Minhen: Konferencija i protesti

Učesnici konferencije o bezbednosnoj politici u Minhenu apelovali su prošle subote na transatlantsku saradnju, ne prikrivajući, međutim, razmimoilaženja oko Iraka, s obzirom na "priču gluvih", kako su ocenjeni govori ministara odbrane SAD i Nemačke. Četrdeseta minhenska konferencija, kojoj prisustvuje oko 300 ministara odbrane, spoljnih poslova, eksperata iz oblasti bezbednosti i kongresmena, privukla je i protivnike NATO-a i antiglobaliste. Više od 5000 demonstranata prošetalo je centralnim minhenskim ulicama, noseći transparente na kojima je pisalo "Zaustavite ratne huškače" i "Ne-globalnom ratu zemalja NATO-a". Policija se sukobila s demonstrantima i privela četiri osobe, osumnjičene za nezakonito posedovanje oružja. Iako Nemačka i SAD i dalje smatraju da je svaka od njih bila u pravu, kada je o Iraku reč, ministri odbrane dveju zemalja Joška Fišer i Donald Ramsfeld delovali su mnogo pomirljivije nego pre godinu dana. Prošlogodišnja konferencija u Minhenu održana je samo nekoliko nedelja pre početka američkog napada na Irak. Američki sekretar odbrane Donald Ramsfeld branio je odluku SAD da uđu u rat, istakavši da je "oslobođena" nacija od 25 miliona ljudi koja je živela "u strahu od diktatora". Fišer je, međutim, istakao da je Berlin opravdao svoje protivljenje ratu. "Nemačka smatra da je u pravom trenutku zauzela stav koji su i događaji potvrdili", rekao je Fišer na konferenciji o bezbednosnoj politici u Minhenu. "Mi nismo bili, a ni sada nismo sigurni u razloge za rat." Fišer nije spomenuo činjenicu da SAD nisu pronašle iračko oružje za masovno uništenje, a te teme se klonio i Ramsfeld.

Ženeva: Referendum o silovateljima

Švajcarci su na referendumu, u prošlu nedelju, ogromnom većinom podržali inicijativu da se izuzetno opasni i neizlečivi silovatelji i nasilnici ubuduće osuđuju na doživotnu robiju – bez mogućnosti pomilovanja. Uprkos tome što vlada smatra da je sadržaj inicijative "preteran", ona je usvojena sa 56,2 odsto glasova izašlih glasača. Predlagači su porodice žrtava. "Narod razmišlja drugačije od političara", ocenila je Anita Čaban, koja je jedan od predlagača. Njenu 13-godišnju rođaku silovao je 1996. godine višestruki kriminalni povratnik, i ostavio je da umre. Devojka je preživela napad, ali i dalje trpi posledice, saopštila je njena porodica. Građanska inicijativa, kojoj se vlada usprotivila, postaće ustavni amandman, i Švajcarska će tako postati jedna od evropskih zemalja s najstrožim zakonima protiv nasilnih kriminalaca. Na osnovu amandmana, na doživotnu robiju bez prava žalbe ili privremenog puštanja iz zatvora odlaziće osobe za koje se sudski utvrdi da su krive za seksualne ili nasilne delikte, a na suđenju su, na osnovu mišljenja najmanje dva nezavisna eksperta, proglašene kao ekstremno opasne i neizlečive. Na ovaj referendum – oblik direktne demokratije koji se u Švajcarskoj primenjuje tri ili četiri puta godišnje – izašlo je 55 odsto od 4,7 miliona birača s pravom glasa. To je malo bolje od prosečnog odziva na švajcarskim referendumima, na kojima birači prihvataju ili odbijaju zakone koje je usvojio parlament, ili su ih predložili građani.

Santa Domingo: Umrla devojčica s dve glave

Devojčica iz Dominikanske Republike, stara sedam meseci, umrla je nekoliko sati pošto su joj lekari s temena uklonili nerazvijenu drugu glavu, saopšteno je prošle nedelje uveče. Međunarodna ekipa lekara saopštila je da su Rebeki Martinez uspešno uklonili drugu glavu i da je operacija trajala čitav dan. Upozoreno je, međutim, da se beba tokom oporavka može suočiti s komplikacijama kao što su izliv krvi u mozak ili infekcija. Dr Horhe Lazaref, koji je rukovodio operacijom, uspešno je prošle godine razdvojio bliznakinje iz Gvatemale, koje su imale spojene glave. Rebeka Martinez se rodila sredinom decembra u bolnici u Santo Domingu, s glavom nerazvijenog blizanca. Ta druga glava nalazila se na temenu prve, s licem nagore. Dete je bilo zdravo, ali mu se mozak nije mogao razvijati normalno bez uklanjanja anomalije. Operacija, koja uobičajeno košta 100.000 dolara, obavljena je besplatno. Anomalija zvana cranio pagus parasiticus toliko je retka da u svetu postoji samo osam dokumentovanih slučajeva, a do sada nije bilo hirurškog uklanjanja. Spojeni blizanci nastaju kada embrion počne, pa prestane da se razdvaja na identične blizance. Ređi slučaj "parazitskih" blizanaca nastaje kad jedan od spojenih blizanaca prestane da se razvija u materici, pa manji, nedovršeni parnjak ostaje zavisan od drugog. Drugi blizanac može se formirati kao dodatni ud, trup, glava, ili kao čitavo telo, ali bez vitalnih organa. U slučaju Rebeke Martinez, postojao je procep u lobanji preko kojeg su glave bile spojene, a krvni sudovi bili su isprepletani. Druga Rebekina glava bila je uvećana i pokrivena tamnom kosom poput one na prvoj, ali mozak je u njoj bio nerazvijen, s licem koje je imalo tek rudimentarne crte.

Beč: Masovni šverc cigareta

Austrijske vlasti oduzele su u protekloj godini rekordnu količinu švercovanih cigareta u vrednosti od 17,7 miliona evra. Porastu šverca u 2003. doprinelo je znatno poskupljenje duvana u evropskim zemljama i prema podacima finansijskih vlasti Beča, Donje Austrije i Burgenlanda, na istoku Austrije zaplenjene su cigarete u vrednosti od 17,7 miliona evra. "Austrija je pre svega tranzitna, a ne i zemlja destinacije za cigarete", ocenio je koordinator za sprečavanje šverca u prošloj godini Johanes Spalj. On je ukazao da je i dalje najveće tržište za švercovane cigarete Velika Britanija, gde jedna paklica košta najmanje sedam evra. Protekle godine zabeležena je i promena načina i puta međunarodnog organizovanog šverca cigareta. Ranije su cigarete koje su proizvedene u Zapadnoj Evropi, zbog razlike u dažbinama, najpre prebacivane na istok kontinenta, a potom ilegalno reimportovane na zapad. Sada se cigarete sve više proizvode u Kini, zemlji koja je postala najveći proizvođač duvana. Kartoni cigareta se od carinika kriju u kontejnerima, sakrivenim iza zvaničnog tovara broda, obično neke jeftine robe. Pošto engleske vlasti detaljno kontrolišu sve kontejnere koji direktno stižu u engleske luke, bande švercera su pronašle nove puteve – preko luke u Hamburgu, pa železnicom ili kamionom preko čitave Evropske Unije da bi se poreklo robe zataškalo. To se pokazalo i kod robe pronađene u Austriji – četiri od pet većih zaplena bile su poreklom iz Kine.

Priredio: D. Konjikušić