"Generalni remont"; "Vreme" br. 586

Samo malena i siromašna Srbija, koja izgleda nije izvukla nijednu pouku iz nedavne prošlosti kada je lošom vladavinom opustošena, još uvek se igra pajaca koji lupeta o nacionalnom dostojanstvu i otkriva špijune i izdajnike. Od ovog poslednjeg otkrivanja špijuna, koji jako podseća na mračno doba staljinizma, i od retorike i dijalektike vojnog vrha i predsednika Koštunice i njegovog okruženja podilazi ozbiljna jeza. U trenutku kad u siromašnu Srbiju treba da uđe stotinu miliona dolara uslovljene pomoći, koja bi bar malo razvedrila naše svakodnevno sirotinjsko sivilo u zamenu za nekoliko ljudi kojima nismo uspeli sami da sudimo, proizvedena je do sada najveća politička afera, koja je, čini se, nepomirljivo i nepovratno produbila krizu u DOS-u. Mnogo gori od toga je diplomatski skandal koji je tada vulgarno iniciran. Visoki diplomata američke ambasade koga nisu smeli, nipošto, ni malim prstom da pipnu, ne samo da je uhapšen nego je na jedan arogantan način tretiran kao poslednja protuva. Samo politički diletanti i neznalice Americi, čija nam je podrška sada neophodna, guraju prst u oko i izazivaju skandale. Još verovatnije, to je učinio namerno neko ko misli da se samo u izolovanoj i getoiziranoj zemlji Srbiji može živeti dostojanstveno! Da li je uspeo u svojoj podloj nameri, saznaćemo posle 31. marta. Nadam se barem, razumu Amerikanaca.

Vitomir Redić, Beograd