"Jednog dana nismo imali ni za hleb"; "Vreme" br. 574

Ovom prilikom želim da se redakciji lista "Vreme" zahvalim na veoma lepom intervjuu sa sadašnjim ministrom finansija gospodinom Božidarom Đelićem. Sasvim slučajno sam video časopis i iz čiste radoznalosti ga kupio i pročitao jer je na naslovnoj strani pisalo da je Božidar Đelić ličnost godine. Naravno, da ne zaboravim da kažem, ja živim i radim u Čikagu, gde sam, eto otišao silom prilika trbuhom za kruhom a i sklanjajući se od nadolazeće oluje koja je u poslednjoj deceniji uradila to što je uradila. I ja sam jedan od onih koji su fakultet završili u domovini a onda otišli preko da potraže bolje uslove za život i rad. Razlog za moje javljanje je zaista neverovatan intervju koji je ministar dao reporteru. Napomenuo bih da sam bio silom prilika sprečen da u zemlju dolazim skoro devet godina, isprva zbog američkih papira a onda kada se i to sredilo trebalo je vremena da se situacija u zemlji smiri tako da se zaista može bezbedno otići, no konačno sam prvi put došao posle 5. oktobra neposredno, a onda sam ovog leta u zemlji proveo skoro pola godine i samo prikupljao informacije o svemu što se dešava. Naravno, ministar Đelić je novo ime u našoj politici on je došao nekako u isto to vreme u zemlju. Pišem ovo pismo zato što sam zaista ubeđen da smo mi sada konačno napravili nekakav "rez" i počeli da postavljamo sposobne ljude na odgovarajuće pozicije.

Nadam se da je konačno došlo vreme da na mnoge slične, manje ili više važne funkcije dođu ljudi prema svetskim kriterijuma a ne kako je to bilo do sada.

Ne zaboravite da nas svet gleda pažljivo i da nije svejedno da li na pregovore sa strancima van zemlje ili u zemlji ide čovek kao što je ministar Đelić ili oni drugi.

Nenad Ratić, Čikago