---

Intervju - Zefirino Grasi, Politikin Zabavnik >

Formula udrobljenog sadržaja

"Neko vreme su nam zamerali da smo novina za starije i da nas deca ne čitaju. Svestan sam toga, ali činjenica je i da postoje deca i odrasli koji vole ‘Zabavnik’, i mislim da ne moramo baš svima da se prilago?avamo", kaže Zefirino Grasi, urednik novine za decu i odrasle koja krajem februara slavi 65. ro?endan

Novina koja izlazi petkom, "Politikin Zabavnik", ima zavidnu biografiju: čedo srpske levice s kraja tridesetih; u zlatno doba čitan od Vardara do Triglava; neguje čist i jednostavan jezik; novina za celu porodicu od sedam do 107 godina. Iako entuzijazam i dalje preovla?uje, redakcija "Zabavnika" vapi za modernizacijom – u tehnološkom, grafičkom i svakojakom smislu. "Nekada je redakcija ‘Zabavnika"’ bila velika, imali smo sedam izdanja. Krajem 70-tih godina ‘Zabavnik’ je štampao prosečno 450.000 primeraka. Početkom devedesetih štampali smo oko 250.000 (tri izdanja bez slovenačkog), a sad se to svelo na desetinu", objašnjava za "Vreme" Zefirino Grasi, glavni i odgovorni urednik "Politikinog Zabavnika".

Sve je počelo davnih tridesetih godina u dedinjskim baštama: "Prvu redakciju sačinjavali su ljudi iz ‘Politike’ na čelu sa Vladislavom Ribnikarom i Dušanom Timotijevićem. Sve ukršene reči u predratnom ‘Zabavniku’ bile su Vladine; Dušan je prevodio stripove, dok je Vlada prevodio ‘Tri praseta’. To su bili entuzijasti, okruženi srpskom intelektualnom levicom s kraja tridesetih koja se okupljala svake večeri: Marko Ristić, Rastko Petrović... To je, doduše, bila levica koja je više gledala u Pariz nego u Moskvu."

"VREME": Koliko se koncepcija "Zabavnika" odmakla od početne ideje?

ZEFIRINO GRASI: Ideja "zabava i pouka" ostala je ista od 1939. godine, ali je malo prilago?ena zahtevima vremena. Kad bismo sad uzeli izdanje iz 1939. godine, videli biste da je suština ista: trećinu sadržaja zauzima strip, trećina pripada zanimljivostima iz nauke, a ostatak su neobični doga?aji iz prošlosti. Čini nam se da, uprkos svemu, ta formula nije potrošena. Na Zapadu je ranije izlazilo dosta listova poput "Zabavnika", uzori su nam bili "?ornale di Pikoli","Korijere di Pikoli", "Tel mi vaj". Ti listovi su, poput "Zabavnika", bili "udrobljeni", a pogasili su se kada su se pojavili specijalizovani listovi za decu koji popularišu nauku, istoriju... Standard ljudi na Zapadu je porastao, pa jedno dete može sebi da priušti sve ove listove plus stripsko izdanje!

"Zabavnik" je, zapravo, list jednog siromašnog društva, tu imate od svega po malo – i za batu i za seku, i za tatu i mamu, a i baka i deka mogu da se "ogrebu" za ponešto. Naši današnji saradnici su akademici i profesori: naš najmla?i akademik dr Zoran Petrović, nuklearni fizičar, profesor Rade Radić, vizantolog, Ivan Klajn (prevodi Tintina), Aleksandar Radulović, profesor sa Tehnološkog fakulteta koji piše o grčkoj mitologiji i mnogi drugi.

S obzirom na slogan "od sedam do 107 godina", koja je zapravo ciljna grupa "Zabavnika": deca ili odrasli?

Istraživanje koje smo nedavno sproveli pokazuje da je preko 60 odsto naših čitalaca u uzrastu od 12–18 godina, što znači da smo ponovo uspostavili vezu i jezik sa decom. Nama je drago što je tako, što smo im se opet približili. Neko vreme su nam zamerali da smo novina za starije i da deca neće da nas čitaju. Svestan sam toga, ali činjenica je da postoji jedan broj dece i odraslih koji vole "Zabavnik", i mislim da ne moramo baš svima da se prilagodimo.

Najčitanije rubrike godinama jesu "Ripley – verovali ili ne", i "Jeste li već čuli da..." Dosta se čitaju razni Mensini testovi: logičke zagonetke i testovi ličnosti. Čitaju se i istorijske teme, na kojima je "Zabavnik" uvek insistirao, i naučno-popularne teme, što je normalno pošto više ne postoje "Galaksija" i slični časopisi. Ponovo je većina čitalaca rekla da čita strip, i to je dobro s obzirom na to da je interesovanje za strip u svetu i kod nas pogotovo u opadanju. Jedno vreme smo imali i rebuse (podstaknuti tekstom o rebusima koji je izašao u "Vremenu uživanja") koje je smišljao veliki ljubitelj rebusa Rastko Ćirić.

Da li imate u planu neke nove stripove?

"Zabavnik" je ekskluzivno nabavio zanimljive stripove – Tintina i Smu?a, sa pričom o Tuluzu Lotreku ura?enom u maniru slikarevih dela. Uspostavili smo dobre veze sa Francuzima i Italijanima, ovi drugi će nam dati neke Pratove stripove. U aprilu ćemo imati jedan dobar štos: inspirisani Svetom Bibijom, najvećom ciganskom slavom, prevešćemo paralelno na romski jezik jednu (od četiri) epizodu Tintina i ubaciti u vidu dodatka. Našli smo jednu švajcarsku nevladinu organizaciju koja će otkupiti 5000 primeraka dodatka i podeliti ga romskoj deci. Članovi Svetskog kongresa Roma u Berlinu kažu da im nije poznato da je igde u svetu objavljen strip na romskom jeziku, pa su zato zainteresovani za distribuciju tog dodatka u zemljama u kojima Romi žive: Slovačkoj, Češkoj... Imaćemo i Scorpiona, to je strip u trendu. Objavićemo nešto i od Enkija Bilala, ali to je u fazi pregovora.

Tržište dečjih novina u našoj zemlji počinje da se razvija, pojavile su se šarene novine za decu sa mnogo reklama i bez mnogo teksta ("Impuls", "Bravo", "Lili"). Kako to komentarišete?

Jeste strašno, ali protiv toga nema borbe. "Impuls" je u stvari bio najopasniji jer se delio besplatno po školama; drugo, iza toga stoji taj Stajkovac, politički angažovan čovek koji je našao neki interes u tome čim novine deli besplatno. "Zabavnik" ne želi da povla?uje deci uvo?enjem trač rubrika, za to postoji list "Huper" koji se bavi pričama o momcima Britni Spirs. Mi balansiramo na tankoj crvenoj liniji izme?u zabave i pouke i trudimo se da ne skliznemo mnogo ni na jednu stranu. Za nas je mnogo opasnija televizija nego neki konkurentski list – zagospodarili su Pink i kablovska televizija. Mada, i to će proći, deca će se brzo zasititi i toga, sve to liči jedno na drugo. Kad danas vidite listove za decu u svetu, to sve šljašti, mnogo je poklona, obavezno postoji peta boja (fosforescentna zelena, žuta, zlatna ili srebrna)...

Kako se završila epizoda sa Diznijem i autorskim pravima, i ono što je još važnije – ima li ta priča nastavak?

Priča se nastavlja. Dugovi prema Dizniju su namireni, još je Struja platio oko 500.000 dolara, a Dizni nam je oprostio oko 400.000 dolara. Posle toga, sva prava za distribuciju Diznijevih materijala za Istočnu Evropu dobila je danska kompanija Egmont, koja je otvorila predstavništvo u Zagrebu. Dok se u Beogradu ne otvori kancelarija, njihove materijale ne možemo da koristimo. S druge strane, oni smatraju da ovde ne postoji tržište pa zato ne žure sa otvaranjem kancelarije, i svi čekamo... Me?utim, mi imamo nešto što oni nemaju – jednog originalnog Diznija iz 1939. godine (crtež Volta Diznija sa posvetom "Politici")!

Ponosno ističete da ste jedina "Politikina" novina koja nije učestvovala u sveopštem "srbovanju" u Miloševićevo vreme, čak je i "Bazar" objavljivao dnevnike Mire Marković...

Iskren da budem, nas niko nije ni dirao, nismo bili u domenu ničijeg interesovanja. Pera Janjatović je tada ure?ivao hit strane, i dva puta smo imali neke "ispade": jednom smo pustili ?okin tekst "Sloboda da, sloboda ne", a drugi put smo objavili tekst nekih crnogorskih repera "Dobar dan, čika Slobo...". E, onda me je Struja zvao i bunio se, ali se sve na tome završilo. Srbovanje i te stvari smo zaobišli. Nije bilo direktiva, meni od 1989. godine niko nije tražio nešto tipa "daj, pusti mi Slobino detinjstvo" i slično. Neki novinari iz drugih redakcija sami su pisali te stvari, pa se posle vadili na direktive.

Kakva je budućnost jednog šezdesetpetogodišnjaka – druga mladost ili penzija?

Kad bismo uspeli da obezbedimo novac za redizajn lista, otpočeo bi novi život savremenog "Zabavnika". Na vratima naše redakcija piše "computer free zone", i to je stvarno istina – u tehničkoj redakciji crta se kao 1939. godine: klasičan špigl, milimetarska hartija, lepe se slike... Želje su nam da list "Zabavnik" bude okosnica jednog većeg poslovnog poduhvata u okviru kog bismo napravili sestrinska izdanja, a naročito stripska, i zanimljive brošure iz raznih oblasti. Na primer, kod nas ne postoji nikakva knjiga ili brošura za decu koja populariše umetnost, i mi bismo radili takve stvri. U fazi smo izrade interaktivanog sajta gde bi čitaoci mogli da se igraju, više saznaju, čitaju šta smo nekad pisali... Sve te naše želje bi ovako velika kuća kao što je "Politika" mogla da podrži. Ako bismo to uspeli, onda bi ova generacija koja je odrasla uz "Zabavnik" mogla polako da ode u penziju, a mi bismo mogli da pravimo moderniji zabavnik.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---