Pun kufer marketinga:
Samo slogan Srbiju spasava

I tako se, mic po mic, početni tržišni uspeh polako topio. Sve više smo pronalazili mane proizvodu koji smo onomad sa oduševljenjem kupili

Ako je verovati sloganima, glasali smo za radikalno bolje, jer je, kô što narod kaže: Srbija na prvom mestu, a budućnost odmah, zato što bez kralja ne valja i prva ljubav zaborava nema. Sad još samo ostaje da se pobednici dogovore da li će nam, ko što narod kaže, biti radikalno bolje jer prva ljubav zaborava nema, a možda i bez kralja ne valja ili će se složiti da je, ko što narod kaže, Srbija na prvom mestu jer bez kralja ne valja, a budućnost odmah – u opoziciju. Ili će se možda dogovoriti da je, ko što narod kaže, manjinska Srbija na prvom mestu, a ostali zaostali ili puni podrške... A možda će se koncentrisati pa će da može da je radikalna budućnost odmah na prvom mestu, jer narod kaže da prva ljubav ne valja... A možda je trebalo da skrenem kod Albukerkija?

Srećom po nas i našu prošlost, za razliku od ovih, na onim prošlim, pretpetooktobarskim izborima imali smo samo jedan slogan koji je, opet za razliku od svih sadašnjih, sugerisao da je pobeda svršena stvar. Jer, "gotov je!" nije obećanje, već stanje.

Ali, tada je i Otpor, ne kao sada, bio marketinška agencija, a ne partija. I to dobra marketinška agencija koja je prvo poradila na samom proizvodu te je naterala opozicione lidere da se najzad dogovore oko zajedničkog nastupa na tržištu, pa se tek onda bacila na reklamu.

Sama reklamna kampanja bila je i obilna i obimna –čak toliko da su ljudi iz vlasti počeli sa zazorom da podižu dasku na šolji (oni koji to rade, naravno), a sve u strahu da bi ih i u rođenom klozetu mogla sačekati neka od "gotov je" nalepnica.

Na žalost, zapelo je kod degustacije proizvoda. Mi smo se obilizivali na nešto slatko kad ono – gorko! Dobro, progutali bi mi i to gorko kao i toliko puta pre (ubaciš, zažmuriš, zabaciš glavu i ono nekako klizne) samo da nismo morali da gledamo kako drugi krkaju slatkiše i skidaju kajmak. A pri tom nisu odlikaši.

U prvo vreme marketinška agencija je nastavljala da radi svoj posao – promocije su se održavale uglavnom po sudovima, delili su letke državnim i javnim tužiocima, ali ih ovi nisu brenovali. Ono nekoliko optužnica bolje da i nisu podignute, jer ispade da se ratovalo zbog par nelegalno dozidanih ili dodeljenih kvadrata.

I tako se, mic po mic, početni tržišni uspeh polako topio. Sve više smo pronalazili mane proizvodu koji smo onomad sa oduševljenjem kupili. A garantni list nije baš bio najjasniji (kao što obično i nije). Šta, na primer, kad se proizvod raspadne dok je još u garanciji?

Da bi spasla stvar, promociju i odnose sa javnošću preuzela je druga agencija koja se, sasvim prigodno, zvala Biro za komunikacije. Doduše, biro je dejstvovao neočekivano nebirokratski – ali to nije dokazano. No, promene su se ipak desile – ranije su neki mediji bojkotovali radikalnu stranku, a sada radikali bojkotuju neke medije.

Nadežda Milenković