Socijaldemokratsko ujedinjenje:
Jedna stranka – dva lidera

U činu ujedinjenja Socijaldemokratske unije i Socijaldemokratije možda leži početak integrativnih procesa na političkoj sceni, ali se ekipa DOS-a u Skupštini Srbije i dalje grupiše u nove poslaničke klubove

Nakon deceniju dugog stranačkog razmnožavanja, na političkoj sceni Srbije desilo se nešto sasvim drugačije: dve parlamentarne partije slične orijentacije, članice vladajućeg mnogostranačkog DOS-a – Socijaldemokratska unija (SDU) Žarka Koraća i Socijaldemokratija (SD) Slobodana Orlića, ujedinile su se u novu stranku – Socijaldemokratsku partiju (SDP).

Do izbora za organe SDP-a, koji bi trebalo da se održe najdalje za godinu dana, Korać i Orlić biće kopredsednici nove stranke, a svi organi i tela SDP-a formiraće se spajanjem odgovarajućih tela SDU-a i SD-a, koje, kako precizira Sporazum o ujedinjenju, prestaju da postoje kao posebne političke stranke.

Na Kongresu održanom pod sloganom "Za novo vreme" sumirana je i snaga nove organizacije: u 95 lokalnih odbora registrovano je 18.000 članova; predstavnici SDP-a učestvuju u organima lokalne vlasti u 72 opštine, ali i u saveznom (tri poslanika), republičkom (13) i parlamentu Vojvodine (tri). Korać je potpredsednik Vlade Srbije, a Orlić savezni sekretar za informisanje.

Za domaće uslove sasvim neobičan čin inspirisao je jednog od gostiju ujediniteljskog kongresa, srpskog premijera Zorana Đinđića, da oceni da je reč o važnom događaju koji poručuje da Srbija ulazi u period integracija. Đinđićeva prognoza verovatno bi zvučala mnogo ubedljivije da u prilici da je uživo čuju, osim nešto više od hiljadu delegata SD-a i SDU-a, nisu bili samo predstavnici manje od polovine stranaka članica DOS-a koji su došli da pozdrave veliki događaj u političkom životu koalicionih partnera. Gostujući tim, pri tom, nije bio sastavljen po kriterijumima programske i ideološke bliskosti – u njemu se, tako, nalazio desničar i monarhista Vladan Batić, ali ne i, recimo, socijaldemokratama programski znatno bliži predstavnici Građanskog saveza Srbije (GSS).

KUM JEDAN, KUM DVA: Pogled unazad nudi i potencijalno objašnjenje odsustva idejno najbližih koalicionih partnera – SDU je, pre šest godina, stvoren nakon obračuna u GSS-u, u kome je struja tadašnje predsednice stranke Vesne Pešić pobedila struju koju je predvodio tadašnji potpredsednik GSS-a Žarko Korać. Pola decenije kasnije, i drugi deo u nedelju osnovanog SDP-a nastao je cepanjem originalne stranke – Socijaldemokratije – čiji je predsednik Vuk Obradović politički onesvešćen na seksualnom frontu.

Oba rođenja pratile su optužbe jedne od strana u sporu da "kumstvo" pripada sasvim trećoj strani: u sukobu koji je pocepao GSS, govorilo se o svesrdnoj pomoći Vuka Draškovića Vesni Pešić (što je ovaj kasnije i sam tvrdio), dok je Obradovićevo krilo pocepane Socijaldemokratije (čiji je originalni osnivač Bogoljub Karić) za kreiranje "seksualne afere" optužilo premijera Đinđića.

Ako su dve tako rođene stranke na ujediniteljskom kongresu u nedelju i dokazale da su preležale dečje bolesti (naročito onu koja se manifestuje personalnim unutarpartijskim/međupartijskim obračunima bez programskog pokrića) nejasno je gde bi mogli biti skriveni argumenti za optimističku prognozu o početku nekog šireg procesa integracija. Politikolog Ognjen Pribićević, tako, smatra da u budućnosti treba očekivati paralelne procese stranačkih integracija i dezintegracija. Pozdravljajući postupak SDU-a i SD-a, Pribićević prognozira da će se "još dugo preplitati povezivanja po idejama i programima i podele po ličnim ambicijama, jer je to trajnija osobina političke scene u Srbiji".

SVE NIJANSE DOS-a: Primeri stižu gotovo svakodnevno: mediji izveštavaju o novoustanovljenoj saradnji nekadašnjih visokih funkcionera socijalista i Demokratske stranke, sada lidera novih stranaka, Zorana Lilića i Slobodana Vuksanovića; u nekim izveštajima pominje se i Vuk Drašković; Mira Marković najavljuje objedinjenje "prave levice", a članice DOS-a u parlamentu Srbije nastavljaju s formiranjem novih poslaničkih klubova. Trenutno stanje je sledeće: u prvobitnoj poslaničkoj grupi, kojom šefuje potpredsednik DS-a Čedomir Jovanović, od nekadašnjih 176 članova sada sedi njih 97. Koštuničin DSS ima sopstveni poslanički klub od 45 članova, po brojnosti sledi klub gradonačelnika Čačka Velimira Ilića i njegove Nove Srbije (osam) i klub Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenada Čanka i Lige za Šumadiju, sa ukupno sedam članova. Tu su i tri poslanička kluba sa po šest članova – u jednom su poslanici Demokratske alternative Nebojše Čovića, u drugom Reformisti Vojvodine i Koalicija Sandžak, a u trećem (mada može i obrnutim redom) članstvo Saveza vojvođanskih Mađara. Momčilo Trajković, lider Srpskog pokreta otpora, izabran kao kandidat DOS-a, ne pripada nijednoj poslaničkoj grupi. Dosadašnje iskustvo pokazalo je da je razmnožavanje poslaničkih klubova DOS-a u direktnoj proporciji s političkim sukobima dvojice vodećih lidera i stepenom sigurnosti da će nekih izbora ipak biti. Nešto dugotrajnije iskustvo je, takođe, pokazalo da negde tamo, u vreme stvarnog početka kampanje, nastupa i momenat kad dugotrajna merkanja, opipavanja terena i sitne trgovine valja pretvoriti u konkretne koalicije i proglasiti sezonu guranja sukoba pod tepih.

Vera Didanović