Karakas: Odlazak i povratak

Munjevit povratak svrgnutog predsednika Venecuele Huga Čaveza, koji se nakon samo dva dana puča trijumfalno vratio na vlast, samo je još više produbio klasne i političke podele u zemlji. Dok je iscrpljeni, ali presrećni Čavez pozdravljao oduševljenu masu svojih pristalica, među kojima je ponajviše siromašnih radnika i nižih državnih činovnika, koji su i oslobodili svog ljubimca iz vojnog pritvora i vratili ga na vlast, studenti, lekari i biznismeni koji žive u istočnom delu prestonice ostali su u svojim kućama da oplakuju propuštenu priliku da Venecuela zaustavi srljanje u ekonomsku propast. Iako je populistički predsednik, opijen narodnim oduševljenjem, obećao da neće biti "lova na veštice" i pozvao na nacionalno pomirenje, u pritvoru se i dalje nalaze predsednik nakratko uspostavljene prelazne vlade Pedro Karmona Estanga i nekoliko njegovih bliskih saradnika, kao i Efrain Vaskez Velasko, koji je bio na čelu armije koja je i otkazala poslušnost Čavezu. Nezadovoljstvo vladavinom Čaveza, pukovnikom koji je i sam pokušao pučem da dođe na vlast još 1992. godine, taložilo se poslednjih šest meseci da bi kulminiralo masovnim demonstracijama protekle nedelje, u kojima je u sukobu s vojskom život izgubilo 12 osoba. Međutim, vojni vrh, nekada saveznik venecuelskog predsednika, okrenuo mu je leđa i na vlast je došla nova vlada, sastavljena mahom od biznismena i ekonomskih eksperata. Uprkos tome što je jedan od najvećih izvoznika nafte u svetu, vlada predsednika Čaveza vodi zemlju u ekonomsku propast od 1998, kada je Čavez došao na vlast. Čavez je zarad kupovine socijalnog mira i podrške među najsiromašnijim delom populacije, tradicionalno nenaklonjenim reformama, sproveo niz ekonomskih mera koje u zemlji uspostavljaju komandnu ekonomiju, uključujući i agrarnu reformu, a zbog svojih dobrih odnosa s kubanskim predsednikom Fidelom Kastrom i gerilskim pobunjenicima u Kolumbiji, Venecuela je zbog Čaveza izgubla naklonost američke administracije. S druge strane, većina američkih partnera na kontinentu pozdravila je povratak Čaveza na vlast.

Njujork: Nova stranica istorije

"Ostvario se davnašnji san", izjavio je generalni sekretar Ujedinjenih nacija Kofi Anan nakon što je 11. aprila u Njujorku, sedištu svetske organizacije, zvanično obrazovan Međunarodni krivični sud. San o osnivanju Međunarodnog suda star je više od pola veka, praktično onoliko dugo koliko je stara i sama svetska organizacija. Ideja o Sudu rodila se nakon suđenja nacističkim ratnim zločincima u Nirnbergu, ali je ležala u zapećku sve do konferencije u Rimu 1998. godine, kada su države članice pozvane da potpišu i potom ratifikuju sporazum o osnivanju Suda. Iako se očekivalo da će proći čak osam godina pre nego što najmanje 60 država članica UN-a ratifikuje sporazum, Hans Korel, švedski sudija i jedan od glavnih pravnika pri UN, primio je 11. aprila potvrde o ratifikaciji iz još deset zemalja, čime se broj država osnivača Suda popeo na 66. "Čovečanstvo je okrenulo novu stranicu istorije", izjavio je tim povodom sudija Korel.

Slavlje u Njujorku zbog velikog dana za međunarodno javno pravo bilo bi veće da se među osnivačima nalaze i SAD, čija je politička i materijalna podrška ad hok tribunalima za bivšu Jugoslaviju i Ruandu bila odlučujuća u vreme kada su ovi sudovi osnivani. Klintonova administracija potpisala je sporazum o osnivanju Međunarodnog krivičnog suda, iako bez namere da ga ratifikuje. Čim je postao predsednik, Džordž Buš je objavio da će povući potpis, što se nije desilo u 200 godina američke istorije. Povrh toga, Kongres je već usvojio zakon kojim se američkim zvaničnicima na svim nivoima striktno zabranjuje da sarađuju s Međunarodnim sudom. Jedini način da se SAD privole na ratifikaciju bio je da se u statutu Suda eskplicitno odredi da su američki građani izuzeti od jurisdikcije ove međunarodne institucije, što je za UN bilo neprihvatljivo. Mnogi američki analitičari i stručnjaci za međunarodno pravo smatraju da su strahovi SAD od Međunarodnog suda, čak i nakon 11. septembra, potpuno neosnovani jer su šanse da neki američki građanin bude interesantan Sudu ionako veoma male. Sud će zvanično biti uspostavljen u Hagu 1. jula i neće se baviti genocidom, ratnim zločinima i zločinima protiv čovečnosti koji su počinjeni pre ovog datuma. Takođe, sud će moći da se bavi samo onim zločinima koji su se desili na teritoriji neke zemlje osnivača ili ih je počinio građanin jedne od ovih zemalja, i to samo onda kada domaći sudovi nisu u stanju da vode proces protiv počinilaca. Za razliku od Međunarodnog suda pravde, čije je sedište takođe u Hagu a koji presuđuje u sporovima između država, Međnarodni krivični tribunal utvrđivaće pojedinačnu odgovornost.

Džafna: Tigrovi mirotvorci

Nakon 12 godina od kada se nalazi na čelu Tigrova, Velupilai Prabhakaran, koji uživa bezrezervnu podršku pripadnika tamilskih Tigrova (LTTE) i koji je poznat po svojoj surovosti, prvi put je izašao iz skrovišta i održao konferenciju za novinare sa do sada nečuvenom porukom mira. Prvi put bez svoje prepoznatljive tamilske maskirne uniforme, Prabhakaran je izložio svoj plan o mirovnom sporazumu i predlog za prekid neprijateljstava. Nekoliko dana pre toga, prvi put nakon 12 godina otvoren je put koji od prestonice Kolomba vodi do Džafne na severu zemlje, grada koji Tamili smatraju svojim kulturnim i istorijskim centrom. Prabhakaran, koji je do 11. septembra prošle godine uživao reputaciju najzloglasnijeg svetskog teroriste, najavio je na konferenciji za štampu da će dozvoliti da u oblastima pod kontrolom Tigrova deluju i druge političke partije, a čak se izvinio muslimanskom stanovništvu koje je proterao iz Džafne 1990. Reputaciju nemilosrdnog militantnog vođe i teroriste, Prabhakaran je stekao najviše zbog uspeha terorističkih operacija koje je naredio i zbog fanatizma koji je uspeo da pobudi kod svojih sledbenika: njegovi Tigrovi, između ostalog, odgovorni su za ubistva bivšeg predsednika Srilanke i bivšeg premijera Indije, a zamalo im je pošlo za rukom da ubiju sadašnjeg predsednika zemlje. Ubili su gotovo sve umerene tamilske političare koji su zagovarali suživot sa budističkom većinom. Pripadnice tamilskih Tigrova prve su osmislile i usavršile samoubilačke napade. Tamilski Tigrovi uspeli su za dve decenije borbe protiv vlasti u Kolombu da podele Srilanku, a za sebe traže teritorije duž obalskog pojasa na severoistoku zemlje, gde tamilsko stanovništvo čija je veroispovest hinduistička čini većinu.

Priredila: D. Anastasijević