Mirjana Vasović:
Ime i prezime

Poštovani gospodine Ćurgus,

igrati se nečijim prezimenom je ružno. Prihvatam vaš prekor. U tome ste, nesumnjivo, u pravu. Ali – ne kažete ništa – da li sam ja u pravu u onom delu u kojem se ne bavim porodičnim imenom, već društvenim fenomenom? Tačnije, u delu u kojem ja upućujem prekor jednom uskom krugu intelektualaca, kojem i vi pripadate, zato što se – rukovođeni bilo ideološkom jednostranošću, bilo lukrativnom zaslepljenošću – olako poigravaju imenima (čitaj, ugledom) mnogih viđenih ljudi u ovoj zemlji. I ne samo njihovim imenima. O temi o kojoj mi, u stvari, raspravljamo, vi ćutite. Ličnu povređenost možemo da izgladimo, a ne moramo – to je naša privatna stvar. A javna, ideološka, diskvalifikacija ima isključivo javne, često ozbiljne i dalekosežne posledice. Znatno ozbiljnije i dalekosežnije od puke, pa i uvredljive, igre reči. Ako nečiji članak, sa čijim se zaključcima ne slažete, nazovete »radikalskim pamfletom«, a njegovog pisca »nacionalistom« (pri tom se, kao uzgred, čudeći što je neko uopšte odlučio da takvo nešto objavi), verovatnije je da će strah, a ne uvređenost, biti osećanje koje će preplaviti našeg autora. Ideološka ili politička diskvalifikacija, naime, posebno u ovakvim mutnim vremenima, po pravilu, ne blate samo ime, već određuju karijere, pa i sudbine, svojih žrtava. Primite moje izvinjenje i – mislite o tome.

Mirjana Vasović, Beograd