"Ceremonija kazni"; "Vreme" br. 586

Tekst Maje Uzelac predstavljao je zbilja pravi "kulturni nokaut", i to svojom nedoslednošću, proizvoljnošću i niskim stilskim nivoom. Autorka krajnje nejasnog stava prema fenomenu političke korektnosti (bilo "kvazi" bilo "prave", štogod bila razlika) ne bi trebalo da se u toj meri zaleće s pljuvanjem po Gospodaru prstenova ili Ridliju Skotu. Posebno u svetlu njenog očiglednog potpunog nerazumevanja istorijskih, sociopolitičkih, a nadasve kulturoloških poruka Gladijatora, filma koji se odlikuje izrazito subverzivnim i politički NEkorektnim podtekstom, te brojnim i veoma aktuelnim istorijskim, filozofskim i kulturološkim porukama.

Poput Bulgakova (u pozorištu) u represivnom staljinističkom okruženju tridesetih godina, i Ridli Skot je (na filmu) u represivnom holivudskom okruženju kraja XX veka, zahvaljujući svojoj nesavladivoj, organskoj, vulkanskoj genijalnosti, bio u stanju da ozbiljne društvene i kulturne poruke (posebno onu antipopulističku, danas toliko neophodnu Srbima u Srbiji) proturi "između redova". I pri tom analogija ide i dalje pošto su obojica to uspeli koristeći se "spoljnim" sredstvima ili onim što je Viktor Sklovski nazivao "ostranenie", konkretno kod Bulgakova je u pitanju njegov vrhunski humor i elementi fantastičnog, kod Skota veličanstvena scenografija i impresivni specijalni efekti. Naravno, na taj aspekt Skotovog remek-dela se lako ostaje gluv, posebno kada sam kritičar ima ideoloških predrasuda, levičarske ili populističke orijentacije, što je izgleda slučaj i kod vaše novinarke.

Dr Milan M. Ćirković, Beograd