Los Anđeles: Bez guvernera

Jedan američki apelacioni sud izazvao je prošlog ponedeljka politički šok odlukom da na neodređeno vreme odloži izbore za guvernera Kalifornije, najavljene za 7. oktobar, na kojima je jedan od kandidata bio i popularni glumac, republikanac Arnold Švarceneger. Jedan od federalnih apelacionih sudova prihvatio je žalbu Unije za odbranu građanskih prava koja je prigovarala zbog zastarelosti određenog broja glasačkih mašina u Kaliforniji. Sud je primenu odluke odložio za sedam dana, da bi omogućio eventualno ulaganje žalbe. Unija, čiji članovi mahom podržavaju aktuelnog guvernera, demokratu Greja Dejvisa, tražila je da se izbori odlože za 2. mart naredne godine, do kada bi nove mašine bile instalirane u čitavoj Kaliforniji. "Državni sekretar Kalifornije pozvan je da odloži izbore raspisane za 7. oktobar", saopštilo je troje sudija federalnog apelacionog suda. O njihovoj odluci će, po svemu sudeći, raspravljati Vrhovni sud SAD. Petnaest miliona glasača trebalo je 7. oktobra da odluči o sudbini demokratskog guvernera Greja Dejvisa, koga opozicija optužuje da je Kaliforniju, najmnogoljudniju američku državu, doveo do ivice bankrota. Stanovnici Kalifornije trebalo je na izborima da odgovore na dva pitanja: Da li ste za smenu aktuelnog guvernera, ako jeste, koga biste izabrali? Od ukupno čak 130 kandidata, potpredsednik Kalifornije demokrata Krus Bustamante i republikanac Arnold Švarceneger imaju najviše šansi za pobedu. Sporne glasačke mašine su iste one koje su, tokom predsedničkih izbora u novembru 2000, izazvale izbornu zbrku u Floridi i ujedno omogućile republikanskom kandidatu Džordžu Bušu da uđe u Belu kuću, sa samo 537 glasova više od glavnog rivala, demokrate Ala Gora. Unija za odbranu građanskih prava smatra da će, ako zastarele mašine ne budu promenjene, oko jedna četvrtina od ukupno 15 miliona stanovnika Kalifornije s pravom glasa morati da glasa na staromodnim mašinama. Nakon problema koje su imali birači u Floridi većina država je zamenila svoje glasačke mašine modernijim modelima, ali ta zamena će u Kaliforniji biti završena tek u martu naredne godine.

Seul: Smrtonosni cvrčak

Prema zvaničnim podacima, najmanje 110 osoba je poginulo ili se vodi kao nestalo u naletu najjačeg tajfuna Maemi u Južnoj Koreji. Oko 25.000 ljudi moralo je, u noći između prošlog petka i subote, da napusti svoje domove u južnim delovima zemlje. "Poginulo je 85 osoba, dok se 25 vodi kao nestalo", izjavio je zvaničnik južnokorejskog Nacionalnog saveta za vanredne situacije Šin Sangjong. On je rekao da će broj nastradalih najverovatnije biti veći jer spasilačke službe stalno prijavljuju nove žrtve. Južnokorejski predsednik Ro Muhjun obišao je prošle nedelje oblast koja je pogođena tajfunom, saopštila je predsednička Plava kuća, dodajući da će vlada izdvojiti 1,20 milijardi dolara za pomoć u nesrećama. Uz vetar koji je duvao do 216 kilometara na sat, tajfun Maemi je u subotu uveče pogodio jugoistočnu obalu, prevrćući brodove, brodske kontejnere i dizalice. Tajfun se kasnije u nedelju pretvorio u slabu tropsku oluju, rekao je južnokorejski zvaničnik zadužen za prirodne nepogode. Tokom nevremena palo je na nekoliko mesta 45 centimetara kiše po m² koja je poplavila farme i gradove, reke su se izlile i izazvala klizanje tla, saopštio je nacionalni Štab za prevenciju prirodnih nepogoda i protivmere. Maemi, što na korejskom znači cvrčak, najjači je tajfun od početka beleženja klimatskih pojava u ovoj zemlji 1904. godine.

Rim: Problem imigranata

Evropska unija je odlučila da uvede "nacionalne kvote" za unapred planirano privremeno ili trajno doseljavanje stranaca u zemlje petnaestorice, što će biti uređeno sporazumima sa "trećim zemljama", od Balkana do severne Afrike, od Ukrajine do Sri Lanke i drugih azijskih zemalja. Studiju o izvodljivosti tog plana za rešavanje hitnog i teškog problema doseljavanja stranaca u Uniju izradiće Evropska komisija, ali će svaka vlada petnaestorice i budućih članica sama odlučiti koliko želi da primi doseljenika i sa kakvim profilom, obrazovanjem, kulturnim i civilizacijskim navikama. To je zaključak zasedanja ministara unutrašnjih poslova i pravosuđa evropske petnaetorice održanog prošlog vikenda, na kojem su učestvovale i "pružile punu podršku" i njihove kolege iz deset zemalja koje ulaze u članstvo EU-a 2004. godine, kao i kandidati za članstvo – Bugarska, Rumunija i Turska. "Uređivanjem" i planiranjem dolaska doseljenika s Balkana, iz Alžira, Tunisa, Maroka, Libije, zemalja "crne Afrike", Azije, ali i Ukrajine, koja je i veliki "tranzitni koridor" za ilegalce, bar delimično bi se zaustavila sadašnja "navala" ilegalnih doseljenika. Oko pola miliona osoba svake godine, mahom preko mafijaških mreža, stiže u zemlje Unije. Evropska unija je, ugledajući se na "američki model" godišnjih kvota, spremna da zemljama iz kojih dolaze ilegalni imigranti pruži i ekonomsku i stručnu, tehničku pomoć, kao i za nadzor granica, izdavanje pasoša i slične potrebe. EU će, takođe, tražiti potpunu saradnju tamošnjih vlada u sprečavanju ilegalne emigracije. Paradoks ukupne situacije jeste u tome što stanovništvo Evropske unije sve više stari, raspoloživa radna snaga u samim zemljama petnaestorice se smanjuje, a potrebe rastu, ali prvenstveno za visokokvalifikovanim kadrovima, stručnjacima svih vrsta. Ilegalna masovna imigracija izaziva veliku glavobolju vlastima država Evropske unije jer je to u ogromnoj većini neobrazovan, čak nepismen svet, koji teško ili uopšte ne može da nađe legalan, pristojno plaćen posao, pa zato postaje lak plen ilegalnih izrabljivača, kriminala i završava u getoima. Dodatan, opasan problem jeste velik broj ilegalaca iz islamskih zemalja koje u svoje mreže lako uvlače ekstremisti i fundamentalisti. Utvrđeno je i da teroristi takođe koriste mafijaške kanale za trgovinu ilegalnim doseljenicima. Odluka evropskih ministara da se utvrde kvote, koliko svaka zemlja Evropske unije želi godišnje da primi legalnih doseljenika i kakvog profila, znači da se ceo problem imigracije konačno počne rešavati na uređen, zakonit i kontrolisan način. Nemačka je već eksperimentalno po godišnjim kvotama "uvozila" fakultetski obrazovane informatičare iz Indije i Pakistana. Takvi i drugi visokoobrazovani kadrovi potrebni su i drugim zemljama Unije, ali azijski izvori su iscrpljeni pa se sad pažnja usmerava na Rusiju, Ukrajinu, balkanske zemlje. Italijanski poslodavci su saopštili da je Italiji potrebno 120.000 doseljenika, ali najviše za stručne, intelektualne poslove. Ipak, ima i oklevanja, recimo u Francuskoj i skandinavskim zemljama, koje su tradicionalno uzdržane prema masovnijem dolasku imigranata, naročito izvan Evrope i sa drugačijim kulturnim i civilizacijskim navikama. Evropska komisija je, međutim, dobila zadatak da u što kraćem roku, uz konsultacije s vladama Unije, izradi studiju o izvodljivosti za ovaj plan.

Priredio: D. Konjikušić