svetu ne sme štititi teroriste... atentati se, istovremeno, ne smeju vezivati za neki narod, kulturu ili veru", dodao je visoki predstavnik Evropske unije Havijer Solana.
Reč je, naglašavaju Evropljani, o sukobu "civilizovanog sveta i varvarstva", a ne o sukobu civilizacija, pa, kako je to objasnio i francuski ministar Vedrin, u tom smislu tumače i neke prve izjave vodećih američkih političara koji su spominjali sukob civilizacija...
TAKOĐE I O POLITICI: Biće to prilika da se popriča, kao što će to učiniti ili već jesu uradili i drugi vodeći evropski lideri, od Tonija Blera i Gerharda Šredera, do Silvija Berluskonija, i o politici koju Evropa i naročito SAD vode u svetu.
Da se, recimo, temeljno razmotri palestinski problem i dosad bezuslovna podrška Vašingtona Izraelu, što je jedan od velikih uzroka antiameričkog osećanja među stanovništvom islamskih zemalja. Isto tako, da se razjasni koliko je opasna "igra vatrom" u svetskoj politici, poput prvobitne podrške Amerikanaca talibanima i samom Bin Ladenu u Avganistanu... u funkciji isterivanja Sovjeta iz te zemlje. Primera je na pretek, a i Evropljani, bez sumnje, imaju svoje slabe tačke, recimo i na području bivše Jugoslavije.
Čelnici Evropske unije, premijeri petnaest zemalja EU i francuski predsednik Širak su svoje stavove najjasnije izložili u posebnoj zajedničkoj izjavi, naglasivši da će "odgovorni za ta varvarska dela (u Njujorku i Vašingtonu) biti izvedeni pred pravdu i kažnjeni" i pozvali su sve zemlje da pokrenu opšti "antiteroristički pokret" i stvore "svetski poredak bezbednosti i napretka".
Lideri evropske petnaestorice su naglasili da je "užasni teroristički udar uperen protiv naših otvorenih, demokratskih, multikulturnih i tolerantnih društava" i pozvali "sve zemlje koje dele te univerzalne ideje i vrednosti da se ujedine u bitki protiv terorizma ubica bez lica, a čije su žrtve nedužne".
"Ni u kom slučaju ne prihvatamo", podvukli su oni, "da teroristi i njihovi pokrovitelji nađu sklonište, ma gde to bilo. Oni koji snose odgovornost za pomoć, podršku i davanje utočišta počiniocima, organizatorima i naredbodavcima ovih akata, moraju platiti račun za to što su počinili."
ZAJEDNIČKI PRAVOSUDNI PROSTOR: Evropske vođe su saopštile da će Unija ojačati svoju bezbednosno-odbrambenu politiku i "trud na obaveštajnom polju", a ubrzaće i uvođenje "istinskog zajedničkog evropskog pravosudnog prostora. To znači da će biti ustanovljen evropski mandat za hapšenje i izručenje i uzajamno priznavanje pravosudnih odluka i presuda." "Naši građani neće dopustiti da budu zastrašeni. Naša društva će nastaviti da deluju", zaključili su oni. Predsednik Evropske komisije Romano Prodi je posebno želeo da naglasi da "su naši društveno-ekonomski sistemi otporni i dalje deluju".
Građanima Evropske unije je jasno rečeno: i dalje nam preti teroristička opasnost, ona je i na našem tlu, ali mi ćemo sad sve snage upregnuti u to da se zajedno s Amerikom i celim svetom ubuduće obračunamo s vinovnicima i uzrocima te užasne opasnosti, koja "nema lice i ubija nedužne".
U ovom "ratu novog doba", koji se uveliko, grozničavo već sprema, a koji na neki način liči na planetarnu "antifašističku koaliciju" iz vremena Drugog svetskog rata, evropski i NATO partneri Amerike će možda najmanje dati borbenu podršku Vašingtonu – dakle vojnike, avione, brodove i topove. To Amerika ima i sama. Uostalom, to nikako neće biti pravi rat – kao u Zalivu, iako može biti ciljanih, žestokih vojnih udara i na Avganistan i na neke druge zemlje.
Pre toga će se morati prikupiti neoborivi dokazi.
PRESTROJAVANJE: A to je, u stvari, i ono najvažnije – udruživanje, stvaranje potpuno bezbednog, maksimalno delotvornog mehanizma razmene obaveštajnih informacija. CIA i FBI su uoči jezivog napada na Svetski trgovinski centar i Pentagon pozamašno zakazali, struktura američkih "ušiju i očiju" u zemlji i svetu se oslonila daleko više na tehnologiju, a zapostavila "delovanje ljudskog faktora". Tu su se i Evropljani, naročito Francuzi koji su bili još pre nekoliko godina dramatično sučeljeni s razornim terorizmom, pa i neke druge evropske zemlje već ranije "prestrojili". Rusija, Kina, Indija takođe mogu i već su, izgleda, pružile dragocenu obaveštajnu pomoć Vašingtonu.
Bitka će trajati godinama, biće teška, "gadna i opasna", kako je to rekao američki potpredsednik Dik Čejni.
Sam NATO, kao vojno-politički mehanizam i odbrambeni savez nezavisnih zemalja u tome malo može pomoći, jer i nema sopstvenu obaveštajnu strukturu.
Može biti iskorišćena vojno-komandna struktura NATO-a, ali sateliti su ionako američki.
Jedanaest zemalja Evropske unije su i članice NATO-a, pa je zato jasno da će njihove vlade, ali i strukture Evropske unije možda više biti angažovane na sopstvenu korist i u korist Amerike. Evropska policijska struktura Europol je već stvorila posebnu radnu grupu za bitku protiv terorizma, sve zemlje su zavele posebne mere, uskoro će stupiti na snagu i nove mere bezbednosti na aerodromima i u avionima.
Ali, upozorava pariski list "Mond", od toga, za kakve će se uzvratne udarce opredeliti američke vođe, od posledica koje će to imati, zavisi i preuređenje međunarodnih odnosa u narednim godinama". Očigledno, na početku smo nove raspodele snaga, savezništava i strategija u svetu – od Atlantika do Pacifika. Evropljani kažu da zato i te kako moraju pojačati napore za rešavanje problema i na Balkanu.
Dragan Blagojević (Beta)