Tragikomična fudbalska scena:
Novi glumci za stare predstave

Stojković i Savićević su čisti i popularni, njima nije potrebno da zarađuju na dnevnicama, taksama, besplatnim ručkovima i "kontrauslugama", pa zato njih kao "ikonu promena" isturaju oni koji će "zbog kontinuiteta" i dalje raditi ono što su godinama radili

DA LI ŽELE SAMO DA GA ISKORISTE: Dragan Stojković Piksi

Kondicional je bio sasvim nepotreban! Pre tri nedelje, posle neuspeha fudbalske reprezentacije Jugoslavije u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo iduće godine u Japanu i Južnoj Koreji, u "Vremenu" (broj 558) objavili smo i sledeću rečenicu: "Ako u prvom kolu Kupa UEFA ispadnu sva tri naša predstavnika, pa se pokaže da su za naše klubove već postale nepremostive prepreke i klubovi kao što su ukrajinski CSKA (igra sa Crvenom zvezdom), bečki Rapid (Partizan) i danski FC Kopenhagen (protivnik mu je Obilić), možda bi baš to pomoglo da se konačno upale sva moguća crvena svetla i da neko bar pokuša da nešto učini u toj stvari koja ovde već dugo nije – 'najvažnija sporedna stvar na svetu'".

CRNI PETAK: Prošlog četvrtka su se te nevesele prognoze obistinile: Obilić je prvi razočarao (2:2), što, razume se, nije bilo dovoljno da nadoknadi manjak iz prve utakmice (0:2), Crvena zvezda je takođe igrala nerešeno (0:0) sa ekipom od koje je uspela da izgubi u prvom susretu (2:3), a Partizan je u Beču doživeo pravu katastrofu (1:5), zbog koje su svi brzo zaboravili kakvu-takvu pobedu u prvom susretu (1:0). Ukupan saldo tri naše najbolje ekipe u prvom kolu Kupa UEFA: šest utakmica, jedna pobeda, dva remija, tri poraza, gol razlika 6:12, nula prolaza u sledeće kolo!

Međutim, ne samo da se zbog toga nisu "upalila sva moguća crvena svetla", već je javnosti servirano nekoliko tragikomičnih vodvilja, kako bi se kompletna bruka što pre zaboravila. Sigurno je da će se taj uludo potrošeni "dan posle" vremenom pokazati kao mnogo veći "crni petak" ovdašnjeg fudbala, jer zaista ne znamo šta bi još trebalo da se dogodi pa da se bilo ko zbog toga oseti odgovornim ili pozvanim da inicira nekakve promene.

Farsa u Crvenoj zvezdi pod radnim naslovom "dala, dala, pa se pokajala" sa podnetom pa povučenom ostavkom predsednika kluba Dragana Džajića, okončana je neminovnim odlaskom već prežaljenog trenera Slavoljuba Muslina. "Pod pritiskom navijača" predsednik je ostao, ostao je i večiti generalni sekretar, ostali su i svi mogući "članovi radnih tela", ostali su i fudbaleri... Život ide dalje, "putuj Evropo, nama je lepo, taman kako smo zaslužili" (Đ. Balašević), već u nedelju igrala se nova utakmica (prvoligaška, sa Zvezdarom), istina samo pred šest stotina posmatrača...

Skeč u Partizanu počeo je kao akcioni horor (upadom besnih navijača u sportski centar "Zemunelo"), a završio se kao "laku noć, deco". "Saslušali smo navijače i imali razumevanja za njihovo nezadovoljstvo" – izjavili su čelnici ovog kluba, u kome su svi do jednog (i predsednik, i večiti generalni sekretar, i članovi mnogobrojnih "radnih tela", i fudbaleri, pa čak i trener) ostali na svojim mestima... U svemu tome "patrizanovcima" je puno pomoglo i ono "deder kaput, radni dan je, ajmo na put" (opet Đ. Balašević), već u nedelju se igrala nova utakmica (prvenstvena sa Rudarom, čak u Pljevljima)...

Obilić, kao lokalna vračarska zabava i privatni klub Svetlane Ražnatović, gotovo da je nebitan za ovu priču, jer veću pažnju javnosti nije uspevao da privuče ni kad je bio mnogo jači (šampion Jugoslavije za 1996/97), sa mnogo jačim predsednikom (Željko Ražnatović Arkan) i kad je, kao jedini naš predstavnik u Evropi (posle godina sankcija) ispadao od mnogo jačih protivnika (minhenski Bajern). A već u nedelju, razume se, igrala se nova utakmica, čak na Banovom brdu (sa Čukaričkim), gledalaca dve stotine, a za to čak ni u "opusu Balašević" nema odgovarajućeg stiha...

TUŽNA NEDELJA: Drugi čin svih tih tragikomičnih farsoidnih vodvilja odigrao se samo dva dana kasnije, kad je Skupština Fudbalskog saveza Jugoslavije izabrala Dragana Stojkovića Piksija za predsednika najmasovnije sportske organizacije na ovim prostorima. Čovek koji je u jugoslovenskom fudbalu (i to u obe Jugoslavije, kojima je pripadao) ostavio značajan trag, koji bi, da nije bilo onog perioda sankcija, sasvim sigurno odigrao više od sto utakmica za reprezentaciju (obe) Jugoslavije, "peta Zvezdina zvezda", legenda japanskog fudbala... dugačak je spisak epiteta kojima je ovih dana zamagljivano to što su najodgovorniji za sunovrat ovdašnjeg fudbala uspeli da ništa ne promene, tako što su fotelju predsednika FSJ "uvalili" nekome, ko za razliku od njih, ima fudbalsko ime i prezime.

Dva detalja u čitavoj toj ujdurmi zaslužuju posebnu pažnju. Jedno je Stojkovićeva polurečenica na kraju obraćanja delegatima Skupštine Fudbalskog saveza Srbije, prilikom prihvatanja njegove kandidature za funkciju" prvog čoveka jugoslovenskog fudbala", kad je Piksi za sve izrečeno u pledoajeu o "ozdravljenju fudbala" morao da naglasi "ovo sam lično ja noćas napisao". Drugo je ocena Zorana Arsića iz Fudbalskog saveza Vojvodine, koji se u pismu Draganu Stojkoviću usudio da javno saopšti da je prozreo više nego prozirnu igru, čiji je cilj da "polovina rukovodstva ostane iz starog saziva", a druga polovina "bude po funkciji", što je samo druga oblanda za isti kadrovski "fil"...

Dragan Stojković Piksi se tako našao u ulozi "spasioca", "reformatora", "vesnika novog doba" i nosioca sličnih budalastih zaduženja i novinskih naslova, baš kao što je pre dva meseca istovetnu ulogu prihvatio i Dejan Savićević u Crnoj Gori. Oni su čisti, oni su popularni, njima narod veruje, oni imaju para i nije im potrebno da zarađuju na dnevnicama, taksama, besplatnim ručkovima i "kontrauslugama", oni "sami pišu svoje govore", njih će kao "ikonu promena" isturati u javnost oni koji će "zbog kontinuiteta" ili u "interesu obavljanja poslova" i dalje raditi ono što su godinama radili, na način na koji su to oduvek činili...

Stojković i Savićević su, ma koliko neki sumnjali u to, priznata imena i u svetskom fufdbalu. Oni su to ostvarili i zaslužili na terenu, tamo gde je sve zavisilo samo do njih. Neki njihovi golovi (Stojkovićevi protiv Španije na Svetskom šampionatu u Italiji 1990. godine i Savićevićevi u dresu Milana u finalu tadašnjeg Kupa evropskih šampiona) imaju antologijski karakter... Iza toga hoće da se sakriju oni koji su sistematski upropašćavali ovdašnji fudbal i čija je prava mera "Prva savezna fudbalska liga" (navodnici su stvar ironije, a ne gramatike), u kojoj su Bulburder, Čukarica, Železnik, Lučane, Golubovci, Pljevlja... destinacije na kojima se stiču bodovi koji potom vode čak do – prvog kola Kupa UEFA.

Krešimir Zicer