Demokratska stranka Srbije:
Oročena manjinska vlada

Stav "najbolje ovako, ali može i onako", bar što se tiče Demokratske stranke Srbije, u momentu kad ovo "Vreme" bude objavljeno, verovatno će ustupiti mesto nečem konkretnijem, što bi trebalo da bude rezultat sednice Glavnog odbora stranke, zakazanog za sredu

U utorak, kada je pripreman ovaj broj, trening živaca bio je uveliko u toku: stranke su, kao i svih prethodnih dana, javno iznosile konstruktivne predloge uz tolerantne dodatke da su mogući i drugi dogovori, a službe za obaveštavanje i uzbunjivanje doturale su dnevnim listovima nove "pouzdane" informacije o najnovijim rezultatima višestranačke brige za državni interes.

Pokušaji "Vremena" da iz prve ruke, od funkcionera DSS-a, iskamči makar delić informacije iz prve ruke o tome šta ta stranka konkretno planira, ili, bar, na šta nikako neće pristati, ostali su uzaludni "jer ne bi bilo korektno govoriti pre sednice Glavnog odbora" – što i nije neko čudo ako se uzme u obzir sa koliko je upornosti ta partija, po cenu smrzavanja novinara, odbijala da otkrije čak i informaciju o tome kada je tačno trebalo da se održi subotnji sastanak predstavnika stranaka "demokratskog bloka" u organizaciji DSS-a ("Zabranio nam Koštunica da kažemo", otvoreno reče uvek pričljivi Velimir Ilić).

Ono što je u utorak zvanično bilo na pregovaračkom stolu, sa strane DSS-a, bilo je zalaganje za formiranje manjinske vlade sa mandatom oročenim na godinu dana. Dragan Maršićanin, potpredsednik DSS-a koji je na konferenciji za novinare u ponedeljak saopštio taj stav (prvobitno se DSS zalagao za koncentracionu vladu, što su sve druge stranke odbile), nije precizirao ko bi u toj vladi učestvovao a ko bi je podržavao iz pozadine, ali je potvrdio da su i dalje moguća sva rešenja, pa i kombinacija sa SRS-om.

Ključ za razjašnjenje nepreciznosti bilo je nemoguće dobiti i sa druge strane: za razliku od Velimira Ilića koji je konstruktivno pristao i na tu varijantu, njegov koalicioni partner Vuk Drašković usprotivio se oročenju mandata buduće vlade i ukazao na činjenicu da se iz zvaničnog stava DSS-a ne vidi ko bi vladu formirao (ranije je uvek pominjana manjinska vlada DSS– G17plus–SPO/NS, uz parlamentarnu podršku DS-a, ali se u medijima pojavila i varijanta manjinske vlade DSS-a, koju bi u parlamentu podržao SRS). Istovrenemo, G17 plus, uprkos najavi da neće davati nikakva saopštenja sa sednice Predsedništva stranke održane u ponedeljak, kako time ne bi ugrozio pregovore, izdao je saopštenje u kome se zalaže za "stabilnu demokratsku vladu demokratskog bloka sa zakonskim mandatom, a u svakom slučaju ne kraćim od dve godine". U ime DS-a, srećom, u ponedeljak se niko nije oglašavao i unosio dodatnu konfuziju – ta stranka, koja je, takođe, konstruktivna i spremna za sve varijante, nešto čvršći stav trebalo bi da ima nakon sednice Glavnog odbora zakazane za 18. januar. Nisu se oglašavali ni radikali, čiji ranije saopšteni stav glasi: "moguća vlada samo sa DSS-om".

Najmanje dvoipostranom (SPO, G17 plus, Živkovićeva struja u DS) protivljenju oročavanja trajanja vlade, kontraargument trebalo bi da predstavlja tvrdnja Dragana Maršićanina, da, iako je za godinu dana nemoguće "ostvariti ekonomski napredak u znatnijoj meri", za to vreme je moguće doneti ustav, napraviti diskontinuitet sa prethodnim režimom i vratiti poverenje građana u institucije. Prema njegovom mišljenju, novi parlamentarni izbori mogli bi biti zakazani u februaru 2005. zajedno sa izborima za Skupštinu SCG, jer je potrebno "ono što je dovelo do ovakvih rezultata izbora potvrditi, utvrditi raspoloženje biračkog tela i onda sa novim legitimitetom nastaviti sa onim procesima koji stoje pred tom vladom u ozbiljnom procesu tranzicije".

Zvanična tvrdnja DSS-a je i da razgovora o personalnim rešenjima u budućoj vladi nije bilo. Mediji su, opet, navodili razne kombinacije, ali se najčešće pominjala varijanta u kome bi "demokratski blok" Koštunici obećao podršku na predsedničkim izborima, Maršićanin bi bio predsednik Skupštine, Dragan Jočić ministar unutrašnjih poslova, a Zoran Lončar ministar pravde. Kao manje verovatna pominjana je mogućnost prema kojoj bi mladi kadar DSS-, Aleksandar Popović bio ministar spoljnih poslova SCG (funkcija koja se najčešće vezuje za Draškovića). U tom slučaju bi, tvrde raznosioci "pouzdanih informacija", Drašković bio predednik parlamenta, a Maršićanin ministar pravde.

Ako je u DSS-u nemoguće bilo dobiti informaciju o kadrovskim rešenjima o kojima se razmišlja, a koja će ionako uskoro postati javna, naročito besmisleno je bilo očekivati neku konkretniju priču o odnosu prema SRS-u. U medijima se odavno tvrdi da u DSS-u jača struja koja se zalaže za saradnju partije koja tvrdi da je njen lider najzaslužniji za rušenje Slobodana Miloševića sa udarnom pesnicom režima istog tog Slobodana Miloševića. Kao argumenti za takav stav dela DSS-a, osim programskih sličnosti, navodi se i ocena da bi, u slučaju saradnje sa DS-om, Koštuničina partija na sledećim izborima izgubila od trećine do čak 50 odsto birača (istovremeno, spremnost za gaženje onog dela predizbornog obećanja koje se odnosi na nemogućnost saradnje sa DS objašnjava se, pre svega, potrebom da se zadrže dobri odnosi sa Zapadom). Mediji su se uglavnom suzdržali od navođenja personalnog sastava proradikalske struje DSS-a. U kuloarima se kao jedan od ključnih zagovornika te teze navodi nezaboravni Obren Joksimović, mada je i kod nekih drugih istaknutih funkcionera stranke uočljiv tolerantan odnos prema SRS-u, nasuprot izrazitom animozitetu prema DS-u (iz koje je i sam DSS nastao za potrebe jednih ranijih izbora).

Vera Didanović