Proizvodnja električne energije

Poznato je da se električna energija proizvodi u elektranama u kojima se različiti vidovi energije pretvaraju u električnu. Toplotna vrednost uglja i snaga vode su najveći izvori električne energije u našoj zemlji. Električna energija koju trošimo u svojim domovima proizvodi se u termoelektranama površine nekoliko stotina fudbalskih igrališta i u hidroelektranama čije brane pregrađuju reke.

Da bi mogla da pređe put do naših domova, električna energija u početku mora da ima napon najmanje 1000 puta veći od onog na kojem rade kućni aparati. Kroz moćne dalekovode električna energija putuje od termoelektrana i hidroelektrana do udaljenih postrojenja – transformatorskih stanica. U transformatorskim stanicama visok napon električne energije se snižava do nivoa na kojem rade kućni aparati – 220 volti.

Energiju iz reka i milionima godina stvaranog uglja koristimo skoro u istom trenutku kada se proizvodi u termoelektranama i hidroelektranama. Ona se do naših kućnih aparata kreće brzinom svetlosti od čak 300.000 kilometara u sekundi. Električnu energiju, za sada, ne možemo da držimo u skladištima, osim u manjim količinama koje mogu da se čuvaju u akumulatorima ili baterijama.

Termoelektrane

Morali su da prođu milioni godina da bi od nekadašnjih šuma nastao ugalj. U Srbiji postoji nekoliko oblasti, ugljenih basena, gde se proizvodi ugalj. Najveće količine lignita, dovoljne za ekonomičnu proizvodnju, nalaze se na Kosovu i Metohiji – u blizini Prištine, zatim u okolini Lazarevca i pored Kostolca. Na te tri lokacije lignit se proizvodi u velikim, savremenim površinskim kopovima. U još osam manjih rudnika lignit i izvesne količine kamenog i mrkog uglja proizvode se na stari način – kopanjem iz dubokih rudničkih jama

Da bi se došlo do uglja, prvo mora da se skine zemlja koja se taložila milionima godina. Negde je sloj zemlje iznad uglja debeo 30, a negde i svih 100 metara. Zemlja se kopa i odlaže ogromnim bagerima – najvećim mašinama na svetu – visokim 80 metara. Kada dođu do uglja, njega takođe kopaju bagerski zubi. Ugalj se potom prevozi do termoelektrana, mlinova visokih kao soliter, gde se melje i pretvara u prašinu. Ugljena prašina se ubacuje u kotlove, gde se sagoreva i pretvara u toplotnu energiju. Visoka temperatura zagreva vodu u cevima koje se nalaze oko kotla i "pretvaraju" vodu u vodenu paru (cevi u našoj najvećoj termoelektrani "Nikola Tesla B" kod Obrenovca dugačke su 832 kilometra – to je udaljenost od Obrenovca do Istanbula (823), Odese (840) Varšave (848), Drezdena (856) ili Milana (870). Vodena para se pod velikim pritiskom usmerava na lopatice turbine, čime se dobija mehanička energija. Pritisak vodene pare je toliki da turbinu okreće 3000 puta u minuti. Mehanička energija iz turbine pokreće generator koji proizvodi električnu energiju.

Hidroelektrane

Kolika je snaga vode, nažalost, najbolje shvatimo tek kada dođe do poplava. Tada se iz reka oslobađa ogromna energija koja ruši sve što su stvorili priroda i čovek. Gradeći hidroelektrane, čovek snagu usmerava na stvaranje – na dobijanje električne energije, bez koje bi sve oko nas stalo. Istovremeno, pregrađivanjem reka smanjuje se opasnost od poplava.

Gradnja hidroelektrane – počev od istraživanja, preko izrade hiljada projekata, do građevinskih radova i ugradnje opreme – traje sedam do deset godina (slično je i s termoelektranama). Brana hidroelektrane mora da bude dovoljno visoka i čvrsta da izdrži i najveći vodostaj reke i potencijalne zemljotrese. U dnu brane nalaze se veliki tuneli kojima se voda usmerava na turbine. Snaga vode pokreće rotor turbine (rotor u našoj reverzibilnoj hidroelektrani "Bajina Bašta" težak je 480 tona i okreće se brzinom od 428 puta u minuti). Okretanjem rotora, snaga vode pretvara se u mehaničku energiju, koja se u generatorima pretvara u električnu energiju.

Zašto nemamo dovoljno električne energije

Elektroprivreda Srbije je posle velikih iskušenja pred kojima se nalazila proteklih 12 godina u situaciji da sama ne može sasvim da zadovolji potrebe svih potrošača električne energije. Osnovni razlozi za to su:

– dugogodišnja niska cena električne energije u odnosu na potrebe održavanja i razvoja rudnika, elektrana i prenosne mreže,

– preorijentacija potrošača na grejanje električnom energijom, najdostupniji i najjeftiniji energent u poslednjih 12 godina,

– novi proizvodni kapaciteti nisu izgrađeni ni blizu odgovarajućem obimu,

– umanjena proizvodna mogućnost i pouzdanost rada termoelektrana, zbog nedovoljnog obima remonta od 1990. godine do danas (jedna od najtežih posledica oslabljenog ekonomskog položaja EPS-a),

– izraženi problemi u funkcionisanju i upravljanju rudnicima, elektranama i prenosnom mrežom na Kosovu i Metohiji gde se nalaze najveće rezerve uglja i 15 odsto ukupne snage proizvodnih kapaciteta EPS-ovih elektrana.