Predlog za projekat:
Ideje o selidbi

Da li su Srbi vodeni narod?

Jednom davno, u anketi na temu "Šta ćete uraditi kada se ratovi završe?" odgovorio sam da ću otići. Ratovi su se završili ali se nije "ovo" završilo pa sam još ovde. Ipak, u poslednje vreme često uz pomoć karte sveta putujem. Nije, međutim, dovoljna karta – potrebno je i nešto znati o tome gde otići. Na primer, nešto o: klimi, gustini naseljenosti, jeziku, običajima i pre svega – bruto nacionalnom dohotku po glavi stanovnika. Ovo poslednje je veoma važno. Da možeš da izračunaš koliko bi vremena mogao tamo da proživiš ako bi sve što si stekao – stan, auto, 13 plata i sl. – pretvorio u valutu zemlje koju si izabrao.

U dilemi sam između Sri Lanke i Madagaskara. Artur Klark je izabrao Sri Lanku (bivši Cejlon) ne samo zbog budizma, klime i prirode nego verovatno i zbog toga što je na Sri Lanki sasvim dovoljno manje od deset dolara dnevno da bi se udobno živelo. Ako kupiš kolibu – i manje. Tamo je svojevremeno otišla koleginica sa kojom smo radili akciju "Sve predsednikove bebe".

Ni Madagaskar nije loš. Ako bi se prijatelji organizovali, mogli bismo da osnujemo i neko srpsko selo na ovom čudnom ostrvu. Pre mnogo godina javio mi se jedan Etiopljanin sa idejom da osnuje Radio B92 u Adis Abebi. Odbio sam tu ideju privremeno – dok se ne pomire Etiopljani i Eritrejci. Bilo bi krajnje nezgodno da se umešam u ovaj sukob. Madagaskar je, međutim, dovoljno daleko, a opet blizu Adis Abebe. To bi bila zgodna odskočna daska.

Kad se umorim od putovanja i naseljavanja "belog sveta", pokušavam da nađem neko mesto u susedstvu. Na primer: Deliblatska peščara. Sasvim neiskorišćen prostor. Kombinacija svega i svačega: šuma, peščara, stepa, sa sve močvarama i rekama u susedstvu. Pravo "Tajanstveno ostrvo" Žila Verna. Ptice, divlje svinje, pečurke, ostaci carevine... Samo se nadam da neće da otkriju neku naftu.

A možda bi vredelo pokušati naseliti Ratno ostrvo. Napraviti neku vrstu kulturno-agrarnog kombinata. Poseban žiro-račun i adresa. Upravni odbor koji bi se sastajao jednom godišnje na prežderavanju i kupanju. Zaštita prirode i društva. Podizanje dece. Ploveća biblioteka i bioskop. Pripitomljavanje kečiga. Muzika strogo ograničene jačine. Obavezno izuvanje i ekološka ravnoteža.

Da li vam ovaj projekat izgleda privlačno? Kome da se sa tom idejom obratim? Dinkiću, Labusu ili Londonskom klubu? Kako bi na ovo reagovao DOS a kako DSS? Da li su Srbi "vodeni narod"? Da li bi ovakvo spuštanje na vodu značilo gubitak nacionalnog interesa? Šta bi u vezi s tim uradio Haški tribunal? Da li je prethodno potrebno doneti poseban zakon? Na primer: kao način borbe protiv lovokradica? Ako ovde ne možeš nikome suditi zbog ubijanja, uništavanja svega i svačega, možda bi Hag bio dobro rešenje. Bilo bi sjajno zapatiti na Ratnom ostrvu labudove, čaplje i rode. Ali kako to uraditi kad se Srbijom slobodno šeta tako veliki broj manijaka sa puškama i bombama? Dok se taj problem ne reši, ne verujem da će labudovi da se vrate u ozbiljnijem broju.

Šta da radim kad je sve tako povezano. Možda ću, ipak, morati da pređem na tačku jedan pre nego što se steknu uslovi za tačku dva.

Veran Matić, predsednik ANEM-a