Islamabad: Kraj hladnog rata

Lideri dveju nuklearnih sila koje su u proteklim godinama bile na ivici nuklearnog rata, indijski premijer Atal Bihari Vadžpaji i predsednik Pakistana Pervez Mušaraf, sreli su se na samitu Južnoazijske asocijacije za regionalnu saradnju u Islamabadu. Samit okuplja lidere sedam zemalja južnoazijskog regiona, a rukovanje dvojice bivših neprijatelja označilo je novu eru u odnosima dveju zemalja.

Indija i Pakistan, koji zajedno imaju petinu ukupnog broja stanovnika na Zemlji, ratovali su tri puta, a 2002. godine zamalo da zarate i po četvrti put. Odnosi su donekle otoplili u poslednjih nekoliko meseci, ali je susret na najvišem nivou prvi u poslednje dve i po godine. Premijer Pakistana Mir Zafarula Han Džamali je za svog kolegu iz susedne Indije rekao da je "vizionar, pesnik, plodan pisac i sposoban političar, što su sve odlike pravog lidera". Vadžpaji je uzvratio da obe zemlje moraju učiniti "hrabre korake kako bi nepoverenje pretvorile u poverenje, a tenzije u mir". Posmatrači potvrđuju da postoji spremnost obeju zemalja da otvore dijalog o najbolnijem nerešenom pitanju – podeljenom Kašmiru, za koji obe zemlje tvrde da im pripada. Pakistan podržava islamističke pobunjenike na teritoriji pod kontrolom Indije od 1989, iako odbija da prizna da pobunjenicima pruža materijalnu podršku. Aktivnosti infiltriranih islamističkih gerilaca smanjile su se tokom prethodne godine, ali nisu prestale.

Kabul: Avganistanski ustav

Baš kada je izgledalo da će se rad ustavotvorne komisije zadužene za izradu ustava Avganistana pretvoriti u debakl, predsednik komisije Sibgatula Mudžadedi obratio se prošle nedelje delegatima okupljenim u ogromnom šatoru u prestonici Avganistana s vestima da je postignut istorijski dogovor. "Počinje kiša i cveće niče iz mog tela", obratio se Mudžadedi okupljenima, citirajući stih pesme. Loja jirgu Avganistana, ili Veliko veće, čine 502 delegata, predstavnika svih etničkih i političkih zajednica u zemlji, koji već nedeljama, uz pomoć SAD i UN-a, pokušavaju da se dogovore o novom ustavu države nakon sloma talibanskog režima. Mudžadedi, međutim, nije objasnio da li će jezici manjina ući u zvaničnu upotrebu, a upravo su sporenja oko tog pitanja konvenciju doveli na rub propasti. Novi ustav označava novu, demokratsku eru u zemlji koja je poslednju četvrtinu prošlog veka provela u ratu. Avganistanci su prvi put uspostavili demokratski predsednički sistem i dvodomnu skupštinu, a prvi izbori zakazani su za šest meseci. Država će se zvati Islamska Republika Avganistan. Iako će u zemlji vladati sekularni zakoni, oni ne smeju da budu u suprotnosti s islamskom verom. Delegati Loja jirge usvojili su novi ustav aklamacijom, nakon čega je održana molitva u džinovskom belom šatoru. Američki predsednik Džordž Buš pozdavio je usvajanje novog ustava, a Vašington se nada, baš kao i avganistanski predsednik i štićenik SAD Hamid Karzai, da će Avganistan imati snažnu izvršnu vlast koja će zemlju s raznovrsnim etničkim zajednicama održati na okupu. Iako se kancelarija predsednika Karzaija nalazi samo na kilometar od velikog šatora, on je, zbog oštrih mera bezbednosti, došao helikopterom da čestita delegatima Loja jirge. "Stvoren je ustav za čitavu zemlju", izjavio je Karzai. "Niko nije izgubio, niti je iko dobio. Ustav je naš zajednički uspeh, uspeh avganistanskog naroda." Po novom ustavu, žene su po pravima izjednačene s muškarcima i za njih je odvojeno 25 mesta u donjem domu parlamenta. Hong Kong: Država protiv mačaka

Zvaničnici provincije Guangdong na jugoistoku Kine doneli su naredbu da se smesta ubiju sve kineske divlje mačke koje se drže na farmama. Naredba je usledila posle otkrića da je jedna osoba obolela od virusa SARS koji je genetski sličan vrsti koju nose kineske divlje mačke, a koje se koriste u kulinarskim specijalitetima jugoistočne Kine. Dr Žong Nanšan, kineski ekspert za SARS, izjavio je da su se visoki zvaničnici zaduženi za zdravstvo i poljoprivredu dogovorili o najefikasnijem načinu da se životinje ubiju. Ove mačke, nalik mungosima, gaje se zbog toga što se od njih spravljaju poslastice koje Kinezi često jedu zimi. On je najavio da će mačke biti pobijene u roku od nekoliko dana, a procenjuje se da ih je na farmama i restoranima oko 10.000. U provinciji Guangdong živi blizu 80 miliona ljudi.

Moskva: Za kim zvona zvone

Monasi obnovljenog manastira Danilov, koji je osnovao moskovski knez Danilo u XIII veku, traže od prestižnog američkog univerziteta Harvard (Kembridž – Masačusets) da im vrati 18 velelepnih zvona koja se na Harvardu nalaze već više od 70 godina. Staljin je u hajci na vernike pobio sve monahe starog manastira koji je najpre pretvorio u zatvor za disidente, potom u dom za siročad, a na kraju u dom mesne zajednice. Američki industrijalac i diplomata Čarls Krejn otkupio je zvona i preneo ih na Harvard. Jedno zvono nalazi se na harvardskoj Poslovnoj školi, a ostalih 17 u čuvenom Domu Louel, i od tada se u okviru univerzitetske tradicije neguje društvo zvonara. Manastir je obnovljen 1983. godine i danas je zvanično sedište ruskog patrijarha Alekseja. Jeromonah Roman i arhimandrit Aleksej posetili su nedavno zvaničnike Harvarda i zatražili od njih da se manastiru Danilov vrate zvona, zahvalivši se što su im ih čuvali sve ove godine. Zvonik Doma Louel, u kome se nalaze skoro sva zvona, posebno je konstruisan da udomi grdosije i za više od sedam decenija, koliko se zvona nalaze na Harvardu, postala su pravi ponos Univerziteta. Jedan profesor na Harvardu izjavio je da će zvona možda jednog dana i biti vraćena u Rusiju, ali da još nije povoljan trenutak.

Priredila: Duška Anastasijević