VREME 684, 12. februar 2004. / VREME
Koalicioni pregovori:
Zategnuto do pucanja
Da li će Srbija dobiti vladu ili će ići na nove izbore moglo bi se znati do Svetog Valentina, dana zaljubljenih
|
Ideolozi raspravljaju, političari se svađaju i ideološki sumnjiče, skupština zaseda, vlada u ostavci vlada, mada ta vladavina bez podrške ne može biti prijatna.
Lanac protesta ne tako velikog intenziteta odvijao se u Kragujevcu (zbog privatizacije), u Zrenjaninu (štrajkačko zaposedanje opštine uz zahtev da vlada aktivira žiro-račun tamošnje šećerane kako bi šećerana počela da radi), u Prokuplju (blokada skupštine opštine sa zahtevom da vlada ukine privremene mere a da lokalne vlasti priznaju referendumski izbor novog upravnog odbora u preduzeću Hisar), u Vinči (gde posle odluke Ministarstva za nauku, tehnologiju i razvoj da odloži transformaciju štrajkači traže i poništenje svih odluka Upravnog odbora o transformaciji), u Žablju (opštini u kojoj su radikali osvojili više od 50 odsto glasova), gde štrajkači traže neke zaostale plate od vlasnika Krmivo produkta.
Politikolog Ilija Vujačić u časopisu "Prizma" piše i o jednom zanimljivom slučaju koji je izbio u javnost 22. januara, kada su otvorene ponude za tender koji je sredinom decembra objavilo Ministarstvo unutrašnjih poslova za nabavku linije za proizvodnju registarskih tablica. Od sedam prihvaćenih ponuda francuska firma Fabrik-auto a.d. nudi da celu liniju napravi uz donaciju od milion evra – praktično za džabe – a da bi svoju celokupnu proizvodnju preselila u Srbiju u toku 2005. S druge strane, jedan od domaćih ponuđača, Boja a.d. iz Sombora, koji je to radio četrdeset godina, ne samo da je oštro kritikovao Ministarstvo što je uopšte pokrenulo tender nego je i ponudio "gratis" koji se sastoji u najavi okupljanja ispred Vlade ako njegova ponuda ne pobedi na tenderu! Vujačić u tom kontekstu duhovito primećuje kako "dok razni veliki monopolisti rade iza leđa Vlade, mali monopolisti, kao pomenuta Boja, rade 'ispred' nje...".
KONTROLA: DSS, inače, traži od skupštinskog odbora za finansije kojim predsedava demokrata Nenad Bogdanović da na svojoj prvoj sednici preispita finansijske odluke odlazeće vlade.
Sastav skupštinskih radnih tela, koji preslikava sastav parlamenta takav je da unosi izvesne bitne promene u srbijansku "političku ekonomiju". Radikali, na primer, daju predsednika Administrativnog odbora i Odbora za bezbednost, a Demokratska stranka predsednika Odbora za finansije. To je mali preduslov za to da buduća vlada, ako se sastavi, bude pod kontrolom opozicije, što uvećava snagu parlamenta. Naravno, mnogo toga će zavisiti od odnosa moći koji bude uspostavljen. Podsetimo da je svojevremeno SPO kao opoziciona partija imao predsednika Odbora za bezbednost, ali je kontrola, otvorenom opstrukcijom socijalističke većine, onemogućena. Bogoljub Pejčić je kao predsednik skupštinskog Odbora za bezbednost godine 1994. tražio da se raspravlja o jednom izveštaju o kršenju ljudskih prava od strane policije u Sandžaku (fizička tortura, hodanje po lepljivom tlu, itd.), ali je odbor posle toga bio blokiran a Pejčić – smenjen.
Postoji i najava da bi se sastav parlamenta mogao preslikati i u upravnim odborima javnih preduzeća, što bi moglo uticati na povećanje javne kontrole njihovog poslovanja, ali, s obzirom na raspored snaga, možda bi usporilo njihovo odlučivanje, pa s obzirom na ideologizaciju političkog sporenja, da dâ argumente onima koji razvoj prilika u Srbiji predstavljaju kao povratak Slobodana Miloševića na vlast.
GLASANjE: Ovakvo stanje nastalo je pošto je prošle srede 4. februara u trećem pokušaju izabran predsednik Narodne skupštine Srbije, koji je istovremeno i vršilac dužnosti predsednika Republike. Time je unekoliko ublažena ona totalna institucionalna kriza u Srbiji koja nije imala izabranog predsednika, nije imala konstituisan parlament, a imala je samo vladu u ostavci (i američkog ambasadora pred penzijom, kaže jedan vic).
Pošto je takozvani demokratski blok podeljen, taj izbor je mogao da se realizuje samo pomoću glasova socijalista Slobodana Miloševića. To je, međutim, izazvalo lavinu političkih optužbi na račun onih koji su omogućili "povratak socijalista na vlast".
Predsednik skupštine postao je Dragan Maršićanin, potpredsednik Demokratske stranke Srbije Vojislava Koštunice. Od 245 prisutnih poslanika za Maršićanina je glasalo 128. Kandidatkinja srpskih radikala, čiji se šef Vojislav Šešelj zajedno sa Miloševićem nalazi u zatvoru Haškog tribunala, dobila je 81 glas. Prema izjavama više funkcionera Koštuničine stranke, kao i funkcionera SPS-a, socijalisti nisu postavili nikakve uslove da bi glasali za Maršićanina, ali su pripadnici liste Demokratske stranke (pre svega Svilanović) bili prema tome sumnjičavi. To skupštinsko razdvajanje glasova poslanika iz stranaka bivšeg režima pojačalo je rascep među strankama bivšeg DOS-a.
Koštuničina strana u ovoj postizbornoj rundi pregovora nije imala medijsku inicijativu, pa je političarima sa liste Demokratske stranke dopustila da mnogo više i efektnije prebacuju koaliciji DSS, G17 plus, SPO-NS, jer su za njihovog kandidata za predsednika skupštine glasali socijalisti Slobodana Miloševića, nego što su ovi prebacivali Tadiću, Živkoviću, Svilanoviću, Mićunoviću i Koraću što defakto glasaju u korist namere radikala Vojislava Šešelja da se brzo dođe do novih vanrednih parlamentarnih izbora.
Koštuničina strana ne uživa naklonost medija, što i nije najgore što se može desiti eventualnoj vladi kojoj bi se našao na čelu. Prethodna vlada je svoj mandat započela u strasnom revolucionarnom zagrljaju s medijima, a ta atmosfera povlađivanja je tu vladu verovatno i gurnula u niz grešaka. Posle, kako su se umnožavale afere i rasla cicvarićka atmosfera u štampi sve se preokrenulo u direktnu suprotnost. Sada se odlazeći ministri žale da nisu dovoljno javnosti objasnili svoje uspehe.
|
"Mala koalicija" medijski, međutim, nije bila uspešna u tome da žižu javnog interesovanja usmeri na vlastiti program i na probleme koje vlada mora hitno rešavati. Šteta nije samo partijska već opšta – javni život se četrdeset dana iscrpljivao u euforičnoj kombinatorici tipa ko neće s kim i zašto, a da se javnost zapravo uopšte nije ni bavila eventualnim programskim prioritetima.
Sholastička rasprava o manjinskoj vladi traje još od 14. januara kada je Glavni odbor DSS-a ponudio manjinsku vladu sa G17 plus i SPO-NS bez skraćenog mandata, čime im je izašao u susret, a s druge strane isključio DS iz učešća u republičkoj izvršnoj vlasti. Od trenutka kada je počelo da se govori o tome da vlada možda neće biti privremena, DS je pojačao ofanzivu skrenuvši pažnju, uglavnom, na onaj apstraktniji, ideološki plan koji se više tiče problema saradnje DSS s decenijskim neprijateljem, a manje aktuelnog dnevnog reda.
TRI OD 25 TAČAKA: Kad se pogleda nacrt koalicionog sporazuma DSS, G17 plus, SPO-NS formulisan 19. januara, vidi se da su tokom proteklih dvadesetak dana manje ili više otvorene kontroverze dodirivale samo tri od 25 tematskih celina (Hag, guverner, biro za komunikacije). Dve od tri su imale kadrovske implikacije. Evo malo opširnije ilustracije: ta koalicija je 19. januara obznanila da je imala nameru da:
(1) izradi novi ustav u roku od tri meseca; (2) preuredi rad Narodne skupštine (novi poslovnik, direktni tv-prenosi skupštinskih sednica, kontrola izvršne vlasti...); (3) donese nov zakon o Vladi Republike Srbije, nov zakon o ministarstvima, preispita rad vladinih agencija i Biroa za komunikacije i zakonski ih preurede, donesu zakon o dostupnosti informacija...).
Po tom detalju, sudeći po jednoj izjavi Gorana Svilanovića, funkcioneri sa liste DS-a zaključili su da Koštunica ima revanšističke namere. Preispitivanje rada vladinih agencija je inače zahtev koji je DSS isticao još od avgusta 2001.
Nacrt koalicionog sporazuma, dalje, predviđao je (4) javne konkurse za rukovodeće funkcije u javnim preduzećima; (5) reformu državne uprave; (6) usklađivanje svih propisa sa standardima Evropske unije (Acquis Communitaire); (7) harmonizaciju odnosa unutar državne zajednice SCG; (8) profesionalnu, od političkih merila nezavisnu diplomatiju; (9) strategiju bezbednosti državne zajednice koja prethodi reformi vojske; (10) jedinstvenu politiku prema Kosovu i Metohiji; (11) jedinstvenu politiku prema Međunarodnom tribunalu za ratne zločine u Hagu, uz maksimalne napore da se domaći pravosudni organi hitno osposobe za vođenje postupaka, bez izručenja optuženih po komandnoj odgovornosti i po eventualnim novim optužnicama...
I ta tačka je bila predmet polemika uz naglašavanje Borisa Tadića, Žarka Koraća i Gorana Svilanovića da je saradnja s Tribunalom obavezna.
"Manjinska koalicija" DSS, G17 plus, SPO-NS dalje je predviđala: (12) dalju reformu poreskog sistema, kao i spisak ekonomskih zakona koje treba doneti u prvoj godini rada Narodne skupštine (šest poreskih, 13 privrednih, pet finansijskih, četiri spoljnotrgovinska, šest iz oblasti poljoprivrede i četiri zakona iz oblasti zapošljavanja).
Deklarisali su se da će: (13) intenzivirati borbu protiv korupcije; (14) nastaviti reformu pravosuđa koja je počela 2001. godine; (15) reformisati sektor bezbednosti; (16) da će doneti zakon o budžetu koji će uz održavanje monetarne stabilnosti obezbediti uslove za privredni rast; (17) strategiju razvoja za oblasti: privrede, spoljne trgovine, poljoprivrede, saobraćaja, telekomunikacija, energetike, urbanizma, nauke, obrazovanja, itd; (18) socijalni dijalog.
Rekli su da će u roku od mesec dana (19) poništiti odluke o izboru guvernera i Saveta Narodne banke Srbije i izabrati novog guvernera i novi Savet...
I ta namera je bila predmet političkih sporenja i povod za kritičke opaske u javnosti. Tako profesor Đorđe Đukić ("Pres klub", ponedeljak 9. februar) upozorava da ni u kom slučaju tom prilikom ne bi trebalo da ispadne kako su ništavne odluke koje je dosadašnja guvernerka donosila, jer bi to uvelo u igru princip retroaktivnosti i veliku nesigurnost u ekonomski sistem.
Poslednja grupa ciljeva ima više elemenata koji dobijaju na aktuelnosti kako se smanjuju šanse za konstituisanje vlade i kako rastu šanse za održavanje novih izbora. Obećali su: (20) stavljanje van snage Zakon o načinu i postupku promene Ustava Republike Srbije; (21) imenovanje nove Republičke izborne komisije; (22) izmene zakona iz oblasti radiodifuzije i izbor novog Saveta Republičke radiodifuzne agencije; (23) zakone o političkim strankama; a uz (24) Zakon o Univerzitetu; obećavali su i novi (25) paket izbornih zakona...
PREDSEDNIK: Kad se Skupština 27. januara sastala, njen prvi dan nije dao rezultat. Lista DS-a je tada, kao i kasnije, bila uzdržana pri glasanju za Maršićanina, koji je najavio da će se povući ako bude određen mandatar iz Demokratske stranke Srbije. U prethodnim pregovorima to mesto nuđeno je Demokratskoj stranci kroz zamenu na funkciji, a oni su tražili da njihov predsednik bude izabran odmah. Sada se to mesto s Maršićaninove strane stavlja u izgled partiji G17 plus.
Ta partija u sledeću subotu 14. februara na svom Glavnom odboru treba da odluči da li će ući u manjinsku vladu sa DSS-om i SPO-NS-om uz podršku SPS-a. Po povratku s kraćeg odmora, koji je veoma indikativno pao u vreme koalicionih pregovora, Labus je demonstrirao nameru da Demokratsku stranku ubedi da podrži vladu, obećavajući da bi ona u dva koraka mogla da uđe u vladu, pošto protekne 100 dana, pošto demokrate vide kakva je vlada a Koštuničina vlada vidi šta se desilo s Demokratskom strankom. Ta varijanta se i ranije pojavljivala kao mogućnost, ali je otpala. Demokrate odbijaju takvu ponudu još od 25. januara, kada je Glavni odbor Demokratske stranke odlučio da "podeli odgovornost za nastavak reformi " i podržao stvaranje vlade "od stranaka koje imaju većinu u parlamentu". Koštunica istrajava u tome da sada neće demokrate u vladi, a demokrate ponavljaju da manjinsku vladu podržati neće. Posle odluke socijalista da podrže izbor predsednika Skupštine, demokrate tu vladu tretiraju kao vladu koalicije sa socijalistima, očito računajući s tim da su pokolebali biračko telo, simpatizere i funkcionere stranaka G17 plus i SPO-NS.
RUKA GREŠNIKA: Pokazuje se, međutim, da i Tadić i Labus ne zatvaraju sasvim vrata za sobom.
Pokazalo se da su prebacivanja zbog prihvatanja ruke grešnika unela snažno kolebanje u manjinsku koaliciju, uprkos tome što su njene članice očito imale nameru da osujete Živkovićevu vladu da nastavi da vlada, pa i uprkos činjenici da su svi pripadnici ove grupacije, osim Koštunice, ulazili u mnogo određenije koalicije sa SPS-om: demokrate i reformisti (sadašnji GSS) preko Panićeve savezne vlade 1992, SPO preko ratne vlade 1999, u Beogradu posle raskida s Đinđićem 1997, i gledanjem kroz prste Novoj demokratiji članu koalicije DOS II 1993...
Mnogi veruju da će se važan set tog meča odvijati u subotu 21. februara na izbornoj skupštini Demokratske stranke.
U tzv. demokratskom bloku na Živkovića i Tadića se različito gleda – Tadić je nekako viđen kao čovek koji se oslobađa nezgodnih slučajeva iz prethodnog mandata zahvaljujući priznanju skandala s daljinskim glasanjem Nede Arnerić, mada dokumentacija kaže da je Živković izveo više hirurških operacija (otpisivanje Janjuševića, Kolesara i ministarke Marije Rašete-Vukosavljević). Ni osporavani izvršioci nisu, kako izgleda, locirani samo u Živkovićevoj frakciji, o nekima se spekuliše da optiraju za Tadića. Boris Tadić, sudeći po izveštajima koji su došli do utorka (10. februar), dobio je podršku 148 od ukupno 170 odbora, a Živković – 18. Trenutni rejting u trci za četiri potpredsednička mesta daje ovakvu rang-listu: Nenad Bogdanović (podrška u 122 opštinska odbora), Slobodan Gavrilović (108), Dušan Petrović, inače pominjan kao kandidat DS-a za potpredsednika Skupštine (103), Bojan Pajtić (96), Čedomir Jovanović (56), Gordana Čomić (45), Živorad Anđelković (43), Ljiljana Lučić (14), Vlatko Rajković (12).
U političkom miljeu vladalo je uverenje da će rasplet političke drame diktirati ovakvi ili sasvim različiti rezultati na izbornoj skupštini Demokratske stranke. Međutim, u međuvremenu su dolazili signali koji su govorili da će se taj čvor preseći pre te skupštine.
Kad je Dragan Maršićanin, s mesta v.d. predsednika Republike, u utorak 10. februara počeo formalne konsultacije o novom mandataru, Vuk Drašković, koji je pre tih konsultacija kratko boravio u Vašingtonu na predsedničkom molitvenom doručku, izjavio je da Koalicija SPO-NS neće ući u vladu koju podržavaju socijalisti dok je na njihovom čelu Slobodan Milošević. Ta najava može da znači i to da SPO pored toga što u vladu neće ući, može uskratiti podršku manjinskoj vladi u kojoj neće učestvovati, a da takođe podršku takvoj manjinskoj vladi i može dati. To su možda potajno i priželjkivali i Koštunica a naročito, G17 plus zbog Veljinog omalovažanja "šifrovanih" koji su "od slabe japije, bato". Možda jesu, ali sada im verovatno nije do igre. Ipak, izlazak SPO-NS iz ugovorene šeme ozbiljno dovodi u pitanje mogućnost da se izabere manjinska vlada – između ostalog zato što će taj potez verovatno bitno uticati na raspoloženje u Glavnom odboru stranke G17 plus.
Radikali na te konsultacije nisu išli, a pre toga uputili su inicijativu za izmenu Zakona o izboru predsednika Republike (ukidanje cenzusa u prvom krugu). Za te izbore čiji se rok približava, radikali su spremniji od demokratskog bloka koji je, kako stanje stvari stoji, veoma daleko od sporazuma o parlamentarnoj saradnji, pa i bez saglasnosti o zajedničkom kandidatu. Od svih partija novih izbora, po nekoj logici ukrupnjavanja scene, najviše bi trebalo da se plaše SPS, G17 plus, SPO i NS.
Zoran Živković posle razgovora s Maršićaninom izjavljuje da su razgovori o vladi praktično završeni.
Moguće je da deo liste DS-a (onaj na kome se nalazi Živković) računa na to da bi na eventualnim vanrednim izborima uspeli da sastave širu koaliciju i da prikupe veći deo od oko 400.000 rasutih glasova vladinih partija. Neke najave koalicije DS s Čankom u Vojvodini na to upućuju, ali nije jasno kako bi to funkcionisalo, pogotovu ako Skupština Srbije pre raspisivanja izbora izmeni izborni zakon i eventualno spusti cenzus.
Boris Tadić, međutim, u isto vreme izjavljuje da će se Demokratska stranka ponašati državotvorno i da se neće ponašati destruktivno kao neke stranke koje kažu da su vrata zatvorena. Na podsećanje da je tako nešto izjavio i njegov kolega Zoran Živković, Tadić kaže da će se o tome razgovarati u Demokratskoj stranci. Po okončanju konsultacija Maršićanin kaže da će se za nekoliko dana znati da li se ide na izbore (očito, do sednice Glavnog odbora G17 plus).
Kao u svakoj velikoj licitaciji u Beogradu su se stvari zagrevale i hladile, popuštale i zatezale do pucanja, tako da je u trenutku kada nastaje ovaj tekst mogućnost da se sastavi vlada bitno umanjena. Tako i procena da do odluke "vlada ili novi izbori" ostaje samo nekoliko dana budi asocijaciju da to pada na Svetog Valentina, dana zaljubljenih. Ako taj datum promaše, od pomoći može biti i narodni kalendar. Po tom kalendaru, 30. februara pada jedan čudan praznik – Sveto Nigdarevo.
Milan Milošević