Košarka:
Preko Jadrana u Evropu

Za manje od godinu dana postojanja, uprkos silnim sumnjama, Jadranska liga postigla je zapažen uspeh

BUDUĆNOST JE VEĆ POČELA: Jadranska liga

Od nedelje 24. decembra ULEB (francuska skraćenica za Udruženje evropskih košarkaških liga) ima jednog člana više. Ligama Španije, Italije, Francuske, Grčke, Portugala, Belgije, Engleske, Švajcarske, Nemačke i Holandije pridružio se i "hibrid" zvani Goodyear Adriatic League, iz koga se krije asocijacija klubova iz četiri države sa prostora bivše Jugoslavije (Slovenija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Jugoslavija, odnosno Crna Gora jer je ove godine igrala samo Budućnost iz Podgorice). Radovan Lorbek, direktor Jadranske lige, otišao je iz Barselone prezadovoljan jer su on i ekipa njegovih najbližih saradnika doživeli ostvarenje svojih vizija mnogo brže nego što su i sami mogli zamisliti. Pošto su, uz mnogo napora, slomili sve otpore na domaćoj sceni (pre svega u Hrvatskoj), Lorbek i Josip Bilić, sportski direktor Lige, okrenuli su se Evroligi videvši u njoj svoju perspektivu. Upućenost na Evroligu bila je logična jer su Lorbek i Mihovil Nakić, sportski direktor Cibone, od prvog dana Evrolige bili aktivni učesnici i kreatori stekavši nemali kredit u njenim krugovima.

PET TIMOVA U EVROPI: Jadranska liga je prva na prostoru ex-Yu krenula s trojicom arbitara, od Evrolige je zatražila i dobila formulare za vođenje zapisnika, slobodne sudije Evrolige uskakale su na mečeve Jadranske lige a čelnici elitnog evropskog takmičenja bili su gosti na otvaranju u Podgorici na meču Budućnost - Cibona. Jadranska liga će se završiti Fajnal for turnirom od 23. do 25. maja u Ljubljani. Igraće Olimpija, Cibona, Krka i Pivovarna Laško. Liga je stekla legitimitet, pozicije i ide napred bez obzira na saplitanja na koja i dalje nailazi.

Posledica ulaska u ULEB je predlog Evroligi (prihvaćenog) da od sezone 2003/04. dva kluba iz Jadranske lige steknu pravo na učešće u kvalifikacijama za ulazak u Evroligu. Ovde treba pojasniti da je reč o dva kluba van onih fiksnih (Olimpija, Cibona, prvak Jugoslavije), što znači da bi, teoretski, sa prostora bivše Jugoslavije u Evroligi moglo da se nađe čak pet timova. Dakle, više nego iz bilo koje evropske lige jer je limit po zemlji četiri! Da li će sve baš tako i biti ostaje da se vidi jer u evropskoj košarci još vlada mala konfuzija oko toga ko "vlada". Sukob na relaciji FIBA - ULEB/Evroliga tinja, upravo je u toku nova runda pregovora koji mogu, ali ne moraju da rezultiraju sporazumom. Uostalom, jedan sporazum je prošle godine u ovo vreme već bio postignut, čak i potpisan, da bi ga FIBA kasnije poništila. Sada je situacija slična, pozicije su manje-više identične, s tim što su ULEB i Evroliga osvojili teren, vode jedinstveno takmičenje i imaju dugoročne planove. Za FIBA-u Jadranska liga kao da ne postoji. FIBA, naravno, nema ništa protiv, ali i ne pomišlja da sarađuje s njom i još manje da je nagradi otvaranjem puta ka elitnom takmičenju za njena dva kluba. Sa tog stanovišta, za sve klubove sa prostora bivše SFRJ mnogo je atraktivnija varijanta Evrolige jer pruža sportsku šansu najboljima da se probiju do Evrolige. Ako tako bude (što zavisi od sporazuma FIBA - ULEB), osporavana Jadranska liga naglo će dobiti na ceni jer dobija dimenziju koja joj je nedostajala: sportski značaj.

"Malo je reći da smo zadovoljni. Prezadovoljni smo onim što smo postigli i tretmanom koji nam je dat u ULEB-u", rekao je Rado Lorbek, izvršni direktor Jadranske lige.

REAKCIJE: Mihovil Nakić, sportski direktor Cibone, takođe nije krio svoje zadovoljstvo:

"Baš me zanima sta će sada reći svi oni koji su nas kod kuće napadali zato što smo prihvatili učešće i branili ideju Jadranske lige."

Josip Bilić, sportski direktor Jadranske lige, takođe nije krio svoje zadovoljstvo:

"Doživeli smo veliku satisfakciju, kao i uvek kada se pokaže da ste u pravo vreme doneli pravu odluku, ispravno procenili stvari i opredelili se za pravu stranu. Mislim da će priznanje koje smo dobili od Evrolige, a ja ga doživljavam kao priznanje, biti veliki impuls razvoju našeg takmičenja koje je već u prvoj sezoni pokazalo da ima perspektivu. Ispunili smo sve što smo obećali i dokazali da se i ovde može raditi na visoko profesionalnom nivou. Klubovi su veoma zadovoljni jer nemaju nikakve troškove, plaćeni su im put i smeštaj u najboljim hotelima i imaju prihod od ulaznica. Prosečna poseta je više od dve hiljade gledalaca, da nije slabe posete u Sarajevu bila bi još bolja. U Tuzli imamo i po sedam hiljada gledalaca, u Širokom Brijegu po šest hiljada..."

Neizbežno je pitanje učešća srpskih klubova. Kakva je perspektiva?

"Ovih dana nazvaću potpredsednika Partizana Sašu Danilovića da ponovo popričamo o svemu", kaže Jure Bilić i nastavlja: "Imali smo dva susreta i razgovora, ali je onda došla ona nesrećna utakmica u Zagrebu koja je zaustavila kontakte i svima nam nanela veliku štetu. Nadam se da se sada, kada su se glave malo ohladile, ponovo može razgovarati. Vest koja je stigla iz Barselone baca potpuno novu svetlost na čitav projekt. Dakle, mi smo veoma zainteresovani da naredne sezone uz Budućnost igraju još Partizan i Crvena zvezda, mi to ne krijemo jer smatramo da su njihova atraktivna imena garancija za dobru posetu i takođe komercijalni uspeh lige."

Šta ako Budućnost više ne bude jugoslovenski tim?

"O tom potom, imamo rešenje i za tu opciju. Kada smo već kod Budućnosti, moram reći da je ona ove sezone odigrala veliku, pionirsku ulogu učestvujući u Jadranskoj ligi paralelno sa igranjem u YUBA ligi i Evroligi što je iziskivalo ogroman napor."

Kakva će biti formula za narednu sezonu?

"Naš je predlog da u sezoni 2002/03. učestvuju četiri kluba iz Hrvatske, po tri iz Slovenije i Jugoslavije i dva iz Bosne i Hercegovine. Za sezonu 2003/04. iz Slovenije, Hrvatske i Jugoslavije igrale bi po tri ekipe, iz BiH dve a za jedno mesto naknadno bismo se dogovorili."

Postoji li varijanta povećanja lige na 14 timova?

"To smo čuli iz Partizana i još nekih zainteresovanih timova iz Srbije, ali mislimo da to nije dobro. Ne zato što ne možemo da organizujemo takmičenje sa 14 timova, već zato što to ne bi bilo dobro za nacionalne lige. Jadranska liga bi se produžila za 4 termina, znači za mesec dana. I kada bi se onda timovi koji igraju uključili u nacionalne lige? Slovenački i hrvatski timovi uključuju se ove sezone u ligaška takmičenja 12/13. marta, zajedno sa četiri prva tima iz prve faze. Igraće se vrlo zanimljiva mini liga sa 14 kola, pa potom plej-of. Dakle, nacionalne lige nisu degradirane. Naprotiv, odsustvo najjačih timova doprinelo je ujednačenijem takmičenju u prvoj fazi jer nije bilo mečeva koji su se završavali sa 30-40 poena razlike u korist velikih. Mislim da je to dobra formula koju bi jugoslovenski klubovi takođe mogli da primene."

MODEL ZA MALE ZEMLJE: Rado Lorbek kaže da je ideja o regionalnoj ligi po ovoj formuli naišla na veliko interesovanje među manjim zemljama u Evropi:

"Zemlje Beneluksa su vrlo zainteresovane za naša iskustva i već razmišljaju o sličnoj ligi. Mislim da će se pre ili kasnije pojaviti slične ideje u Centralnoj Evropi i još nekim regionima. Formula nije primenljiva na velike zemlje, ali je kao stvorena za male. Pa, ako se još nađe neka sportska motivacija, eto razloga više za zadovoljstvo."

Što se (sadašnjeg) jugo-prostora tiče, na potezu je Partizan. Neprijatnosti doživljene u Zagrebu jesu sveže i jesu jak argument protiv, ali utisak je da su protivnici Jadranske lige u Hrvatskoj baš takvu reakciju i želeli. U Hrvatskoj su najveći protivnici oni koji ne žele "ništa zajedničko sa Srbima", dok je u Srbiji glavni problem uvređenost zato što je Liga u startu pravljena bez jugoslovenskih timova, "a sad nas zovu jer im trebamo". Nesporazumi će se vremenom izgladiti, a zajednički interes je kvalitetna liga, zanimljiva i sa sportskog i sa ekonomskog stanovišta.

Vladimir Stanković