Intervju - Miodrag Isakov :
Kako se zaštititi od zaštićenog svedoka?

Nije u redu da neki sumnjivi, poput ovog svedoka koji i sam za sebe govori da je učestvovao u nekim vrlo nečasnim radnjama, budu zaštićeni, a da istovremeno pošteni građani nemaju nikakvu zaštitu

U Haškom tribunalu zaštićeni svedok optužio je Miodraga Isakova, potpredsednika Vlade Srbije, da je bio "u rukama" DB-a zbog kockarskih dugova koje je napravio igrajući parama Soros fondacije, namenjenim Nezavisnom društvu novinara Vojvodine. Ova optužba otvorila je nekoliko zanimljivih pitanja.

"VREME": Ovih dana se u javnosti govori o izjavi zaštićenog svedoka u Haškom tribunalu. Kako biste objasnili to što se dogodilo?

MIODRAG ISAKOV: To je pokušaj, nadam se neuspeo, da se i meni namesti neka afera. Moje držanje i delovanje su poznati, tako da ne verujem da ovakva podmetanja mogu proći. Što ne ide, ne ide. Neke stvari su prosto nespojive s mojom ličnošću. Čini mi se da je tu reč o neuspelom pokušaju blaćenja od strane nekih krugova koji imaju problema da objasne razne svoje veze i kontakte. Neki od njih su se potrudili da pokušaju da me vrate u svoje društvo. Ali, to je beznadežan pokušaj. Bolje bi bilo da se oni vrate sebi, da budu onakvi kakvi su bili kada smo zajedno počinjali otpor kriminalizovanom društvu. Na ove izmišljotine sam jasno odgovorio i tome nemam nešto naročito da dodam. Čujem da je gospođa Sonja Licht dala izjavu za Radio Slobodna Evropa u kojoj je demantovala sve navode "zaštićenog svedoka" u vezi s navodnom zloupotrebom sredstava dobijenih od Soros fondacije. Posebno bizaran je detalj da je DB brinuo o trošenju Sorosovog novca, da je štitio interese Sorosa tako što im je dojavio da ja trošim njihov novac. To je zaista neverovatna konstrukcija, kao što je isto tako neverovatna tvrdnja da sam imao bilo kakve veze sa DB-om. Osim, naravno, što me DB neprestano pratio, kontrolisao godinama, ispunjavao svoje biltene izveštajima o mojim aktivnostima. Često sam bio meta njihovih prisluškivanja, saslušanja, privođenja, hapšenja...

Da li ste išli da vidite svoj dosije?

Nisam išao da pogledam svoj dosije, iako mi je Dušan Mihajlović, kao uostalom i ostalim članovima vlade, ponudio da pročitam dosije. Imao sam ljudsku dilemu da li da idem i to sve čitam ili ne. Naravno, ja tom dosijeu ništa ne verujem i ne mislim da bih tu mogao nešto pametno pročitati. Ali, strepeo sam od mogućnosti da bih čitajući dosije mogao prepoznati ljude koji su to pisali ili posumnjati da su neki ljudi to radili, da bih možda mogao prepoznati i neke svoje prijatelje kao cinkaroše. Neki su možda još oko mene. Prosto sam se uplašio od mogućnosti da mi to bude sasuto u lice i da mi se mnogo toga zgadi. Nisam mislio da je to nešto posebno važno. Od prvog dana sam ipak insistirao da se ti dosijei otvore i da budu dostupni javnosti. Kada je o mom dosijeu reč, posle ovog događaja zahtevao sam da taj dosije bude dostupan svima koji su za to zainteresovani.

Neki prijatelji advokati predložili su mi da tužim Tribunal u Hagu. Ako bude bilo ikakvog pravnog osnova, ja ću to i uraditi. Jer, nije u redu da neki sumnjivi tipovi, poput ovog svedoka koji i sam za sebe govori da je učestvovao u nekim vrlo nečasnim radnjama, budu zaštićeni, a da istovremeno pošteni građani nemaju nikakvu zaštitu. To mi se ne čini pravičnim. Da se zna ko je osoba koja to govori, onda bih njega lično tužio. A ne zna se, jer ga je sud zaštitio. Stoga mi se čini logičnim da je sud odgovoran za podmetanja i podvale koje je izgovorio zaštićeni svedok i kojima sam bio izložen. Ako mi stručnjaci kažu da postoji pravni osnov, onda ću sasvim sigurno podneti tužbu protiv Tribunala u Hagu zbog uznemiravanja koje sam doživeo od njihovog zaštićenog svedoka.

Većina građana je izjavu zaštićenog svedoka ipak doživela kao deo obračuna na aktuelnoj političkoj sceni. Konačno, i zaštićeni svedok je pomenuo Nenada Čanka kao ličnost koja može da potvrdi neke od njegovih tvrdnji. Šta vi mislite, koliki je njegov udeo u tome?

Ne bih hteo da budem isti kao oni i da sada nekog drugog optužujem i da se krijem iza neke teorije zavere. To mi nije svojstveno. Uvek sam se trudio da na direktna pitanja direktno odgovaram, što ne znači da nemam sumnje i pretpostavke. O tome ću reći nešto više kad o tome budem više znao. Zaista ne znam šta o tome da mislim kada ne znam ko je zaštićeni svedok i da li je Nenad Čanak stvarno garant njegovih tvrdnji.

Nema sumnje da je jedan broj ljudi, prozvanih zbog svojih veza sa mafijom, likovao što i mene neko proziva, kao da će to umanjiti njihovu odgovornost i pomoći im da sa mnom podele odgovornost. To je logika: svi su pomalo umešani i tako se stvari suviše relativizuju. Uveren sam da to neće proći. Prve reakcije građana, novinara i javnosti govore da izjavu zaštićenog svedoka niko nije ozbiljno shvatio i niko nije na nju naseo.

Otkako su počela hapšenja ljudi iz zemunskog klana, osumnjičenih za ubistvo premijera Zorana Đinđića, pokazalo se da su se u Vojvodini nalazili brojni punktovi mafije. U Vojvodini je ubijen Ivan Stambolić. U Vojvodini je pronađen salaš na kome je bio privatni zatvor... Kako to objašnjavate?

Teško je ući u logiku kriminalaca i sledeći tu logiku objasniti njihove poteze. Moguće je da im je u Beogradu bilo tesno. U Beogradu je bilo previše mafijaša – ubica, dilera, previše droge. Možda su stoga morali da šire područje delovanja. Kad pogledate ko je sve uhapšen i osumnjičen, reč je uglavnom o ljudima koji su došli ovamo. To nisu ovdašnji ljudi. Očigledno da je, u nedostatku domaćeg razvijenog kriminala, nama kriminal uvezen. Postojao je nezaposednut prostor.

Moguće je da to ima veze i sa stepenom razvitka Vojvodine. Vojvodina je ipak nešto bogatija, u njoj ima i nešto više novca, više investicija. Ovde se više gradi, a svuda gde se gradi, pojavljuje se i novac koji treba legalizovati. Sećam se opaske gospodina Ostojića, sadašnjeg državnog tužioca, da mu je jedan kolega, došavši u posetu u Novi Sad, sa stručnog stanovišta rekao: Ovde ima mnogo kranova, gradi se, imaćete ozbiljnih problema. Dakle, građevinski radovi su ozbiljan indikator ekonomskog stanja. Ali, ova objašnjenja samo delimično zadovoljavaju.

To je još jedan razlog više da se ozbiljno zamislimo i da prestanemo da stvaramo idiličnu sliku o Vojvodini kao o obećanoj zemlji u kojoj cvetaju nacionalna, verska i svi drugi oblici tolerancije. Postali smo i mi mesto zanimljivo za kriminalce. Uljuljkivanje u ideji da imamo civilizacijsku prednost u odnosu na druge delove zemlje nema mnogo osnova. Postajemo i predmet i poprište raznih kriminalnih delatnosti i moramo se s tim suočiti.

Doduše, ima i mišljenja da je u Novom Sadu više toga otkriveno zato što policija i sudovi bolje funkcionišu. Ovim tvrdnjama ide u prilog činjenica da je novi državni tužilac iz Novog Sada i da je predsednik Vrhovnog suda iz Novog Sada, da je specijalni tužilac iz Vojvodine.

Nadežda Radović