Aleksandra Kostić:
Reklama i edukacija

"Pun kufer marketinga"; "Vreme" br. 627

Prvo bih želela da vam uputim čestitke za novi izgled i kvalitet časopisa koji je sada na svetskom nivou. Nadam se da neće zvučati trivijalno ako vam kažem da jedva čekamo četvrtak da pazarimo novi broj, kao i da i moj muž i ja sa uživanjem čitamo sve, od korice do korice.

Osnovni razlog mog obraćanja je reagovanje na rubriku "Pun kufer marketinga" Nadežde Milenković. Mislim da je i malo pre pauze od nekoliko brojeva kad nije pisala i sad nakon nje izgubila na oštrini, a bogami i na smislu. Ovo se prvenstveno odnosi na žestoko blaćenje one nesrećne reklame za Sinalco nagradnu igru. Dakle, zaključci gospođe Milenković su sledeći: porodica spava u spojenim krevetima – mora da su incestuozni, mama i tata imaju pun bife alkohola (how unusual) – alkoholičari, sanjaju o stvarima koje u normalnom svetu ima svaka porodica, a ne o nekim uzvišenijim stvarima – a-ha, šta to govori o nama, itd... Ne mogu da se složim sa ovakvim njenim razmišljanjima jednostavno što mi ništa od ovoga nije uopšte palo na pamet kad sam reklamu videla prvi put. (Ono što mi jeste palo na pamet bilo je više u stilu: "Opet pelješe narod, ccc...") Drugo, da li bilo koja reklama treba da ima edukativni karakter?

I treće, nametnule su mi se analogije tipa: vidi, Mileni i Gagi trče Deda Mrazovi po kući, čega li su se nagutali / vidi kako ovi mladi nevaspitano podriguju posle soka, iju-ju / pazi ovaj par koji posle preobilne večere hladnokrvno gleda kako im gori stan – odosmo svi u "Lazu" / ovi ostaviše bebu da im spava neobučena i nepokrivena – tužićemo ih za zlostavljanje... Da ne spominjem devojku koja se briše uloškom, onog nesrećnika što razgovara sa goveđom šniclom, zatim par koji pokušava da se voli a deca im gladna pa ištu malo margarina.

Puno pozdrava celoj redakciji i, naročito, sjajnoj Nadeždi Milenković

Aleksandra Kostić, aps. Filološkog fakulteta, supruga, majka, redovni čitalac nedeljnika "Vreme", reklamožder