Natalitet

Mira Arambašić iz beogradskog naselja Julino brdo rodila je prošle nedelje petnaesto dete – devojčicu tešku pet kilograma – i time opravdala titulu dodeljenu od TV Pinka – najbolja mama . Titula joj je donela dva kreveta, pa se "najbrojnija porodica na Julinom brdu" još izdržava od jedne penzije u iznosu od 5000 dinara. Dečji dodatak stizao je samo za treće i četvrto dete, ali ni njega više nema, tako da porodici Arambašić koja se svojski trudi da popravi ugroženi natalitet u Srbiji, država pomaže samo socijalnom pomoći u vrednosti od 1000 dinara. Kako za "Večernje novosti" kaže Zorica Pavlović iz Saveta sekretara za dečju i socijalnu zaštitu, porodica Arambašić treba da se obrati Centru za socijalnu pomoć u svojoj opštini i time eventualno dobije jednokratnu pomoć. S obzirom na to da republički zakoni o socijalnoj zaštiti i o finansijskoj pomoći porodici "ne poznaju" porodice sa više od troje dece, Zorica Pavlović smatra da bi zakon trebalo da dozvoli ministru za socijalni rad da neka rešenja donosi i u izuzetnim slučajevima. Do tada, malim Arambašićima ne preostaje ništa drugo do da nasleđuju jedni od drugih udžbenike poklonjene pre dve godine od jedne romske organizacije, dok baba Desa vodi mrtvu trku sa spremanjem obroka za ovu, sada već osamnaestočlanu porodicu.

Domaćica

Tokom maja, Ministarstvo trgovine i turizma Srbije započeće kampanju "Kupujte svoje", kako bi se animirali potrošači da pri kupovini daju prednost domaćim proizvodima. Gordana Todić, pomoćnik ministra trgovine, kaže da je Vlada na ovakav korak bila primorana zbog izuzetno visokog spoljnotrgovinskog deficita – koji je prošle godine iznosio pet milijardi dolara. U Ministarstvu se nadaju da će na ovaj način deficit biti ublažen. Pored značajne podrške domaćim proizvođačima, ukupnoj srpskoj privredi i budžetu, iz Ministarstva navode da će akcija predstavljati i svojevrsnu podršku potrošačima, jer se tako "zna šta se i odakle kupuje i konzumira". Gordana Tomić navodi kako ideja nije da se po svaku cenu bojkotuju uvozni proizvodi, već da se samo daje prednost domaćim artiklima koji su po kvalitetu slični uvoznim. U akciji "Kupujte svoje", prema očekivanju Ministarstva trgovine, najznačajniji udeo imaće proizvodi sa sertifikatom kvaliteta, sokovi i slatkiši.

Kasete

U Domu kulture u Medveđi, na 12. festivalu guslara Srbije i Crne Gore, junaci najvećeg dela izvedenih pesama bili su sa haške liste, a pominjanje njihovih imena izazivalo je veliko uzbuđenje i aplauze. Jedan od najprodavanijih artikala ispred Doma kulture bila je kaseta mladog guslara Miloša Šegrta sa pesmom Oj najlepši srpski dane, Karadžiću Radovane i stihom: "Ako neko i pokuša Radovana da uhvati, niti će ga uhvatiti, niti će se živ vratiti". "Glas javnosti" piše da su mnoge od tih kaseta tiražnije od kaseta pevača narodne muzike, ali da se o tiražima ionako malo zna.

Odšteta

Posle upozorenja hrvatske zamenice državnog tužioca Zlatke Hrvoj-Šipek da odluka o isplaćivanju odštete porodici ubijenog Srbina Milana Levara predstavlja presedan, "Novi list" iz Rijeke ocenio je da Hrvatska pokušava da uštedi na ubijenim Srbima. Levar je bio svedok likvidacije Srba u Gospiću 1991. godine, a odluka o isplati odštete njegovoj porodici prvo je priznanje Hrvatske da je odgovorna za zlodela počinjena za vreme rata. Zamenica državnog tužioca naglasila je da potpisivanje nagodbe ne znači da će sud na isti način postupiti i u ostalim postupcima, što se pre svega odnosi na porodice Zec i Kosić. Mihajlo Zec, njegova supruga Marija i dvanaestogodišnja ćerka Aleksandra ubijeni su u Zagrebu, Mihajlo na kućnom pragu, a njegova supruga i ćerka odvezene su na Sljeme i tamo ubijene. Aleksandri Zec pucano je u glavu šest puta. Nagodbu sa preživelim članovima porodice – mlađim bratom i sestrom Aleksandre, Dušanom i Gordanom, i njihovom bakom Bosom – država Hrvatska nije prihvatila, sa obrazloženjem da postoje mnoge sporne činjenice. Ključno pitanje je da li su pripadnici rezervnog sastava MUP-a Hrvatske ubili Mihajla, Mariju i Aleksandru "u radno vreme i vezano za službu, ili u slobodno vreme i izvan službe".

Revizija

Ministar za privredu i privatizaciju Dragan Maršićanin je u ponedeljak 26. aprila najavio reviziju privatizacije 80 preduzeća. Postupak je za neka od njih pokrenut a, prema njegovim rečima, u nekoliko slučajeva već su utvrđene zloupotrebe zbog kojih će biti podnete krivične prijave, i to u priličnom broju. Cilj Ministarstva nije revizija kompletnog procesa privatizacije, već samo "čišćenje spornih delova", a ukoliko bude iziskivao poništenje privatizacije, to će biti i urađeno, rekao je ministar. Neka od preduzeća sa Maršićaninovog spiska su: Zdravlje Leskovac, Putnik iz Beograda i sve tri šećerane koje je kupio MK Komerc. S obzirom na to da bi u slučaju poništenja privatizacije kupcima bio vraćen novac iz budžeta, Maršićanin je objasnio da se toga ne treba bojati: "Kostiću ću iz svog džepa vratiti onih tri puta po tri evra. Valjda ću toliko para da skupim u svom novčaniku." On je najavio i veće promene u Ministarstvu i Agenciji za privatizaciju, a nacrti zakona o stečaju i registraciji privrednih subjekata, koji će, prema njegovim rečima, "staviti tačku na brutalne pljačke društvene imovine čiji je najilustrativniji primer Brodogradilište Beograd, odnosno slučaj Janjušević", već su poslati Vladi na usvajanje.

Procedura

Ugovor o pristupanju Integrisanom tarifnom sistemu javnog prevoza, prema rečima Slavena Tice, v.d. generalnog direktora Gradskog saobraćajnog preduzeća, do sada je potpisalo četrnaest privatnih prevoznika sa 130 vozila. "Čim se završe formalno-pravne procedure, ugovor će početi da se primenjuje, a prevoznici koji ga nisu prihvatili, neće moći da prevoze putnike... Kako bilo, mi startujemo od 1. maja sa 904 vozila, a privatnici će se najverovatnije sukcesivno pridruživati, kako već koji bude potpisivao ugovore sa gradom", najavio je Tica.

Na preostalim privatnim prevoznicima očigledno je jednostavna odluka: potpisivanje ugovora ili promena profesije.

Dekan

Dekan Ekonomskog fakulteta u Kragujevcu dr Ilija Rosić 20. aprila je obavestio javnost da odustaje od nove, pete po redu kandidature za dekansku funkciju, "iz etičkih razloga", i zato što "želi da predupredi sporenja oko toga ima li pravo da se ponovo kandiduje ili ne". Dan ranije, na adrese Univerziteta u Kragujevcu, pa i Ekonomskog fakulteta, stigao je zvaničan dopis Ministarstva prosvete i sporta koji je potpisala ministarka dr Ljiljana Čolić, u kome se navodi da se shodno važećoj zakonskoj regulativi ne prihvataju kandidature profesora koji su se na čelnim funkcijama nalazili već dva puta. Dakle, dekan je zanemario činjenicu što – pored toga što ne želi – on ne može da bude kandidat. Dva dana nakon konferencije, pojedini lokalni elektronski mediji objavili su da je na adrese Univerziteta u Kragujevcu stigao dopis ministarke, ne pomunjući postojanje prethodnog dopisa od 19. aprila. U novom se navodi da isto lice može biti birano dva puta, ali i da se računaju samo mandati od kada je stupio na snagu novi zakon o univerzitetu (2002). Međutim, na faksu je sporno nekoliko stvari: naznačeni datum je 16. april, što znači da je putovao šest dana – ili da je poslat šest dana pošto je odluka doneta, i to na nepostojeći broj telefona. Povodom ovog slučaja, kragujevački stručnjaci smislili su nekoliko tumačenja: da je ministarka potpisala prvo dopis od 16. aprila, pa se predomislila i 19. aprila poslala novi; da je jedan od dopisa falsifikat; da u svakom slučaju dopis od 16. aprila nije pravno utemeljen; da je dopis od 19. aprila pravno stariji, jer je i odluka doneta kasnije, bez obzira na to kada je koji faks stigao... Iz Studentske unije Odeljenja Ekonomskog fakulteta u Vrnjačkoj Banji kažu da su tražili od Ministarstva da razjasni problem, ali da su u Ministarstvu "uporno izbegavali razgovor na tu temu".

Zepter

Zepterov kućni aparat za omekšavanje vode CleanSy mag prvi je poljski proizvod sa oznakom "made in EU". CleanSy mag je ujedno i prvi poljski proizvod koji će istovremeno početi da se prodaje u više od 40 zemalja u kojima posluje kompanija Zepter International. Zepterovu proizvodnu liniju koja trenutno zapošljava 200 radnika, sa perspektivom da se taj broj višestruko uveća, otvorio je u ponedeljak 26. aprila predsednik poljske vlade Lešek Miler, istakavši tom prilikom da je Zepterov poduhvat "vredan zlata". Na novinarsko pitanje zašto novu proizvodnju nije otpočeo u Srbiji, predsednik kompanije Zepter International Filip Zepter odgovorio je da se za Poljsku odlučio zbog činjenice da je to jedna "uređena, stabilna i prosperitetna zemlja". Što se tiče budućih investicija u otadžbini (Srbiji), Filip Zepter je ocenio da treba sačekati da se za taj poduhvat steknu uslovi, jer "logika kapitala nije i logika srca".