VREME 570, 6. decembar 2001. / MOZAIK
Irska i euro:
Muke sa menjanjem
Šta se događa kada vam banka greškom uplati dvadeset pet puta veći iznos od predviđenog i još se ogradi da nije odgovorna za greške
|
Dejvid Hajki iz Dablina otišao je 10. novembra u jednu od poslovnica Irske banke i zatražio da mu 1.500 irskih funti pretvore u pezete i prebace na njegov račun u Španiji. Umesto očekivanih 300.000 pezeta, koliko je trebalo da dobije po zvaničnom kursu, Dejvidu je na račun uplaćeno 300.000 eura, otprilike dvadeset puta više nego što je trebalo.
Dejvid, koji želi da se useli u Španiju, sada tvrdi da je za ovu grešku saznao tek kada su predstavnici banke kontaktirali s njim u Španiji i zatražili da im vrati pare. Nakon toga pozvan je i u špansku policiju kako bi objasnio o čemu je zapravo reč. Tamo ga je čekalo novo iznenađenje. Policajci su ga uhapsili i s lisicama na rukama izveli pred sudiju. Sudiji je gospodin Hajki mirno izjavio da ne namerava da vrati pare niti da na bilo koji način ispašta zbog greške u banci. Sud je naložio da bude oslobođen, ali da ne napušta novo mesto stanovanja i da se javlja na svake dve nedelje sve dok se ne donese odluka u njegovom slučaju.
U izjavi za britanski radio Ulster Hajki je rekao kako je na bančinom izveštaju o transakciji pisalo da banka nije odgovorna za moguće greške u procesu transfera novca s računa na račun.
"Pomislio sam: onda je sve u redu, pare su moje", kaže Dejvid, dok predstavnici banke odbijaju da daju izjave na ovu temu. Irska policija ne smatra ovo kriminalnim aktom budući da je reč o tehničkoj grešci.
Britanci koji su se na internetu uključili u debatu o ovom pitanju podelili su se na dve grupe: na one koji smatraju da Hajki treba da vrati novac i na one koji smatraju da banka treba da ispašta zbog svoje greške. Ovi prvi smatraju da novac nije njegov i da nije pošteno da ga uzme, da je banka pošteno priznala da je pogrešila i postavljaju pitanje šta bi bilo da je greška bila na Dejvidovu štetu, da li bi se on bunio i šta bi bilo kada bi sada neko sa njegovog računa "greškom" pokupio celu sumu i još malo više. Dejvidovi simpatizeri ukazuju na brojne greške koje bankarski službenici prave na račun klijenata i njihov arogantan odnos kada grešku treba ispraviti. Neki čak predlažu da im banka vrati pare, ali da im uzme procenat uobičajen kod svake bankarske usluge te da zadrži i kamatu. Takođe, ima onih koji misle da klijent treba da se nagodi s bankom i dobije naknadu zbog problema koje su mu napravili. "Možda bi mu banka i vratila pare da je situacija bila obrnuta, ali pomislite koliko bi samo vremena on potrošio na tu proceduru", poručuje jedan od onih koji misle da je novac Dejvidov i kvit.
Inače, zamena irske funte u euro, pored ovakvih situacija, opterećena je i dodatnim problemom. Irci tradicionalno vole da čuvaju novčiće, tako da se pretpostavlja da se više od 30 miliona irskih funti (oko 40 miliona eura) čuva u Irskoj po džepovima, kasicama ili, što je najpopularnije, po flašama. Ne samo da će promena ovih novčića biti komplikovana, već će irska nacionalna banka morati da proizvede znatno više metalnih novčanica od bilo koje druge u Evropi (svaka nacionalna banka pravi svoje novčiće, dok se papirni novac štampa na jednom mestu).
Reč je o logističkoj noćnoj mori, poručuju službenici banke, zamišljajući dugačke redove svojih zemljaka u januaru kada počne zamena novca. "Ovde se ne radi o zaturenim novčićima ili sitnišu iz novčanika, već o namerno čuvanim kovanicama", kaže predstavnik za štampu irske centralne banke i dodaje: "Govorimo o 550 miliona novčića različite vrednosti. U proseku jedno domaćinstvo ima 24 funte u metalu."
Osam posto Iraca je na pitanje koliko trenutno imaju novca u metalu odgovorilo da imaju 50 funti, dok je deset odsto reklo da obavezno čuva novčiće od jedne funte.
U danima pred Božić centralna banka je pokrenula kampanju ubeđivanja građana da što više troše metalni novac i tako ga se reše. Smanjena tražnja metalnog novca poslednjih nedelja pokazuje da je ova kampanja počela da daje rezultate, odnosno da su ljudi zaista počeli da troše novac iz kasica-prasica.
Zameni novca, naročito metalnog, kao i kampanji za trošenje sitniša veoma su se obradovale irske dobrotvorne organizacije koje očekuju da će njihovi sugrađani u predstojećim danima biti znatno darežljiviji nego obično. Jedanaest ovihorganizacija, među njima i Barnardos i Unicef, očekuju da narednih nedelja prikupe čak pet miliona funti priloga u metalu.
I dok odlazeća irska funta bude nalazila svoje utočište u dobrotvorstvu, 1,1 milijarda euro novčića stići će do tri i po miliona Iraca. Kao referenca nek posluži podatak da će Grci i Portugalci iskovati po 1,3 milijarde novčića za svoju populaciju od 11, odnosno deset miliona ljudi.
Teško je objasniti irsku ljubav prema metalnim novčićima, kao i njihovu potrebu da se služe gotovo isključivo kešom.
"Ljudi više vole da se koriste kešom, ne kreditnim karticama. To je deo naše psihologije. Oduvek smo voleli da kod sebe držimo gotovo novac", kaže jedan od službenika centralne banke.
Neki kažu da je to jedan od razloga što Irci tako sporo prihvataju bezgotovinska plaćanja, tako da se u mnogim državnim ustanovama službenici još plaćaju gotovinom ili čekovima. I sve to uprkos izuzetnom uspehu irskog tehnološkog sektora.
Međutim, oni koji misle da će uvođenje eura staviti tačku na irsku ljubav prema gotovom novcu mogli bi uskoro veoma da se iznenade. Portparol centralne banke očekuje da se dogodi upravo suprotno:
"Ljudi će sada biti još srećniji jer će svoj keš bez problema nositi i na putovanja preko granice."
(BBC ONLINE)