Stogodišnjica piščevog "dobrovoljnog izgnanstva" - Džejms Džojs i film:
Džojs ide u bioskop

Pre jednog veka — 1904. godine — budući veliki pisac otisnuo se iz rodnog Dablina ka Evropi u potrazi za srećom. Posle višemesečnih nedaća konačno je stigao do Pule, gde je 1904. i 1905. predavao engleski u "Berlicovoj školi stranih jezika", da bi taj posao nastavio u Trstu od jeseni 1905. do polovine 1914. godine. Tu se slavni Irac susreo s pokretnim fotografijama...

PISAC "ULISA" U MLADOSTI: Džems Džojs

Slavni irski pisac Džejms Džojs čitavog života se borio s nemaštinom. U sukobu s porodicom i sredinom u kojoj je živeo, Džojs je 1904. godine rešio da oproba sreću daleko od Dablina — u Evropi. Obećano mu je da će dobiti dobro plaćen posao profesora engleskog jezika u Švajcarskoj, ali se to nije ostvarilo. Umesto toga — našao se sa svojom ženom Norom u Puli! Naime, u ovom tada austrougarskom primorskom gradu, sedištu Carsko-kraljevske flote, 1. oktobra 1904. godine otvorena je "Berlicova škola stranih jezika" (Berlitz School of Languages) u kojoj su održavani kursevi engleskog, francuskog, nemačkog, srpskohrvatskog, italijanskog i mađarskog jezika. U oglasima koji su stalno ponavljani u dnevnoj štampi isticano je da engleski predaje Džejms Džojs, doktor filozofije iz Londona (J. Joyce B.A. of London, Dottore in filosofia). Posle jednogodišnjeg boravka u Puli, koji mu nije ostao u posebno lepom sećanju, Džojs je prešao u Trst da i tamo predaje engleski jezik u školi "Berlic" i u tom gradu je ostao sve do izbijanja Prvog svetskog rata. O Džojsovom boravku u Trstu se zna dosta, kako na osnovu njegovih sećanja tako i na osnovu sačuvanih pisama.

Zasad nije poznato kada je Džojs prvi put video pokretne fotografije, da li u Dablinu ili tek kasnije, možda prilikom boravka u Parizu (1902). Takođe nije poznat ni njegov odnos prema filmu kao popularnoj zabavi. Za vreme njegovog boravka u Puli skoro dva meseca je gostovao putujući "Elektro-bioskop" braće Lifka (od 20.11.1904. do 9.01.1905. godine), pa bismo mogli pretpostaviti da su Džejms i Nora Džojs bili na nekoj od predstava. A u Trstu je 1906. godine uz mnoge putujuće radilo i nekoliko stalnih bioskopa, a film je tada već bio omiljen oblik zabave u tom velikom lučkom gradu. Trst se do Prvog svetskog rata naglo razvio u važan filmski centar sa preko dvadeset stalnih bioskopa, nekoliko proizvodnih i distributerskih preduzeća, a preko tog grada filmovi su prodirali i na tlo jugoslovenskih zemalja. Znamo da su Džojsovi voleli izlaske — kafane, pozorište, operu, pa verovatno nisu bili ravnodušni ni prema kinematografu, iako o tome zasad nemamo tačnih podataka.

Skromna profesorska plata i još skromniji honorari koje je primao za svoja prva književna dela naterali su Džojsa da potraži i neke druge izvore prihoda. To ga je u jednom trenutku navelo da pokuša da se bavi filmskim poslovima. Arhivsku građu o tome nisam pronašao (u Trstu), a na osnovu oskudnih podataka iz Džojsove prepiske zasad nije poznato ni kada je niti pod kojim uslovima Džojs stupio u vezu s najznačajnijim tršćanskim vlasnicima bioskopa i filmskim distributerima, kasnijim osnivačima "Tršćanskog kinematografskog društva" (Società Cinematografica Triestina). U svojim pismima Džojs pominje Antona Mahniča (Antonio Machnich) aktivnog prikazivača filmova u Trstu, Sloveniji i Istri još od kraja XIX veka, kao i njegove saradnike Rebeza (Giovanni Rebez), Karisa (Giuseppe Caris) i Františeka Novaka (Francesco Novak). U svakom slučaju, već polovinom 1909. godine Džejms Džojs je u Dablinu obezbedio partnere i prostor u kome je, uz njegovo posredovanje, Društvo iz Trsta otvorilo krajem iste godine prvi stalni bioskop u glavnom gradu Irske.

Početkom oktobra 1909. godine Džejms Džojs je otputovao iz Trsta za Dablin, a sa njim (ili za njim) četiri Tršćanina (Italijana, kako ih on naziva u svojim pismima) koji su doneli materijal za otvaranje bioskopa (projektor i drugu opremu). Džojs je vodio računa o smeštaju tih tehničara, ekipom je rukovodio Rebez, a projekciju je instalirao Novak (imena druge dvojice tehničara nisu poznata). Nije jasno ko je finansirao poduhvat, odnosno ko su bili irski partneri Tršćana. Novi dablinski bioskop je nazvan "Volta" (Cinematograph Volta) – istoimena sala je postojala u Trstu (a dva bioskopa "Volta" je ista grupa Tršćana otvorila i u Bukureštu).

Dablinski bioskop "Volta" je svečano otvoren 20. decembra 1909. godine. Na programu su bili fimovi Začarani zamak (The Bewitched Castle), Beatriče Čenči (Beatrice Cenci), komedija Pasteta od rakova (Devilled Crab) i drugi. Za prve dve predstave Džojs je izradio i dva plakata o kojima piše u jednom svom pismu od 15. decembra, ali plakati nisu sačuvani. Interesovanje za bioskop je prvih dana bilo veliko, a navala gledalaca tolika da je Džojs morao da pozove policiju da održava red pred ulazom u salu. Nije sasvim jasno kakva je tačno bila Džojsova uloga u pripremama za otvaranje bioskopa "Volta" u Dablinu, kao ni da li je on, u početku, obavljao dužnost upravnika bioskopa. Jedino iz njegovih pisama (bratu) znamo da je "gazda" bio veoma zadovoljan otvaranjem i uspehom bioskopa i da ga je posebno nagradio, što je Džojsu svakako bilo veoma značajno. Džojs je takođe, u to vreme, putovao i u Belfast da bi ispitao mogućnosti otvaranja jednog bioskopa u tom gradu, ali ova zamisao po svemu sudeći nije ostvarena.

Početkom 1910. godine Džejms Džojs se vratio u Trst i nastavio da predaje engleski (za vreme odsustvovanja zamenjivao ga je mlađi brat Stanislaus). Nema podataka da se prilikom svojih kasnijih boravaka u Dablinu Džojs bavio bioskopom "Volta", niti da je nastavio saradnju s Antonom Mahničem. Bila je to samo jedna zanimljiva epizoda u životu slavnog pisca. Dablinski bioskop "Volta" je juna 1910. godine prodat za 1000 funti sterlinga novoosnovanom "Oblasnom bioskopskom preduzeću" (Provincial Theatre Co.Ltd.), a Džojsove veze sa sedmom umetnošću su se nastavile tek kasnije kroz ekranizaciju njegovih književnih dela.

Dejan Kosanović