Uloga dijaspore >

Milan ili Fric

vera didanović

Majkl Đorđević, predsednik Kongresa srpskog ujedinjenja, tvrdi da se posle političkih promena u Jugoslaviji baš ništa nije promenilo u odnosu prema dijaspori, dok zvaničnici iz zemlje tvrde da su ljudi u dijaspori nestrpljivi

U raspravi oko uloge i značaja dijaspore Goran Svilanović, ministar spoljnih poslova, uspeo je da dolije ulje na vatru svojom nedavnom TV opaskom da dijaspora nije ništa učinila za maticu i da ništa ne može da učini. Upravo na tu rečenicu najčešće se u razgovoru o (neočekivanim) problemima naših ljudi u dijaspori u odnosima sa maticom nakon velikih političkih promena rezignirano vraća Miroslav Majkl Đorđević, predsednik Kongresa srpskog ujedinjenja, jedne od najvećih organizacija Srba u dijaspori. Nabrajajući sve političko-finansijske akcije koje je dijaspora poslednjih godina sprovela i dalje sprovodi, Đorđević svoju ljutnju prema Svilanoviću proširuje i na ostale predstavnike vlasti i njihov dosadašnji učinak i postavlja pitanje: "Da li je korisnije za Srbiju da bogati i poslovni ljudi iz inostranstva u srpskoj privredi budu Milan i Žarko ili Jozef i Fric?"

TRAŽI SE LIDER DIJASPORE: Milan Kljajević, pomoćnik ministra spoljnih poslova i šef Sektora za konzularna pitanja i dijasporu SMIP-a, uzvraća loptu: "Mislim da u tranziciji treba da učestvuju i Milan i Žarko i Jozef i Fric, ali brži su Jozef i Fric nego Milan i Žarko, a za ulaganje u Srbiju potpuno su istovetni uslovi za sve njih. Mi ne moženo da budemo otvoreni prema svetu, a da pravimo diskriminaciju." Kljajević (SNP) upravo radi na novom modelu odnosa matice i dijaspore koji bi, prema njegovoj oceni, trebalo da stavi tačku na političke manipulacije iseljenicima kojima je bivši režim, naročito u predizbornim periodima, bio sklon. Uz ocenu da je većina primedbi dijasporaca prouzrokovana njihovim nestrpljenjem i željom da se više od pola veka dug sukob (za koji Đorđević kaže da je bio zapravo rat jer je "Udba ubijala antikomuniste") preko noći pretvori u svoju suprotnost, on prognozira da će akcija na kojoj, u saradnji sa dijasporom, već nekoliko meseci radi uspeti da bitno popravi poremećene odnose.

U pitanju je sasvim nov model uređenja odnosa sa dijasporom koji se u dobroj meri oslanja na iskustva Grčke, zemlje koja, prema procenama, ima više svojih državljana izvan, nego unutar granica i čiji su iseljenici u dobroj meri zaslužni za izgradnju domovine. Model podrazumeva formiranje saveta dijaspore, paritetnog tela predstavnika iz rasejanja i matice (konstituisanje saveta trebalo bi da bude završeno ove sedmice), organizovanje skupština dijaspore u zemljama u kojima živi najviše naših građana ("koje bi, potom, izabrale svoje predsednike, tako da bismo tačno znali ko je lider dijaspore u kojoj zemlji") i na kraju, stvaranje generalne skupštine dijaspore. Generalna skupština trebalo bi takođe da izabere svoje predsedništvo i predsednika ("lider dijaspore") i da se bar jednom godišnje sastaje u matici, i sve bi to, prema proceni Kljajevića, trebalo da bude završeno za pola godine.

U međuvremenu, ključnim pitanjima trebalo bi da se bavi savet dijaspore, za koji se predviđa da ima po 11 članova iz matice ("Nisu izabrani po partijskom principu, to su predstavnici udruženja, komora, nevladinih organizacija itd., mada ne sporim da možda neko od njih nije i član neke stranke", kaže Kljajević) i dijaspore (30 kandidatura stiglo je od organizacija iz dijaspore, a Ministarstvo "preuzima odgovornost da na osnovu njihovih biografija izabere 11 ljudi").

CRNA RUPA: Iako je i Kongres srpskog ujedinjenja predložio svog člana za savet dijaspore, Majkl Đorđević je više nego skeptičan prema njegovim budućim učincima. I to na osnovu dosadašnjeg iskustva koje je, kako kaže, pokazalo da za više od godinu dana nakon političkih promena, nijedno pitanje koje dijasporu muči nije rešeno "a nije čak ni održan nijedan sastanak Vlade sa predstavnicima dijaspore, da vidimo šta treba da se učini".

Kongres srpskog ujedinjenja je, prema njegovim rečima, septembra prošle godine na adrese jugoslovenskog predsednika Vojislava Koštunice i srpskog premijera Zorana Đinđića poslao memorandum "Mostovi obnove i napretka", koji "tačno ispisuje šta je potrebno dijaspori kako bi pomogla matici". Nikakvog odgovora, međutim, nije bilo. "Kakav god pokušaj komunikacije da napravimo, to ide kao u one crne rupe u vasioni", kaže Đorđević i dodaje da problem svakako nije u činjenici da je reč "samo" o dokumentu jedne organizacije, pa makar i najveće. Prema njegovim rečima, ukoliko bi neko od predstavnika vlasti odredio kriterijum, odnosno procenat broja iseljenika koji bi trebalo da stanu iza tog dokumenta, "u roku od dva meseca bila bi gotova peticija sa traženim brojem potpisa", jer "oko većeg dela sadržaja Memoranduma postoji konsenzus razmišljanja i razgovaranja poslovnih ljudi u dijaspori".

A šta taj konsenzus sadrži: osim prava na državljanstvo, u Memorandumu se predlaže stvaranje nezavisne državne ustanove za odnose sa dijasporom "koja će biti u rangu ministarstva, a u sklopu Predsedništva i pod upravom ličnosti iz dijaspore s autoritetom i sredstvima da vodi ovaj resor". Traži se stvaranje uslova za privrednu saradnju – od promene zakona ("jednostavni i direktni zakoni", "kraći vremenski rokovi", "da se investicije koje Srbi iz dijaspore donose i ulažu u raznim valutama oslobode poreza za određeni period vremena"), lakšeg dobijanja dozvola za rad i smanjivanja nepotrebne "papirologije", stvaranja privremenog specijalnog suda koji bi, usled zagušenosti redovnog sudstva, mogao brže da rešava pitanja oko imovine, ulaganja i potpisanih ugovora koji se odnose na investicije dijaspore u zemlji, iskorenjivanje kriminala i korupcije...

Milan Kljajević ostaje pri oceni da zahtevi dijaspore nisu sporni i da je glavni uzrok njihovog nezadovoljstva – nestrpljenje. Uz ocenu da je "taj dokument dobro napisan", Kljajević obećava da će ceo predlog "biti iznet ako treba i na prvoj sednici saveta" i da će i Đorđević lično biti pozvan da svoje ideje obrazloži". "Onda će to biti stav saveta i uticaćemo da se u propise ugrade ti elementi i stvore pretpostavke da se to realizuje", kaže Kljajević. Dosledno skeptični Đorđević odgovara kineskom poslovicom "Mnogo larme pred vratima, ali niko ne ulazi"...


 

Pola Srbije u 100 zemalja sveta

Prema podacima SMIP-a, dijaspora danas broji oko 3,5 miliona ljudi koji žive na svih pet kontinenata. Jugoslovenski građani organizovani su u više od 100 zemalja sveta, u oko 1500 organizacija različitog oblika, kao što su klubovi, udruženja, kulturno-prosvetne organizacije, sportska, folklorna i druga društva. Srpska crkva danas u svetu ima 22 eparhije, više od 1200 parohija, oko 1000 crkava i manastira. Preciznije podatke trebalo bi, međutim, da pruži popis stanovništva, koji prvi put obuhvata i dijasporu. Popis bi trebalo da bude završen do 10. marta, a pripreme su već u završnoj fazi.

Prepreka

Preduzeće za ispitivanje javnog mnjenja Medium index prošle godine je za potrebe Kongresa srpskog ujedinjenja radilo studiju o javnom mnjenju, koja je pokazala da čak 74 odsto građana smatra da jugoslovensko državljanstvo treba odmah dati svim iseljenicima koji to žele, kaže Đorđević.

Prema tim podacima, 72 odsto ispitanika smatra da dijaspora treba da ima i pravo glasa, a 54 odsto se slaže sa stavom da Srbi iz dijaspore treba da učestvuju u pozicijama u Vladi, dok se 30 odsto ispitanika protivi takvom angažmanu. Istraživači su, detaljnijom analizom, došli i do podatka da su protivnici uključenja predstavnika dijaspore u vladajuće strukture, po svom političkom opredeljenju, uglavnom socijalisti ili radikali.

"Postoji dobra volja u rasejanju, narod koji hoće most, ali u sredini je grupa političara koja to iz svojih razloga sprečava", tvrdi Majkl Đorđević.

Prema rečima Milana Kljajevića, međutim, dijaspora je već uključena u diplomatiju. "Ambasador u Izraelu dr Krinka Vidaković Petrov od 1991. živela je u Americi, a ambasador u Švajcarskoj Dragoljub Popović jedno vreme, pre nego što je postao ambasador, bio je u Švajcarskoj profesor fakulteta", kaže Kljajević i prognozira da će takvih primera u budućnosti biti još.

Dijaspora na izborima?

Osnovni zahtev oko koga se slažu i najrazličitije organizacije jugoslovenskih građana u inostranstvu – pravo na jugoslovensko državljanstvo – prema proceni Milana Kljajevića, trebalo bi da bude rešen tokom ove godine, u sklopu promene Ustava i Zakona o državljanstvu.

"Ako hoćemo u EU, jedan od elemenata biće rešavanje tog pitanja. I ne samo zbog toga, regulisanje državljanstva neophodno je i da bi ljudi iz dijaspore videli da se ovde dogodila suštinska promena", kaže Kljajević. Prema nekim procenama na koje se poziva, 50 odsto dijasporaca ima rešeno državljanstvo, a druga polovina njih verovatno želi da dobije državljanstvo.

Uprkos izjavama političara iz Beograda da bi uskoro trebalo da bude rešeno pitanje državljanstva, ali i biračkog prava za iseljenike, Majkl Đorđević je izrazito skeptičan po pitanju mogućnosti da dijaspora dobije pravo glasanja na izborima, uprkos njenoj spremnosti da svoju izbornu participaciju samostalno finansira: "Milošević se plašio glasova dijaspore jer je znao da ona nije njemu naklonjena. Ovi sada ne mogu da shvate kome bi ti glasovi odgovarali, pa ne žele da preuzmu rizik i petljaju se s tim."

Suicid kao etnička karakteristika

"Dijaspora je orijentisana antikomunistički, uglavnom antijugoslovenski i podržava privatno vlasništvo. Veliki broj ljudi u Vladi ne ulazi u te kategorije. Onda imate jedan veliki deo ovde koji jednostavno kaže – mi smo se ovde borili, ko su sad oni? Jedan broj se plaši konkurencije, a tu je i psihološka stvar koju svi, nažalost, imamo i borimo se svakodnevno protiv nje – zavist. Ima neka čudna stvar kod nas, ona potreba da umre susedova krava", ovako Majkl Đorđević, sve uz ocenu da ni njemu samom to nije jasno, pokušava da objasni problem u komunikaciji sa "rođacima u inostranstvu". I onda zaključuje da, iako voli da pođe od teorije da su ljudska bića racionalna, kod Srba vidi "izuzetnu sposobnost da sami sebe obese".


POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

IZ ISTOG BROJA

POPULARNA PRETRAŽIVANJA