"Lenonov sokak"; "Vreme" br. 575

Kako me je samo uvredio obično lucidni Teofil Pančić ne baš kratkom opaskom u tekstu "Lenonov sokak" o osnovnim karakteristikama stanovnika ubedljivo najlepšeg dela Novog Sada. Sudeći po Pančićevim prethodnim tekstovima, generacijski smo tu negde i do sada su nam se stavovi uglavnom podudarali. No, preko ovakve uvrede teško mogu preći, ma koliko dobre volje angažovala.

Ne poričem da na Limanu postoje osobe upravo onakve kakvima ih je gospodin Teofil opisao, ali takvih ima u svim delovima grada, s tom razlikom što se ovde ne napijaju ispred dragstora. Međutim, pored njih tu živi ili je živela gomila urbanog, obrazovanog sveta koja nema ništa zajedničko sa primitivnim mudrovanjima citiranim u tekstu i upravo oni daju osnovni ton ovom delu grada. Pored toga, ne znam kada su to Limanci odlučivali o sudbini Limana i, uopšte, kada je bilo ko rođen ovde odlučivao o bilo čemu?

Sada bih mogla da skrenem u patetiku, da pričam o tome koliko smo mi svi vezani za naše ulice, kej Dunav, za naše uspomene, no sve to ne bi imalo mnogo veze sa temom ovog pisma (ali već vidim odličan okvir za "Vreme uživanja"). Da skratim, s obzirom na to da gospodin Teofil definitivno nije sa Limana (a zaista me zanima iz kog je dela grada), pravu sliku može dobiti samo od onih koji to jesu, a ukoliko mu je sada već neprijatno što je izazvao negativnu reakciju svoje verne čitateljke i sugrađanke, može joj se direktno izviniti putem e-maila, pošto pretpostavljam da ova tema nije interesantna širem krugu čitalaca. Sad mi pada na pamet da bi se moglo ispostaviti da se "Vreme" najviše i kupuje na Limanu, što svakako ne čine osobe oslikane u članku gospodina Pančića.

Ah, da, ostatak teksta mi se dopao, ali ono za Liman dozvoljavam kao ozbiljan propust vašeg novinara.

Euđenija Trkulja, Novi Sad, privremeno na Novom Naselju, sa željom da se jednog dana vrati u Fruškogorsku