Bagdad: Oboren helikopter

Najmanje 15 američkih vojnika poginulo je prošle nedelje, a 21 je povređen u napadu na helikopter "činuk", koji je u Bagdadu prevozio vojnike na odsustvo. Portparol američke vojske pukovnik Vilijem Darli izjavio je da se okolnosti pod kojima se helikopter srušio još ispituju, dok su drugi zvaničnici američke vojske i svedoci kazali da su letelicu oborili gerilci. To je najkrvaviji napad na okupacione trupe od svrgavanja iračkog predsednika Sadama Huseina. Helikopter je pao kod sela Baisa, južno od Faludže koja važi za centar iračkog otpora američkim snagama, 50 kilometara zapadno od Bagdada. Američka vojska je saopštila da je transportni helikopter "činuk", koji uglavnom koriste specijalne snage, leteo prema Bagdadu sa vojnicima koji su krenuli na odsustvo ili kraći odmor. Kako su naveli žitelji Faludže, na helikopter su sa zemlje bila ispaljena dva projektila, od kojih je jedan pogodio cilj. U istom gradu, konvoj američkih vojnika u civilnim vozilima je, prema rečima očevidaca, naišao na minu. Najmanje jedno američko vozilo je zapaljeno, a oko njega se okupila grupa Iračana koja je slavila napad na snage SAD. Američki ministar odbrane Donald Ramsfeld izjavio je, reagujući na napad, da je administracija i dalje odlučna da porazi terorizam, ali je upozorio da će "biti još tragičnih dana kao što je ovaj". Neke demokrate i republikanci u američkom Kongresu, međutim, zahtevaju objašnjenje napada na američki helikopter u kojem je poginulo 15 vojnika i smatraju da bi možda trebalo povećati broj američkih vojnika u Iraku, kako bi se poboljšala bezbednost. Nedeljni napad je najkrvaviji napad na američke trupe od početka rata, u martu 2003. godine. Od prekida ratnih dejstava u Iraku, 1. maja, oko 140 američkih vojnika ubijeno je u sukobima s pobunjenicima. Žitelji iračkog sela Baisa kažu da im je to bio najbolji mogući poklon za islamski praznik Ramazan. "Obično proslavljamo Ramazan krajem ovog meseca. Sada slavimo na početku, pošto su nevernici Amerikanci oboreni", izjavio je danas taksista Abdulah Hisein. Dugo je tinjao gnev žitelja Baise, sela koje se nalazi u središtu područja poznatog po podršci Sadamu Huseinu. Oni kažu da su američke snage često izvodile brutalne racije u selu, nakon napada u obližnjem gradu Faludža, koji je postao simbol otpora okupacionim snagama. Nekoliko seljana je ispričalo da je više ljudi uhapšeno u brutalnim racijama američkih snaga pošto nisu pružili odgovarajuće informacije. "Poznajem nekoliko ljudi koje su uhapsili, među njima su i mesni sveštenik i njegova porodica", rekao je poljoprivrednik Karim Mansur. "Stavljali bi ljudima vreće na glavu i odvodili ih", dodao je on. Američki zvaničnici stalno optužuju formacije lojalne svrgnutom iračkom predsedniku i muslimanske ekstremiste koji dolaze iz inostranstva za napade na snage SAD. Nekoliko žitelja Baise reklo je da poznaju Sirijca koji obučava pobunjenike. Drugi su naveli da iza napada stoje Huseinove pristalice. Svi su, međutim, saglasni u oceni da su američke snage u nedelju uveče, kada su pucale na sve što se kreće, stvorile sebi još više neprijatelja.

Prag: Uvoz stručnjaka

Češko ministarstvo za rad i socijalna pitanja odabralo je prvih 75 stranaca iz Bugarske, Kazahstana i Hrvatske u okviru novog useljeničkog programa, kojim želi da privuče strane stručnjake. Za program, koji je eksperimentalno počeo ovog leta u Češkoj, a od septembra i posredstvom čeških ambasada u tri odabrane zemlje, prijavilo se 65 Bugara, 19 građana Kazahstana i četiri Hrvata, ukupno 88 potencijalnih useljenika. Iako je interesovanje, uglavnom u Kazahstanu, bilo veliko, u projekt se prijavilo malo stranaca zbog vrlo strogih uslova, najviše zbog toga što stranac mora da ima već obezbeđen posao u Češkoj. Odabrani strani stručnjaci stiču pravo da u skraćenom roku, nakon dve i po godine umesto obaveznih deset, dobiju u Češkoj tzv. trajni boravak, koji im uz minimalne izuzetke daje jednaka prava kao i češkim državljanima. Sloboda kretanja nakon ulaska Češke u Evropsku uniju od maja naredne godine predstavljala je manji mamac za Hrvate i Bugare, koji očekuju da će i njihove zemlje ući u EU u narednom krugu proširenja. Do kraja godine zelenu kartu će dobiti još 75 stranaca, a tokom naredne godine ministarstvo namerava da u useljenički program uključi ukupno 1400 državljana Bugarske, Kazahstana i Hrvatske. Kasnije bi program trebalo da se proširi i na državljane drugih zemalja, a najviše šanse imaju mladi, kvalifikovani stručnjaci s porodicama iz slovenskih zemalja jer se očekuje da bi se najlakše integrisali u češko društvo. Češka na taj način pokušava da ublaži katastrofalne demografske trendove, jer će, prema procenama stručnjaka, na tržištu radne snage 2030. godine nedostajati oko 420.000 radnika.

Berlin: Problem sa srpskim internetom

Najave Međunarodne organizacije za standardizaciju (ISO) da će Srbiji i Crnoj Gori dodeliti novu službenu međunarodnu skraćenicu za oznaku države izaziva negodovanje kod institucija zaduženih za nazive domena u internet-sistemu. U sistemu imena internet-domena (DNS, Domaine Name System) skraćenica CS nije nepoznata, jer je do 1993. bila korišćena kao domen Čehoslovačke. Rešenje problema biće moguće samo ako se uskoro složi Vlada Srbije, kako piše internet servis vesti "Hajze", sa predlogom o novom alfa-2-kodu. Države naslednice Čehoslovačke, Češka i Slovačka, dobile su doduše nove kodove – CZ i SK. Ipak, nadležne institucije, pre svega Internet Architecture Board (IAB), upozoravaju da ni u kom slučaju nisu još nestali svi linkovi, internet-arhivi i e-mail adrese u kojima se pojavljuje sporna skraćenica CS, koju bi trebalo da dobije Srbija i Crna Gora. IAB upozorava da su mogući zbrka i najrazličitiji problemi ukoliko SCG dobije domen CS. Ova organizacija smatra da skraćenice koje su povučene iz upotrebe mogu ponovo da se dodele određenoj zemlji tek posle 200 godina. IAB zato traži da Međunarodna organizacija za standardizaciju povuče predlog o davanju novog-starog koda Srbiji i Crnoj Gori.

Priredio: D. Konjikušić