VREME 667, 16. oktobar 2003. / MOZAIK
F1 - kraj sezone :
Nedostižni Šumaher
Mihael Šumaher je osvojio šestu titulu prvaka, a Ferari trinaesti šampionat konstruktora. Čisto kao suza. Konkurenti više treba da krive svoje slabosti nego superiornost šampiona
|
Na stazi u Suzuki izostalo je iznenađenje. Ruku na srce, ne bi to ni bilo pravedno posle sjajne sezone koju je imao tim iz Maranela. Ni kiša na kvalifikacijama, ni pehovi tokom trke nisu omeli Mihaela Šumahera (Ferari) da na kraju prođe osmi kroz cilj i osvoji jedan bod. Tek da može da kaže kako nikom ništa nije dužan. Startovao je sa četrnaeste pozicije, u prvoj trećini trke brljivo pokušao da obiđe miljenika lokalne publike Sata (BAR Honda) kad je to bilo nemoguće, ostao bez špica bolida, otišao neplanirano u boks i promenio strategiju sa dva na tri svraćanja po gorivo i nove gume što je u drugim okolnostima moglo skupo da ga košta, ali na kraju ipak postavio novi rekord.
"Posle sudara morao sam do kraja da vozim sa gasom do daske", izjavio je Šumi koji je delovao pomalo smušeno za nekog ko je postavio rezultat i rekord koji teško da će neko dostići, bar u dogledno vreme. "Većinu šampionata osvajao sam pobedom pa mi je sve ovo malo čudno. Bila je ovo za mene jedna od najtežih trka, morao sam da se probijam kroz gužvu, rođeni brat me je udario od pozadi, rečju, još se ne osećam šampionski, više sam nekako prazan, premoren. Ipak, drago mi je zbog tima i ponosan sam zbog svega što smo postigli."
|
A ljudi iz tima ne da su se radovali nego samo tako! Kao da su želeli svima da se "osvete" za silne natpise posle trka u Nemačkoj i Mađarskoj kada ih je sportska štampa gotovo otpisala. Ne samo da je Šumi pokazao da je i dalje gladan titula, ovo mu je četvrta u nizu, već su uspeli da prestignu ekipu Vilijamsa u šampionatu konstruktora – ovo im je peta u nizu! Treba li pominjati da je i to rekord, jer prestigli su tim Meklarena koji je imao četiri uzastopne titule u vreme kad su za tu ekipu vozili Prost i Sena.
MALO MATORI: "Ovakav kraj sezone mogli smo samo da sanjamo", rekao je novinarima čovek koji je možda i najzaslužniji za Ferarijevu dominaciju, tehnički direktor Ros Bron. "Ovo je sjajan tim i velika je stvar biti njegov deo. Sada sam isuviše uzbuđen i kao da još ne mogu da verujem da smo ovo ostvarili, prosto kao da sam isceđen". Posle silnih uzbuđenja u Suzuki, posle teških odluka o strategiji koje je valjalo doneti u deliću sekunde, Bron je priznao da je u jednom trenutku šefu tima Žanu Totu rekao: "Izgleda da postajemo malo matori za sve ovo!"
Pomenuti rezultati kao da su bacili u senku trijumf Rubensa Barikela kome je ovo druga pobeda ove sezone (bio je prvi i na trci u Silverstonu). "To su dve najbolje trke koje sam vozio u životu", rekao je "večiti drugi" novinarima. "Ova sezona je za mene kud i kamo bolja nego prošla, osvojio sam više bodova i u generalnom poretku se plasirao bolje nego lane." Četvrto mesto za Brazilca je svakako veliki uspeh u sezoni u kojoj su mladi lavovi iz sve snage jurišali na vrh.
|
Drugi na trci i u generalnom plasmanu Kimi Raikonen (Meklaren Mercedes), ima dosta razloga da bude razočaran. Naime, mladi Finac je, prema ocenama stručnjaka, bio ubedljivo najkonzistentniji vozač ove sezone. Jednom je pobedio, osvojio čak sedam drugih mesta, dva treća i po jedno četvrto i šesto mesto i mnogi smatraju da bi stvari izgledale potpuno drugačije da je tim uspeo na vreme da prpremi novi bolid. To što je Ledeni uspeo da izvuče iz krpeža od prošlogodišnje formule može da uradi samo vozač izuzetnih kapaciteta, pa stoga gotovo da nema stručnjaka koji ovom vozaču ne predviđa sjajnu budućnost.
GUBITNICI: "Razume se da sam razočaran što nisam osvojio šampionat, ali osim sreće, za tako nešto bilo nam je potrebno ono što nismo imali", rekao je Kimi novinarima posle trke. Iako nije bio otvoren do kraja, svi su znali na šta je mislio. "Bili smo blizu, ali ne dovoljno blizu, mada smo se ipak dobro borili do zadnje trke. Ubeđen sam da će sledeća sezona biti naša", zaključio je optimistički.
Treći u generalnom plasmanu, Huan Pablo Montoja (Vilijams BMW), izgubio je šansu za osvajanje titule još na pretposlednjoj trci. Ipak, malo je falilo da osvoji mesto vicešampiona s obzirom na to da je furiozno startovao i u drugom krugu maestralno obišao Barikela. Onda je počeo da leluja po stazi jer su komande otkazivale jedna za drugom, a potom je hidraulika potpuno zakazala i trka je za njega bila završena.
"Sve što se dešavalo u Suzuki liči mi na ono što se dešavalo tokom sezone – čas si na vrhu, čas na dnu", bio je slikovit Kolumbijac. "Titula najboljeg u kategoriji konstruktora bila nam je na dohvat ruke, ali posle ovih poslednjih trka moramo da priznamo da nismo dovoljno jaki. Napravili smo isuviše mnogo grešaka, uključujući i ove poslednje, i jedino što nas teši je da smo ove godine znatno napredovali u odnosu na neke ranije sezone. Čestitam Mihaelu i Ferariju na titulama. Bili su za zeru jači od nas." Ne samo da je pobeda Rubinja zapečatila sudbinu tima u borbi za šampionat, već je Ralf Šumaher (Vilijams BMW) na poslednjih nekoliko trka vozio kao da nije sam u glavi, potom je jednu trku pauzirao zbog udesa na treningu, a u Suzuki je potpuno nepotrebno kidisao na starijeg brata ili je pak reč o porodičnim razmiricama, ko će ga znati. Epilog – ostao je bez bodova i pao na peto mesto u generalnom plasmanu.
E sad, ono "za zeru" iz Montojinog iskaza, razume se – stoji. Ne samo za ekipu gazde Frenka, već i za meklarenovog šefa Rona Denisa. Jer, iako dobro finansirani, sa stručnjacima koji za pojasom imaju po nekoliko timskih šampionskih titula, ipak isuviše sporo hvataju korak sa šampionima. Ljubitelji Fomule 1 su od njih očekivali više, pomalo i zamoreni od trogodišnje dominacije Šumija i njegovog tima, ali jedino što su dobili bila su obećanja (ludom radovanja) o novom bolidu (Meklaren) i povremeni bljesak na stazi pre svega zahvaljujući kvalitetu vozača oba tima.
I SVI DRUGI: Najprijatnije iznenađenje ove sezone je ekipa Renoa. Šef tima Flavio Brijatore kao da gazi koracima od pet milja, jer malo ko je očekivao da će već u ovoj godini tim uknjižiti jednu pobedu, jedno drugo mesto, tri treća i da ne ređam. Pa ipak, za plasman bolji od četvrtog u šampionatu konstruktora i šesto i osmo mesto u generalnom plasmanu vozača treba imati pouzdaniji bolid koji ih neće prodati na jedanaest trka na koliko im je ove sezone prolupao motor. Ipak, valja reći da je stari lisac odlično ukomponovao tim, vozače pre svega, i da za volanom svojih bolida ima Alonsa i Trulija koji trenutno spadaju u red najozbiljnijih pretendenata na šampionski tron.
Ostali, manje-više bez iznenađenja. Tojota je pred kraj sezone pokazala da misli ozbiljno, ali iako bez ikakvih finansijskih problema, dapače, teško da još može da uhvati priključak sa najboljima. Jaguar je takođe bljesnuo, ali nedovoljno, od Zaubera se više očekivalo, BAR Honda i dalje nema strategiju, a i Vilnev je potpuno razočarao, Džordan je zbog finansija jedva pretekao, pa će ipak i dogodine ostati u takmičenju, a Minardi je, tradicionalno, i ove sezone nosio fenjer.
Ako će, osim po fenomenalnoj šestoj tituli za Šumija, ova sezona po nečemu ostati upamćena, onda su to nova pravila za trku, a posebno za kvalifikacije i novi sistem bodovanja koji je i trke ponaosob i šampionat u celini učinio kud i kamo dinamičnijim, zanimljivijim i neizvesnijim. Jedva čekam da vidim statističke podatke o broju posetilaca na stazama i broju onih koji su spektakl gledali na televiziji.
Prva trka novog šampionata vozi se 7. marta 2004. na stazi u Melburnu za Veliku nagradu Australije. Pre toga, razume se, veeeliki uvodni tekst u "Vremenu", analiza zimskih testova i, nadam se, novih bolida. Predviđanja i prognoze se podrazumevaju.
Dušan Radulović (Radio Beograd 1)