Koncert:
David Byrne

Kašika ritma

10. jun, Centar "Sava", Beograd

Premlad kada je Andy Warhol tražio sebi rokenrol bend, g. Byrne je ipak postao jedan od najvećih primenjenih umetnika u muzici. Posle dve decenije od jedinog gostovanja njegovog nekadašnjeg sastava Talking Heads u ovim krajevima, u dodatnom delu svoje svetske turneje Lazy Eyeball – promotivne za prošlogodišnji album Look Into The Eyeball – iz Stambola je pre Skoplja zalomio i u zemlju No Name, gde Beograd opet počinje da sve češće preotima velike strane koncerte Zagrebu.

Kult-status neizbežno menja perspektive, a zaostavština Hedsa ovde je u međuvremenu dovoljno slušana i voljena da ulaznice (500-700 d.) budu rasprodate, i to pretežno naraštajima koji su tokom vrhunca novog talasa kašiku još uvek doživljavali prvenstveno (i sasvim ispravno) kao udarački instrument. Tako su David i njegov trio u intimni, gotovo teatar-ambijent ‘na tremu’ ogromne bine Centra "Sava" (promišljeno ostavljene iza zavese) došli uz veoma topao i bučan doček.

Nad jedva primetnim kuckanjem tempa i ponekim akordom s matrica, izvrsni basista Paul Frazier, Mauro Refosco (vibrafon, marimba itd.) i bubnjar pune koncept 3P – Pevno, Plesno & Pametno – a kratke najave daju novi/prvobitni smisao tačkama kao (Buck) Naked. Krasno jednostavne, ali ne i minimalističke Byrneove pesme brzo su prvih pola sata dovele do kulminacije u and She Was i izvanrednoj Once in a Lifetime, i od tada su se ovacije često ponavljale. Uzdržano koristeći gitare, David bi tek u zakuvavanju takvih Heds-standarda dopustio da izbije njegova sviračka veština, no pojavom šest gudača – uspomena na rad s Balaneskuom? – postaje još jasnije kako svi drugi instrumenti planski preuzimaju razne glasove osnovnog rokerskog oruđa.

U odličnoj pevačkoj formi, sed ali i dalje pritajeno elegantan s glatko iskrivljenim pokretima u mekim cipelama, D. Byrne s lakoćom klizi kroz raznolike numere iz svoje gotovo neverovatno razuđene karijere, koja je kod nas, nažalost, ostala manje poznata posle njegovih početnih (’89.), naravno, vrhunskih dometa: kompilovanje (Brazil Classics 1: Beleza Tropical), izdavaštvo (disko-kuća Luaka Bop, proverite SVE), produkcija, film/TV, sopstveni albumi (Rei Momo, takođe licencno objavljen u prethodnoj Jugoslaviji) i uopšte bavljenje brazilskom i svetskom muzikom.

Samo najsuptilnije kompozicije u aranžmanima variranim do kamernih – kao bas-gitara plus gudači za Revolution – dale su nekakav izgovor za sedenje, a glavninu jednoipočasovnog koncerta preuzeo je nenametljivi no neodoljivi groove. Glavnina sale, prirodno, opušteno đuska – pa bilo to Great Intoxication, aktuelni hit Lazy ili i dalje provokativni klasik Life During Wartime. Kao retko kada u SC-u, a i šire, moćne stojeće ovacije izmamile su još pola sata biseva, pri čemu je prvi počeo odličnom neočekivanom obradom I Wanna Dance With Somebody W. Houston!

Mnogima je nedostajalo da bivši T. Head (grupa raspuštena ’91.) opet poentira još nekim starim grupnim hitom, no posle bus-putovanja, nevoljnog produženog "druženja" s bugarskim carinicima itd., Dejvid je imao snage i za veliku ponoćnu konferenciju za novinare i volje za razmenu mišljenja.

Budimo realni, ne dešava se mnogima više no jednom u životu. Svašta smo istrpeli i propustili, a bar ovog puta – mi smo bili ti.

Dragan Kremer