Izbor košarkaškog selektora:
Red je na Maljkovića

Posle početnog energičnog "ne" poznatog stručnjaka, stiglo se do obećavajućeg "da vidimo". Košarkaški savez Jugoslavije je na pravom putu da na najbolji način reši pitanje selektora, a na Maljkovićevim prijateljima je da slome ostatke njegovog otpora

Danas se ne bi moglo sa sigurnošću reći da će Bozidar Maljković biti novi selektor košarkaške reprezentacije Jugoslavije, ali se mogu konstatovati najmanje dve stvari: košarkaška organizacija želi Maljkovića, a javnost bi njegov izbor dočekala s neskrivenim oduševljenjem i apriornom podrškom, s kojom ne može da računa nijedan drugi kandidat. Takođe, niko od igrača – što je veoma važno – ne bi imao ni najmanju zamerku na izbor, a niko od pominjanih ili samozvanih kandidata takođe ne bi imao niti jedan jedini argument za bilo kakav prigovor.

JOŠ NIJE IZREČENA ZADNJA REČ: Božidar Maljković

GRUPA ZA PRITISAK: U čemu je, onda, problem? U samom Maljkoviću koji godinama, iz svojih razloga, odbija bilo kakvu formalnu saradnju sa KSJ-om. Već je odbijao selektorsku klupu, nije član Stručnog saveta, ne učestvuje u programima KSJ-a. Prilikom nedavne rekonstrukcije Stručnog saveta, opet je rekao energično "ne", što ga je u startu udaljilo i od kombinacija za mesto selektora, ali samo krajnje tvrdoglavi ljudi nikada ne menjaju mišljenje, a samo rođeni gubitnici odustaju na prvoj prepreci. U KSJ-u, na sreću, takvih nema pa je u seriji razgovora s mogućim kandidatima u prvi plan opet izbio Boza Maljković. Po karijeri koju je napravio, po rezultatima koje je postigao, po manirima koji ga čine gospodinom i na klupi, Božidar Maljković je u ovom trenutku daleko najbolje rešenje i KSJ zaslužuje priznanje za napore koje čini da pitanje selektora reši na najbolji mogući način. Čak i oni za koje Maljković možda misli da nisu za njega, svesni da su neki lični odnosi potpuno zanemarljivi kada je u pitanju interes naše košarke, podržavaju ideju i spremni su da na sastanku Stručnog saveta 22. januara podrže opciju Maljković.

U međuvremenu, KSJ je formirao mini "grupu za pritisak", koja treba da slomi poslednji otpor poznatog trenera. Ne radi se o tome da Maljkovića treba moljakati, on sigurno ne spada u takve ljude. Treba ga ubediti da se radi o interesu jugoslovenske košarke a, na kraju krajeva, i rešenju koje je dobro i za njega lično. Posle više od 20 godina na klupi, od vremena kada je vodio Radnički (1980–1982) kao najmlađi prvoligaški trener, Maljković je u dnevnom klupskom pogonu: pet godina pomoćnik Ranku Žeravici u Zvezdi, potom četiri briljantne godine u Splitu pa od 1990. sjajna evropska karijera u Barseloni, Limožu, Panatinaikosu, Pari Sen Žermenu i Unikahi iz Malage. Osvojio je skoro sve što se osvojiti moglo na klupskom nivou, vreme je da njegovi novi ciljevi budu s reprezentacijom Jugoslavije. Zar nije dovoljan motiv mogućnost da se jedna briljantna trenerska karijera kruniše, recimo, zlatnom olimpijskom medaljom u Atini iduće godine? Ili zlatnom medaljom na EP-u u Beogradu 2005, na par kilometara od terena Ušća na kome je počeo da uči trenerski zanat?

PROBLEM RESTRIKCIJE: Činjenica je da KSJ ne može da plati ni Maljkovića ni bilo kojeg drugog našeg trenera prve kategorije ni približno koliko oni zarađuju u inostranim klubovima, ali to ipak nije nepremostiva prepreka. Ukoliko selektor bude insistirao da radi u nekom klubu, treba mu to dozvoliti jer dosadašnja praksa potvrđuje da dvostruka selektorska funkcija ne šteti reprezentaciji. Dušan Ivković, Željko Obradović i Svetislav Pešić su to dokazali na najbolji mogući način. Ako Maljković konačno prihvati, to bi značilo da naredne godine sigurno neće raditi u Španiji jer se javlja isti problem koji je imao Pešić: inkompatibilnost funkcija. ACB liga izričito u članu 22 svog pravilnika kaže da trener, da bi dobio licencu, osim diplome, mora da ispuni još jedan uslov: da nije vezan za drugi klub ili federaciju. Ako baš bude želeo da radi u klubu, preostaju druge zemlje koje nemaju tu restrikciju i čijim bi klubovima bila čast da za trenera imaju selektora Jugoslavije.

Mini anketa "Vremena" među stručnjacima i igračima potvrđuje da je opcija Maljković najbolje rešenje. Njegov izbor bio bi više od kontinuiteta jugo škole koja u Evropi dominira godinama. Maljković je učio od Ace Nikolića, direktno je sarađivao s Rankom Žeravicom, afirmisao je nebrojeno mnogo igrača, ali takođe pomogao i brojnim trenerima. Nije li baš Maljković otvorio vrata Evrope Željku Obradoviću preporučivši ga Huventudu kada je sam 1993. odbio ponudu kluba iz Badalone i ostao u Liježu?

Maljković ne bi smeo da ponovi grešku svog prijatelja Radomira Antića, koji je u dva navrata – 1998. i 2000. – odbijao selektorsko mesto u FSJ-u. Da je prihvatio bar 2000, sigurni smo da bi Jugoslavija igrala Svetsko prvenstvo u Japanu i Koreji i bilo bi mnogo bolje i fudbalskom savezu (naročito njegovoj kasi) i samom Antiću koji u naponu snage i s oreolom najboljeg jugoslovenskog trenera danas već drugu sezonu ne radi. Istina, njihova situacija nije ista jer Maljković ima posao i može da bira gde će raditi, sličnost je šansi koja se ukazuje jednom ili dvaput u karijeri.

Pogled na spisak trenerskih velikana koji su bili selektori jugoslovenske reprezentacije i doneli 33 medalje s najvećih takmičenja obavezuje KSJ da izabere najbolje rešenje, a izabranog da – prihvati!

Vladimir Stanković