Računari:
Procvetali Apple

Novi iMac radi sve isto što i stari, samo još bolje, više i lepše, nabolje je dizajniran računar do sada i prodaje se po vrlo konkurentnoj ceni. Naravno, sve ovo tvrdi predsednik Epla Stiv Džobs u razgovoru za magazin "Tajm"

EPLOVA NADA: Promocija ajMeka 7. januara u San Francisku

Sećate li se vremena kada su kompjuteri izgledali moćno? U Appleovom centru i Silicijumskoj dolini kompjuteri joa uvek tako izgledaju. Nije važno to što je "zlatna groznica" prošla i ato ju je zamenilo sivilo. Zaboravite na postarije investitore airom Amerike koji su nakon pucanja "internet balona" nabacili izraz "ata nam je to uopate trebalo" dok gledaju u svoje finansijske izveštaje. Upravo ovde, na radnom stolu, osvetljen sunlevom svetlošću s prozora na krovu stoji, kako to tvrdi Stiv Dcobs, suština računarske lepote, najfantastičniji stoni računar koji je iko ikada video.

U redu, možda je ovo malo preterivanje. Možda i nije malo nego veliko preterivanje. Ali teško je ostati objektivan u prisustvu predsednika Applea koji priča o fenomenalnom, nikad ranije viđenom, ultratop tajnom računaru koji stoji na stolu pred njim. Ovo je novi iMac (aj-mek), dugo olekivani naslednik odlično-prodavanog-aarenog-sve-u-jednoj-kutiji računara koji je ociveo Appleovu prodaju i objavio da je osnival firme ponovo u sedlu, osvetoljubiviji nego ikada. Ovaj novi iMac je, prema Dcobsovim rečima, "nešto najbolje ato smo ikada napravili".

Naravno, to su reči Stiva Dcobsa, koji isto govori za svaku stvar koju napravi njegova firma. U njegovom slučaju uvek se radi o revolucionarnim delima. Ali, lak i kada nije sasvim u pravu, možete biti sigurni da ne sve ato radi Apple uskoro kopirati ostatak računarske industrije. Dakle, ata ako vi ne koristite mekintoa? Obratite pacnju: Dcobs ima običaj da svima nameće modu.

Uz to, on ovoga puta misli vrlo ozbiljno. Ovoga puta nam je revolucija neophodna. Kompjuterska industrija je trenutno u slobodnom padu i proizvođači jedni druge hvataju za gušu dok obaraju cene tvrdeći da je njihov proizvod najjeftiniji na tržištu.

Što nije slučaj sa Appleom.

GRLEVITA BORBA: Dcobs je spreman da se kladi u firmu da korisnici od tehnologije traže da im omogući kontrolu nad njihovim digitalnim civotima. A koji je bolji način da se to postigne ako ne korianenjem lepo dizajniranog, lakog za upotrebu i najbolje konstruisanog računara na tržištu. Pravo je vreme, kaže on. Mi se rvemo s digitalnim kamerama i kamkorderima i MP3 plejerima kojima je sve teže upravljati, nikako lakae. Stvar koja nas povezuje sa svim tim aparatima treba da bude kao neka digitalna centrala, računar napravljen da nam olakaa civot. To je ono ato Apple nastoji da uradi, kaže Džobs, i to je ono što niko drugi u industriji ne radi.

Dakle, do davola sa recesijom. Napravi dobru stvar i kupci ne doći. "Pobeda se u našoj industriji opisuje pojmom preživljavanje", kaže Džobs. "Način na koji nemo mi preživeti je inoviranje."

No, pre nego ato skočite i viknete "amen", uzmite i ovo u obzir: Apple koji se bavi inoviranjem od 1997. kada se Stiv Dcobs vratio u kompaniju, nikada nije bio u situaciji da se tako grlevito bori za parlence tržišta koje mu je preostalo, tako da mu je sada i te kako potreban hit.

Novi iMac, koji su novinari "Tajma" imali priliku da testiraju, mogao bi biti upravo to. Kao i mnogi drugi računari na tržištu danas, i iMac je koncipiran oko ravnog ekrana. Ali da ne bi zauzimao dragocen radni prostor, ekran ovog računara "visi" u vazduhu, prikačen za hromirani držač. Takođe, ima i providni ram koji služi za primicanje i domicanje ekrana, prema potrebi. Dconatan Ajv, aef Appleove dizajnerske laboratorije, kaže da ga je napravio tako da korisnici požele da ga dodirnu. Hromirana draka se pokreće u svim smerovima kako bi se obezbedio najbolji položaj ekrana i u njoj se nalaze kablovi za povezivanje s kućištem, neverovatno malom poluloptom prečnika manjeg od 30 centimetara (kao polovina fudbalske lopte). Računar podseća na stonu lampu iz jednog crtanog filma koji je pravila Dcobsova firma Piksar (poznata iz filma Toy Story).

Ali, može li ovaj računar popraviti poslovanje Applea? Originalni iMac koji se pojavio u maju 1998. godine uticao je da akcije kompanije porastu letvorostruko u naredne dve godine, a prodato je aest miliona primeraka. To je bio Dcobsov prvi veliki uspeh od kada se vratio na lelo kompanije nakon dvaneastogodianjeg prinudnog odsustva. Sada, kada su se akcije kompanije prizemljile, a prodavnice cude za nečim novim, Dcobs mora da izađe sa novim ludom.

SMANJENA BARA: Situacija nije preterano dramatična. Apple ima oko letiri milijarde dolara u banci, dovoljno da preživi recesiju, relativno mala dugovanja i fanatično lojalne korisnike koji nizašta na svetu ne bi prešli na pi-si. Ali je zato obrt pao sa osam na aest milijardi dolara, uz konstantno smanjivanje tržišta za račun Majkrosoft-intel imperije. Udeo Applea u tržištu personalnih računara u Americi dostiže jedva letiri odsto, dok je u svetu i manje, tek tri odsto u poredenju s 5,2 odsto pre pet godina. Kako je Majkrosoftov antimonopolistički sudski spor trenutno stavljen u drugi plan, a na tržištu se pojavio njihov novi operativni sistem Windows XP, znatno jednostavniji od svih dosadaanjih, Appleu ne biti veoma teško da im preotme klijentelu.

U ovoj superbrzoj industriji jedan pogrešan korak može vas odvesti u katastrofu. A Dcobs, perfekcionista po prirodi, radije traži ideje u svojoj glavi nego u, na primer, fokus grupama. Neki analitičari smatraju da bi Apple trebalo da se mane inovacija u korist pravljenja jeftinijih računara, recimo da bi iMac po ceni od 500 dolara bio prava mera. Drugi kažu da bi trebalo prevazići standardni personalni računar i baciti se na pravljenje specijalizovanih aparata za internet, dcepnih organizatora i tablet računara, kao ato to ven rade konkurenti. Dcobs smatra da personalni računar nije mrtav koncept. Naprotiv, ono ato je ljudima potrebno je bolji računar, znači Mek.

U svakom važnom poslu koji Dcobs radi, kada se lini da je projekat pri kraju, on celu stvar vraća na početak, na konstruktorski sto zahtevajući da se kompletno preuredi. Neki tvrde da je to patološka potreba, odraz njegovog perfekcionizma i celje za potpunom kontrolom ili jednostavno strah od privodenja posla kraju. "To je bio slučaj sa svim Piksarovim filmovima", priznaje Dcobs. Isti slučaj je i s novim iMacom. Trebalo je da izgleda kao prvobitni iMac, samo "mraavije", tanje. Dcobs kaže da je taj prototip stvarno bio u redu, a u stvari ga je mrzeo.

I umesto da odobri proizvodnju, otišao je taj dan ranije kući i pozvao Ajva, dizajnerskog genija koji stoji iza većine Appleovih proizvoda poslednjih godina, poput kjuba, ajPoda ili pauerbuka, da pomenemo samo neke. Dok su aetali kroz baštu, Dcobs mu je rekao da sve mora nanovo da se smisli. Kakva korist od tankog ekrana, ako nemo sve da mu zalepimo na leđa, primetio je. Dozvolimo svakom elementu da bude ono lemu teži, ne obarajmo računar na stranu, ako on nastoji da stoji horizontalno, kazao je dodajući da novi izgled ne treba da poprimi ništa od starog i da mora da liči na cveće u bašti. "Neka izgleda kao suncokret", rekao je Dcobs. Nekog drugog bi ovo možda iritiralo, ali Ajvijevi pogledi na svet su potpuno usklađeni s Dcobsovim. Po njemu, proizvodi svojim dizajnom treba da pričaju neku priču, a priča novog iMaca je da ima ekran tako lagan, tanak i slobodan da samo ato ne poleti.

On je skicu računara napravio ven narednog dana, ali su za smeatanje mašine u novu kutiju bile potrebne gotovo dve godine.

TREĆA REVOLUCIJA: Ima stvari kod Dcobsa koje možete uzeti zdravo za gotovo. Recimo, kada su dani topli, pojaviće se na poslu bosonog i u aortsu. Ostatak vremena nosi leviske bez kaiša i jednu od stotinak rolki koje mu je izradio prijatelj kreator. On tvrdi da mu to ato ne brine o oblalenju omogućuje da se bolje koncentriše na posao. I iskoristiće svaku priliku da stvari sagleda u airem kontekstu i utvrdi kakva je uloga Applea u tome. Prema tome, sedite udobno jer se Stiv Dcobs sprema da vam objasni neke stvari.

Prema Dcobsovom mialjenju, svet ulazi u treću fazu korianenja ličnih računara. (Za one koji su se kasnije ukljulili, prva faza ticala se upotrebljivosti, pisanja na računaru, vodenja računovodstva, crtanja, dizajniranja i slično. Druga faza bila je povezivanje svih tih računara na internetu.) Sada kada smo svi produktivni i povezani, spremni smo za fazu tri: ljudi koriste kompjutere da bi držali pod kontrolom svoje kompjuterizovano okrucenje.

U ovom trenutku Dcobs voli da nacrta dijagram koji polinje spoljnim prstenom. Na tom spoljnom prstenu nalaze se razni aparati. "Okruženi smo kamkorderima, digitalnim kamerama, MP3 plejerima, palmovima, mobilnim telefonima, dvd plejerima", kaže on. Onda u centru prstena crta računar. "Neke od ovih stvari korisne su i bez računara. Ali, računar definitivno uvećava njihovu vrednost. A neki od aparata su neupotrebljivi bez računara."

Sada vas ven strelja svojim obratite-dobro-pacnju pogledom, podižući guste obrve: "Mi verujemo da je sledeća faza ta u kojoj računar postaje centrala za sve te uređaje."

Evo kako to funkcioniše. Na primer, digitalne kamere koje su se prodavale bolje od svih olekivanja tokom 2001. uprkos recesiji. "Problem je da lim ih prikljulite na kompjuter, pali ste sa litice. Na ekranu je pravi metec. Ocenili smo da je to prva stvar na kojoj nemo demonstrirati svoju misiju", kaže Džobs.

Ako novi iMac radi onako kako najavljuju, on ne vaa digitalni civot pojednostaviti kao nijedan računar pre njega. Za nekih 1800 dolara, koliko iMac košta, možete kupiti pi-si sa ravnim ekranom i dvd rekorderom. Ali neće raditi ni približno dobro. Najpre zato ato vam Apple poklanja veliku količinu softvera (iTunes, iMovie, iDVD i Photo) koji vam olakaavaju kontrolu nad kreativnim civotom. Ovi programi rade isto ato i programi za pi-si. Samo malo bolje.

Appleova tajna, koja bez sumnje ima uporište u Dcobsovom interesovanju za zen budizam, jeste znati ata treba da se izostavi, razumeti da u kompleksnom svetu računara manje znači bolje.

SUPERIORNI ELEMENTI: Na primer, iPhoto, program za rukovanje digitalnim fotografijama, superioran je u odnosu na sve konkurentske proizvode namenjene amaterima. Kako? Kada prikljulite kameru na iMac, arhiviranje se odigrava automatski i slike su organizovane kao da su na pravom negativu, dajući vam na ekranu malu ilustraciju ata se na kojoj slici nalazi. Na strani se nalazi mali prozor u kome se slika na koju stanete uveća, što omogućava bržu pretragu. To je mnogo bolje od pi-si varijante gde svaku sliku morate da luvate posebno ili prihvatate idiotska imena fajlova (A2393745). Najbolje od svega je to da možete kreirati foto album na deset strana i poslati ga internetom onlajn izdavaču koji ne vam ga za trideset dolara odatampati i poslati na kućnu adresu.

Manipulisanje videom – pretvaranje 90 minuta svadbe ili neke proslave u dinamičan trominutni spotin – na novom iMacu koji koristi G4 lip jednostavno je kao na Appleovim najboljim računarima. Kada zavraite svoje delce, rađeno u iMovie naravno, možete ga spakovati na DVD pomoću DVD rekordera koji se nalazi u najboljem modelu (1800 dolara). Radi poredenja, Delov računar sličnih karakteristika košta 400 dolara više, ali će vam zauzeti veći deo radnog stola.

Ali, koliko god pi-si bio manje elegantan od meka, ima jednu veliku prednost – da je sveprisutan. Iako Appleove proizvode krasi inovativnost i jednostavnost, korisnici cele da imaju ono ato imaju svi, a to je pi-si koji radi pod Windowsom. Klasičan primer je mekov kjub, računar koji se pojavio u julu 2000. savraenog dizajna i performansi, na koji je malo ko hteo da potroši 1799 dolara (bez monitora) bez obzira na sve. Verovatno se radilo o pogrešnoj i previsoko određenoj ceni, budući da Apple pod Džobsom u cenu ugrađuje visok profit. Ovoga puta Apple nastoji da cena bude najniža moguća, što mogu da izvedu budući da sami proizvode sve elemente računara. Za razliku od njih, proizvođači pi-sija uglavnom kupuju komponente od drugih proizvođača.

Ipak, cena od 1299 dolara za osnovni model iMaca izgleda previsoka da bi privukla one koji koriste jeftinije računare. Strulnjaci smatraju da nema tog proizvoda koji Apple može da izbaci i da napravi buru na tržištu na kome je Windows-intel ven odavno standard.

NEMILOSRDNI MAJKROSOFT: A Appleov operativni sistem baa i ne pomaže. Prema podacima, broj korisnika MacOS-a konstantno se smanjuje, ato govori podatak da je u 2000. od ukupnog broja licenci za operativne sisteme MacOS zahvatio tek 3,6 odsto, a za 2001. olekuju se joa lošiji rezultati. Suprotno tome, udeo Majkrosoftovog Windowsa na tržištu uvećao se u istom periodu.

Zaboravite na inovacije, poručuju analitičari Appleu. Najbolje ato Dcobs može da uradi jeste da se prepusti "mračnim silama" i nađe način da pređe pod okrilje Windows-intel sveta. Nije važno koji je sistem bolji, nego kakav je svet u kome civite. Ako na poslu koristite Windows, sva je prilika da nete takav računar imati i kod kuće. Umesto da pakuje sjajna i kreativna softverska reaenja u novi iMac, Apple bi trebalo da napravi simulator za Windows kako bi ljudi mogli da koriste svoje pi-si programe ukoliko im je to potrebno.

Internet je ven ulinio da Appleovi računari imaju ravnopravan položaj i da se normalno povezuju sa pi-si računarima. I mada je tačno da većina softverskih kuća najpre pravi programe za Windows pa tek onda za mek (i to ne obavezno), to više nije onoliko važno koliko je nekad bilo. Svi osnovni i najvažniji programi, poput majkrosoft ofisa, napravljeni su i za mek. A kada su u pitanju video igrice, one se danas prave za specijalizovane konzole, ne za računare.

Karl Houv iz Forester Risrla veruje da je internet ulinio da Apple ponovo dobije aansu u ratu kompjuterskih platformi: "Mislim da je moguće da Apple udvostruči vrednost svojih akcija", kaže on pokazujući rezultate koji govore da su Appleovi kupci najzadovoljnija grupa u Severnoj Americi. Visoka cena koju plate da bi imali Appleov računar (a ta cena je pala) nije prepreka. "Cena je poslednje utočište prodavca. To je ono ato se prodaje kada ne možete više ništa da prodate", kaže Houv. "Da je cena jedino ato se uzima u obzir, svi bismo vozili hjundai." Kako Dcobs voli da kaže, BMW i Mercedes zauzimaju sličan procenat tržišta kao i Apple, ali ih niko ne smatra malim igračima.

"Svaki put kada smo ponudili nešto potpuno novo, naši kupci su reagovali odlično", kaže Džobs, dodajući da to nije tako komplikovano. "Treba da privučemo samo pet od onih ostalih 95 korisnika računara da bismo udvostručili svoj udeo na tržištu." To ne, svakako, dati kompaniji neophodan vazduh za disanje.

NOVE IDEJE: Originalni iMac privukao je neke od korisnika pi-sija pod Appleovu aatru. Uz to, ako sve bude ialo po planu, samo preživljavanje učiniće da se Apple razvije i u drugim oblastima. Dcobs veruje da ne na tržištu preživeti samo letiri firme. Koje su ostale tri? Komapk ili Hjulit Pakard, Del i Soni. Protivnik sa kojim se najžešće bori je Soni, koji ne samo da pravi dobro dizajnirane kompjutere ("Kopiraju nas kao manijaci!") nego i gomilu drugih digitalnih aparata. "Radije nu se takmičiti sa Sonijem nego sa Majkrosoftom u nekoj potpuno drugoj kategoriji proizvoda", kaže Džobs. To je zato ato Soni zavisi od drugih kompanije koje mu prave softver. "Mi uzimamo punu odgovornost za naa proizvod. Mi možemo ono ato niko drugi ne može."

Jedan od primera je iPod, Appleov prestižni uređaj za slušanje muzike i njegov nedavni prodor na tržištu. Dcobs kaže da je Apple na tragu prevazilacenja svih prognoza, odnosno da ne prodati uređaja u vrednosti od 50 miliona dolara samo u poslednjem kvartalu 2001. MP3 plejer veličine kutije cigareta toliko je popularan da ljudi dolaze u Appleove prodavnice da kupe mekintoa računar samo da bi imali gde da prikljule svoj iPod. Kompanija je otvorila lanac sopstvenih prodavnica prošle godine, a Stiv Dcobs je redizajnirao njihov izgled u poslednjem trenutku, naravno.

Ima li drugih sličnih proizvoda na vidiku? "Imamo neke ideje", kaže Džobs dodajući da će Apple ući na tržište samo tamo gde može da doprinese. Na primer? Dcobs se zavaljuje u stolicu i uz smešak odbija da odgovori. Olito, ima nešto na umu. Možete se kladiti da se radi o najboljoj stvari koju je Apple ikada napravio.

"Tajm"