Kabul: Mirotvorac

U pratnji svoje žene Čeri, engleski premijer Toni Bler sleteo je prošlog ponedeljka, nekoliko minuta pre ponoći vojnim letom iz Pakistana, na aerodrom Bagram pored Kabula i tako postao prvi zapadnjački lider koji je posetio ovu zemlju nakon rušenja talibanskog režima. Ogrnut dugačkom i debelom jaknom, vidno drhteći od hladnoće, premijera Blera dočekali su uz počasnu gardu i muziku lokalnog vojnog orkestra generalmajor Džon Mek Kol, koji mu je raportirao o stanju britanskih trupa angažovanih u Avganistanu, zatim novi avganistanski premijer Hamid Karzaija i Lakhdar Brahimija, specijalni izaslanik Ujedinjenih nacija. Poseta je iz bezbednosnih razloga trajala samo tri sata i iz istih razloga Bler nije boravio u samom Kabulu, pa je kolegu Karzaija i njegovu valjda jedinu ženu posetio u njihovom porodičnom gnezdu nedaleko od aerodroma. Nakon razgovora Bler je obećao da Avganistan neće biti ostavljen i zaboravljen, te dodao: "Avganistan je država koja je padala isuviše dugo i ceo svet je zbog toga platio cenu – izvozom terora, izvozom droge i, na kraju, eksplozijom smrti na ulicama Amerike. Mi smo uvek na strani građana Avganistana i danas ostajemo na njihovoj strani." Ovom posetom Bler je završio šestodnevnu turneju po Aziji, prilikom koje je posetio Bangladeš, Indiju i Pakistan, te u stalnom kontaktu sa američkim predsednikom Bušom juniorom, pokušao da ublaži ponovnu eskalaciju pedeset godina duge tenzije oko Kašmira između Pakistana i Indije. Iako mnogi analitičari smatraju da je ovo trenutak trijumfa za Blera, urednik političke redakcije informativne kuće BBC Endrju Mar ističe da "se Bler nalazi pod besnom baražnom paljbom kritika" kod kuće, jer isuviše vremena provodi na svetskoj sceni a ignoriše domaće probleme poput aktuelne nevolje sa britanskim železnicama.

Tampa: Tinejdžer kamikaza

Jednomotorni avion tipa cesna 172R udario je 6. januara oko 17 časova po lokalnom vremenu u četrdeset i drugi sprat zgrade firme Bank Of America u gradu Tampi na Floridi, ali požar nije buknuo i niko od zaposlenih nije povređen pošto su advokatske kancelarije bile prazne. Tog popodneva petnaestogodišnji Čarls Bišop, polaznik pilotske škole National Aviation, poleteo je oko 16 časova i pedeset minuta sa aerodroma u St. Peterburgu prema trideset kilometara udaljenoj Tampi, ne obazirući se na upozorenja helikoptera Obalske straže, čija je posada bezuspešno pokušavala da stupi u kontakt sa pilotom i utvrdi putanju aviona koji se toliko tresao da se činilo da njime niko ne upravlja. Za svaki slučaj, iz najbliže vojne baze podignuta su dva borbena aviona tipa F-15. Nakon otprilike dvanaest minuta leta Bišop je avionom udario u zgradu banke probivši spoljni zid, uništivši pri tom dve kancelarije. Dečak je poginuo prilikom udara, a policija je nakon veštačenja pronašla rukom ispisanu poruku samoubice u kojoj podržava prošlogodišnji teroristički napad 11. septembra na Svetski trgovinski centar i izražava simpatije za saudijskog disidenta Osamu bin Ladena. Da je postojala namera inače ljubaznog deteta i dobrog učenika Bišopa da napravi nešto slično potvrdili su njegovi školski drugovi od kojih se oprostio rečima "gledajte vesti", a svojoj baki, koja ga je dovezla na časove letenja, pre nego što je izašao iz automobila rekao je: "Ukoliko mi se nešto dogodi, ne dozvoli mojim neprijateljima da dođu na moju sahranu."

Harare: Radikalni zakoni

Uoči predsedničkih izbora u Zimbabveu, koji bi trebalo da budu održani u martu ove godine, parlament Zimbabvea uvodi drakonske izmene zakona iz oblasti medija, javnog reda i izbora. Predsednik Robert Mugabe (78) prvi put je od svog dolaska na vlast 1980. godine suočen sa ozbiljnom pretnjom da na predsedničkim izborima izgubi od svog protivkandidata Morgana Cvangirajia iz Pokreta za demokratske promene. Ukoliko ostane dobrog zdravlja i pobedi na predstojećim izborima, predsednik Mugabe vladaće zemljom do svoje 84 godine. Nova zakonska rešenja vezana za oblast medijske sfere predviđaju da vlada kontroliše sve novinare koji bi svakih 12 meseci bili dužni da iznova vladi podnose zahtev za akreditaciju, tj. dozvolu za rad. Ministar informisanja Džonatan Mojo kaže da će novi zakon sprečiti dopisnike inostranih medijskih kuća da pričaju laži o situaciji u Zimbabveu, a pojedinim zapadnim novinarima je već zabranjen rad. Za novi zakon o javnom redu i bezbednosti u Pokretu za demokratske promene kažu da će onemogućiti njihovu kampanju i dozvoliti veće zloupotrebe policije protiv opozicije, što je valjda i očekivano od režima koji karakterišu kao "fašistički i rasistički". Ukoliko stranim posmatračima ne bude dozvoljena kontrola izbora, Zimbabve bi se mogao suočiti sa međunarodnim sankcijama, čije uvođenje Evropska unija i SAD već razmatraju. Mnogi se pitaju zašto Mugabe jednostavno ne ode sa vlasti i ostatak života provede uživajući sa svojom porodicom, ali socijalistički predsednik, inače veoma ponosan čovek, kaže da će se penzionisati tek nakon okončanja "vlastite" revolucije.

Priredio: D. Konjikušić