Univerzitet - ko štiti batinaše:
Kolektivni zaborav

U srpskoj verziji O jagodama i krvi još niko nije odgovarao za premlaćivanje studenata i nastavnika na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu maja 2000, traži se pomoć policije i tužilaštva ali je pravo pitanje – koliko Univerzitet može sam sebi da pomogne

Dekani Arhitektonskog, Građevinskog i Eletkrotehničkog fakulteta u Beogradu uputili su nedavno apel javnosti u kome traže pomoć u rasvetljavanju "jednog slučaja prebijanja i drastičnog ponižavanja ljudi i Univerziteta". Dekani prof. dr Zoran Nikezić, prof. dr Aleksandar Cvetanović i prof. dr Branko Kovačević poručuju da bi rasvetljavanje slučaja koji se dogodio u noći 23. maja 2000. godine u zgradi tehničkih fakulteta "trebalo da bude čin početka moralnog pročišćavanja ovog društva, što podrazumeva ne samo osudu neposrednih izvršilaca batinaša nego i, pre svega, osudu naredbodavaca i organizatora ponoćnog prebijanja".

Neposredno posle slučaja kakav se ne pamti u istoriji Beogradskog univerziteta grupa nastavnika i saradnika Arhitektonskog fakulteta podnela je Prvom opštinskom javnom tužilaštvu u Beogradu krivičnu prijavu protiv NN lica.

Ni dve i po godine posle događaja nadležni nisu otkrili ko su bili batinaši, ko naredbodavci. Dekani ukazuju da "scenografija" napada, kao i svi prethodni potezi ukazuju da se sve odvijalo po naredbi Vlade Teodosića, tadašnjeg dekana Elektrotehničkog fakulteta. Oni tvrde da postoje mnogi svedoci da je te noći i pre i za vreme batinanja studenata dekan Teodosić bio u zgradi. I Studentska unija ETF-a upućuje otvoreno pismo premijeru dr Zoranu Đinđiću i republičkim ministrima policije i pravde Dušanu Mihajloviću i Vladanu Batiću kojim traži odgovornost vinovnika batinanja, ali i svih naredbodavaca. Postoji dovoljno činjenica o zločinu da se istraga pokrene i reši, naglašavaju studenti.

Prvo opštinsko javno tužilaštvo je krajem prošle godine obnovilo zahtev Kriminalističkoj policiji SUP-a Beograd da se otkriju batinaši koji su fizički napali studente i profesore u noći između 22. i 23. maja 2000. Prema pisanju lista "Danas", Informativna služba Gradskog SUP-a tvrdi da "još ništa nije stiglo".

Trojica dekana poručuju da "naredbodavci i organizatori sramnih dela osećaju da i dalje mogu da neguju, čak i da razvijaju svoju bahatost i da se rugaju svojim žrtvama. To je ono što je u svim ovakvim slučajevima najstrašnije."

RUGANJE ŽRTVAMA: I upravo s tim neverovatnim ruganjem žrtvama na Elektrotehničkom fakultetu su se već suočili: letos je na adresu ovog fakulteta stiglo rešenje Trgovinskog suda u Beogradu da za "usluge obezbeđenja" plati Pro-Tech Teamu iz Beograda 264.770 dinara!?

Kao što smo već pisali ("Mlati pa naplati";"Vreme", 25. jul 2002, Milan Čolaković, novi vlasnik Pro-Tech Teama, objašnjava da je firmu kupio aprila 2001. od Dragana Popovića, koji je bio šef kabineta Mirjane Marković: "Nasleđena je dokumentacija koja svedoči da je izvršena usluga obezbeđenja koja ni do danas nije plaćena. Neka sud presudi ko mora da plati! Mi smo profesionalci." Iz dokumentacije se vidi: naručilac posla – Vlada Teodosić, dekan Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu.

Fakultet se žalio na ovo rešenje Trgovinskog suda. ETF vodi i spor protiv bivšeg dekana Vlade Teodosića koji je iz fakultetske kase štedro trošio na "obezbeđenje": on je za profesionalne "gorile", lance, katance, okove dao više od 150.000 DM!?

Ruganje žrtvama se nastavlja: povodom apela bivši dekan poručuje novinarima da će se videti na sudu, da je njegov avokat Branimir Gugl, ali i da je jedna krivična prijava protiv njega već odbačena. Dr Miloš Laban, u to vreme profesor na ETF-u i spiritus movens sramnih zbivanja na ovom fakultetu, tvrdi da su to sve "klevete i laži".

Teodosić poručuje da je morao da spreči da "nedefinisana rulja ulazi na fakultet, da naša imovina koja je od velike vrednosti ne bi prošla kao slike iz Skupštine i kao Televizija, koja je temeljno opljačkana kad je zapaljena". Još jedno ruganje žrtvama: "nedefinisana rulja" su pobunjeni profesori i studenti, koje je dekan mesecima svakodnevno ponižavao i maltretirao, da bi konačno, u noći 23. maja 2000. bilo organizovano batinanje.

MOĆ KONFORMISTA: Dekani u svom apelu pitaju rukovodeće ljude ove zemlje "zbog čega se ovaj slučaj, u istoriji Univerziteta, čak i u svetu nezabeležen po svojoj bestijalnosti (medicinske maske, batine, besprimerna mržnja i ostrašćenost) ne rešava, mada su prošle dve godine od dana podnošenja krivične prijave".

Slično pitanje postavlja i Studentska unija ETF-a.

Vodeći ljudi ove zemlje treba da kažu zašto se ovaj slučaj ne rešava, ali za Univerzitet bi vrlo lekovita bila i jedna hrabra introspekcija: da se suoči sam sa sobom i postavi pitanje zašto je mirno gledao kako neki ministri, rektori, dekani i njihovi timovi razaruju ovu instituciju. Zbivanja na ETF-u, Filološkom, Šumarskom, FON-u, Poljoprivrednom, Veterini, pa i na Medicini, kao da su zaboravljena.

Profesori Pravnog fakulteta amnestirali su nekadašnjeg dekana Olivera Antića: izgleda da su više zaokupljeni odbranom lika i dela Radovana Karadžića nego osudom osionog dekana koji je otpustio najviše profesora u istoriji ove kuće.

Famozni "lustracioni" član 141 Zakona o visokom školstvu sveo se zapravo na neobaveznu instant-lustraciju: dekan ili katedra mogu da pokrenu postupak u roku od dva meseca, a ukoliko se za to vreme ništa ne preduzme, stvar je završena! I tako je kolektivna akademska amnezija pokrila lik i delo svih onih ministara, rektora, prorektora, dekana, članova upravnih odbora koji su se za vreme "godina raspleta" shodno ogromnim ovlašćenjima ponašali kao da je Univerzitet, odnosno fakulteti njihovo privatno dobro ili, još gore, trećerazredne zadruge u kojima po svom ćeifu, najščešće po političkim i ličnim simpatijama i antipatijama, ljude otpuštaju ili zapošljavaju, teraju u penziju ili im produžuju ugovore, odobravaju ili ne odobravaju izradu teze, stručno usavršavanje u inostranstvu… sve do "bumaške" kojom se srećniku ili srećnici udeljuje krov nad glavom.

Trebalo je ove ljude sprečiti da ponovo budu na rukovodećim funkcijama iz razloga moralne higijene, da ne doprinose reinkarnaciji zla. Međutim, ljudi koji su činili zlo spremaju na mnogim fakultetima veliki povratak.

Na univerzitetima amnezija i konfuzija: tako je bivši dekan ETF-a Teodosić ispraćen u penziju sa poklonom, i on dobija dukat!? Istovremeno, fakultet protiv njega vodi spor zbog zloupotrebe položaja!? Podsetimo, za vreme strahovlade dvojca Teodosić–Laban sa ETF-a je oterano ili fakultet napustilo 97 profesora, asistenata i drugih saradnika u nastavi! Univerzitet, kao jedna od ipak elitnih institucija društva, mora javno da postavlja pitanja individualne odgovornosti. Ali, kao da se Univerzitet utopio u konformizmu tihe većine prosečnih: nema ni snage ni volje da ispliva iz moralne entropije.

Slobodanka Ast