Aleksandar Prokopijev:
Putnik u tranzitu

Istorija postaje neophodan diskurs, a naročito ovde gde postoji višak istorije značajan je ovaj otvoreni dijalog između "velikih" i "malih" istorija, Evrope i Balkana, između pojedinih balkanskih zemalja, između dve religije ili između pokrajina jedne države. To je možda, rekao bih, i rezultat jednog iskustva samosažaljenja vidljivog kod svih balkanskih naroda, čak i kod Grka. Svako će za sebe reći da mu je najteže. Dolazim iz Makedonije, zemlje kojoj je stvarno teško, ali i oni kojima je relativno lakše, na primer u Hrvatskoj i Bugarskoj, reći će da žive najteže. Taj ego trip balkanskih zemalja u ovom trenutku prevaziđen je sposobnošću da se vodi dijalog preko svih granica ili, što je interesantnije, iza tih granica, gde u prvi plan dospevaju privatne sudbine, pitanja kulture. Ovde je sada prvi put pomenut problem tranzicije koji dele sve balkanske zemlje osim Grčke. I tu se opet vidi ta nedovoljna moć sagledavanja stvarnosti, jer balkanske zemlje, figurativno govoreći, liče na putnika u tranzitu koji se nađe na nekom međunarodnom aerodromu i onako, skupljen uz kofere, sedi na nekoj klupi, gleda red letenja i nestrpljivo očekuje avion koji će ga odvesti na željenu destinaciju. Avion ne dolazi, kasni, red letenja je možda promenjen, putnik se izbezumljen mota po aerodromu iz kog ne može da izađe jer je u tranzitu. To je situacija koja važi u svim balkanskim zemljama. Mladi koji su nekada u inostranstvo odlazili na školovanje i uglavnom se vraćali u naše pretežno sirote zemlje, sada jednostavno beže jer samo napolju vide šansu za sopstveni život. Ne samo u pogledu istorijske nauke nego uopšte uzajamnog intelektualnog razumevanja trebalo bi da se malo okrenemo sami sebi. Slika sa putnikom govori i o tome da ponekad previše očekujemo od onog spolja. Kad neki inostrani, zapadni prijatelj dođe u Skoplje i ja ga normalno odvedem u poslastičarnicu, ponudim mu bozu ili burek, on uvek s nekim oprezom uzima prvi zalogaj ili ponudu odbija; isto važi i za vodu sa česme. Pozdravljam inicijativu da zajednički projekat počnemo s onim što je svima najlakše, s kulturom. Moć kulture nasuprot nekulturi moći, jedna istorija balkanske kulture koja će biti lep posao.