(Jezik mržnje u istoriografiji)

Ovih dana u Beogradu sam kupio knjigu Ivana Matovića o generalu Arsi R. Jovanoviću, načelniku Vrhovnog štaba NOVJ u Drugom svetskom ratu.

Stade mi dah kada sam je pročitao. Kompletno je intonirana jezikom mržnje iz doba vladavine Slobodana Miloševića, prožeta nacionalističkim grubostima. Prepuna je laži, falsifikata, kleveta, optužbi, tračeva i uvreda. Na sve to bila bi potrebna nova knjiga odgovora "knjigom na knjigu" što je za ovu priliku nemoguće. Na udaru su Slovenci, Hrvati, Makedonci, Vojvođani itd.

Za ilustraciju evo tri ogavne stvari. Na str. 784 i 787 direktno se optužuje general Dušan Dozet kao špijun OZN-e i ispade kao krivac za Arsinu smrt. Na str. 338 partizanke Slovenije opisuju se kao nemoralne. Evo što doslovce piše: "Onako mladi, zdravi i sa oreolom slavnih komandanata (misli se na neke partizanske oficire, prim. aut.) – ugasili bi vatru u srcu pokoje lepotice sa sunčanih strana Alpa." Ili na str. 792 mlade antifašiste Jugoslavije, koji su u Drvaru na II kongresu USAOJ-a u maju 1944. aplaudirali, i generalu Arsi i Čerčilovom sinu Randolfu – autor naziva "fašistima" itd.

Knjigu su recenzirali akademik Vlado Strugar i dr Ljubodrag Dimić, a velike novce (knjiga ima oko 900 stranica) za štampanje, honorar i drugo dala je Vojska Jugoslavije. To su novci nas poreskih obveznika. Potrošeno je oko dva miliona dinara.

Pitam demokratsku opoziciju Srbije (DOS) i druge do kada će jezik mržnje, o čemu govori gosp. Svilanović, predsednik Građanskog saveza Srbije, dominirati i u našoj istoriografiji. Zar mislimo da ćemo miloševićevskim nacionalizmom otvoriti vrata za ulazak u savremenu Evropu, a ona je nastala na antifašističkoj borbi svih demokratskih snaga sveta, pa i nas iz Srbije.

Prof. Petar Marković, Novi Sad