Mirjana Vasović >
Ime i prezime
Poštovani gospodine Ćurgus,
igrati se nečijim prezimenom je ružno. Prihvatam vaš prekor. U tome ste, nesumnjivo, u pravu. Ali – ne kažete ništa – da li sam ja u pravu u onom delu u kojem se ne bavim porodičnim imenom, već društvenim fenomenom? Tačnije, u delu u kojem ja upućujem prekor jednom uskom krugu intelektualaca, kojem i vi pripadate, zato što se – rukovođeni bilo ideološkom jednostranošću, bilo lukrativnom zaslepljenošću – olako poigravaju imenima (čitaj, ugledom) mnogih viđenih ljudi u ovoj zemlji. I ne samo njihovim imenima. O temi o kojoj mi, u stvari, raspravljamo, vi ćutite. Ličnu povređenost možemo da izgladimo, a ne moramo – to je naša privatna stvar. A javna, ideološka, diskvalifikacija ima isključivo javne, često ozbiljne i dalekosežne posledice. Znatno ozbiljnije i dalekosežnije od puke, pa i uvredljive, igre reči. Ako nečiji članak, sa čijim se zaključcima ne slažete, nazovete »radikalskim pamfletom«, a njegovog pisca »nacionalistom« (pri tom se, kao uzgred, čudeći što je neko uopšte odlučio da takvo nešto objavi), verovatnije je da će strah, a ne uvređenost, biti osećanje koje će preplaviti našeg autora. Ideološka ili politička diskvalifikacija, naime, posebno u ovakvim mutnim vremenima, po pravilu, ne blate samo ime, već određuju karijere, pa i sudbine, svojih žrtava. Primite moje izvinjenje i – mislite o tome.
POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI | ODŠTAMPAJ TEKST | ||||
|
IZ ISTOG BROJA
-
Vojin Dimitrijević >
Greške u koracima
Vojin Dimitrijević, Beograd -
Ljiljana Milošević >
Lonac i krov
Ljiljana Milošević, dipl. psiholog, Novi Sad -
Vjekoslav Radović >
Sikće Miloš, kao guja ljuta!
Vjekoslav Radović -
Dušan Zupan >
Svedok da nije bilo nagrade
Dušan Zupan, glavni i odgovorni urednik Tanjuga od 1992. do 1995. godine